Chat u svinjarstvu

branko je napisao(la):
Ma šta ste mene napali, ja samo iznosim šta su pametni ljudi uradili. A mi i dalje imamo ista govna na vlasti.
U "tranziciji" je očigledno bilo i biće ko se kako snađe. Dok smo se mi pojili nacionalizmom, ovi severno od nas su pametno radili.
Kliknite za proširenje...
Sad ga već pretera. Pojilo se i pre nas i u isto vreme kad i kod nas i čak i kada je kod nas prestalo sa nacionalizmom, kod tih južno i severno se pojio nacionalizam. Dan-danas se poji i to teški. Toliko smo ubeđeni da smo neki nacionalisti da čak i kada izađeš u javnost sa zastavom, nađe se neki kandić da te prijavi da si šovinista, fašista i nacionalista. Poji se i dalje. Kod nas se smirio i stavio u skup nepoželjnih stvari, kod drugih nije. Sada oni imaju više teritorije upisane na svoje ime nego mi. Da ne dužimo dalje.
Prestanite više sa osudom naroda. Narod nije kriv.
 
Ma drugar, nisam mislio samo na Srbiju, već na celu bivšu SFRJ. Svuda je to bilo isto, manje-više.

I izvinjavam se što sam temu odvukao u :off_topic:.
Sve nas ista muka muči.
 
VIŠAK TOVLJENIKA, NISKA CENA, PROTESTI I ZABRANA UVOZA
Beograd/Šabac, 1. mart 2016.
1%20svinje.jpg
Proizvođači svinja iz Mačve i Srema oglasili su se u nedelju zbog niske otkupne cene tovljenika i prekomernog uvoza živih svinja i mesa. U obraćanju javnosti oni su najviše nezadovoljstva uputili Vladi i Ministarstvu poljoprivrede, što je bio slučaj i u martu prošle godine.Tovljači su već duže vreme u bezizlaznoj situaciji: njihove svinje neće domaće klanice, a obimnog izvoza nema, jer u svetu ima jeftinijeg mesa od našeg, jer u tim zemljama farmeri dobijaju dobre podsticaje – direktne i posredne. Tako se događa da za izvezenog tovljenika farmer dobije 50 evra, a dobijaju i veće subvencije za oranice.Prošle godine država se upustila u interventni otkup svinja bez budžetske stavke, pa su ti troškovi isplaćeni sa pozicije Ministarstva poljoprivrede namenjene tovljačima. Slično se dogodilo i sa saniranjem stanja u mlečnom govedarstvu, kada je država za visoku cenu od oko 420 dinara po kilogramu platila mleko u prahu. Mleko je plaćeno, ali se otkupljivači nisu vratili malim proizvođačima. Dakle, država je finansirala prevaru novcem poreskih obveznika.Priča o nekontrolisanom uvozu svinja i mleku u prahu su, zapravo, slika i prilika skandala koji prate Ministarstvo poljoprivrede. Kada se tome još doda haos koji je nastao oko licitacija državnih oranica, onda je jasno zbog čega i kako Vlada doživljava kritike na selu.Odavno nije realno očekivati da ministarstva poljoprivrede i trgovine pozitivno razreše nastalu situaciju u svinjarstvu i mlekarstvu. Danas je u prvi plan izbila ponuda 300.000 tovljenika iz Srema i Mačve i potcenjivačka otkupna cena od 90-110 dinara po kilogramu.Nezadovoljstvo je poraslo, jer neki od farmera još nisu dobili novac za biljnu proizvodnju niti premije za isporučene tovljenike.U proglasu koji su nezadovoljni farmeri dali pojedinim medijima ima svega i svačega: politike, ekonomije, prozivki... a najmanje zahteva za to kako isprazniti obore prodajom tovljenika.U ovo vreme prodaja svežeg mesa i prerađevina je u padu i nema potražnje za većim količinama. Pojedine klanice su prošle godine preuzele tovljenike od gazdinstava i za tu količinu u Državne robne rezerve daju konzerve. Da zlo bude veće Rezervama od ranije pojedine farme duguju oko 80.000 tovljenika i taj broj nikada neće biti vraćen, jer su neke farme u stečaju i prazne. Najbrže što bi država mogla da učini je zabrana uvoza živih svinja i mesa do 1. septembra. Prelevmani ni od 50 dinara po kilogramu uvezenih svinja neće smanjiti uvoz, ali bi, recimo, uslovljavanje uvoza izvozom moglo promeniti situaciju da taj posao ne sprečava kuga.Bez razlike na sve moguće varijante, vidljivo je da se ovim problemom u državi niko ne bavi, a za to imaju stotinu obrazloženja i ni jedno razumno i prihvatljivo. Najlošije je ono – „EU nam ne dozvoljava da sprečimo uvoz”.Nikako da naučimo da je ključ od naše kuće samo u našim rukama i da u tom stilu Evropa odavno čuva svoje interese.Da li će i gde u četvrtak farmeri pokazati svoj gnev na ulici, nije poznato, ali od ove najave nikome se ne tresu noge u Vladi, jer su ubeđeni da su se novim zakonom o javnim skupovima zaštitili od zaprečavanja puteva, mostova...
 
Za ovu vlast sa ovim desavanjima u poljoprivredi ne mora vladajuca koalicija na selo ni da izlazi da predstavlja pla i program,glas nece dobiti ni jedan. A kako ce doci ponovo na vlast a oce-samo na osnovu glasova u gradu.njima bas svejedno,isto i juce i danas.
 
Nevladina organizacija Vojvođanski klub danas je kritikovala Vladu Srbije zbog sporazuma koji je potpisala sa nemačkom kompanijom Tenis, za koju je navela da je poznata po lošem kvalitetu mesa, prevarama kupaca, bezobzirnom iskorišćavanju radnika, pranju novca i utajama poreza."Ista kompanija je u Srbiji primljena sa najvišim počastima, a država Srbija je zbog te kompanije promenila svoj Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kako bi najbolje oranice i pašnjaci mogli da se iznajme na više decenija Klemensu Tenisu, po ceni koju udirektnoj pogodbi dogovori sa Ministarstvom poljoprivrede", navedeno je u saopštenju Vojvođanskog kluba. Dodaje se da kompanija Tenis u Srbiju dolazi "ne zato što želi, već zato što mora", jer su se nemački istražni organi ozbiljno usmerili na optužbe za Tenisovu utaju poreza."Kako da poverujemo da će Tenis u Srbiji zaposliti 8.000 radnika, kad ukupno, u svim zemljama u kojima ima pogone, ima manje od 10.000 zaposlenih? S druge strane, jasno je da Tenis dolazi, između ostalog i zato što je premijer Aleksandar Vučić javno obećavao našu radnu snagu kao najjeftiniju, a Tenis je firma protiv koje su i sindikati i država pokrenuli više sudskih procesa u vezi sa zapošljavanjem, visinom plate i ukupnim odnosom prema radnicima", piše u saopštenju.Predstavnici Vlade Srbije i Tenisa potpisali su krajem aprila prošle godine u Beogradu Memorandum o razumevanju. Tada je rečeno da će ta kompanija u Srbiji otvoriti 20 farmi za uzgoj svinja.
 
To nema nigde u normalnom svetu da ti dovodis stranca ,dajes mu subvencije i pravis od njega nelojalnu konkurenciju svojim proizvodjacima koji zbog toga ostaju bez posla.Da neko ovde ima monopol,kao NIS ili EPS pa da dovlacis konkurenciju aj' da covek razume ali ovo da gasis svoje da bi dao strancu to je stvarno za malj .I opet se nadje somova na selu da imaju opravdanje za sve ovo.Nudi covek sve za dzabe i zemlju i objekte . Radnu snagu to malo sto treba da plati ce mu drzava nadoknaditi,a moze da je izrabljuje da rade od jutra do mraka,zakon ga ne sprecava.Ko moze opstati pored takve konkurencije?
 
Citiram jednog naseg novinara,Uvek je bilo kad imas vise robe na selu, ti si veci gazda. E sad kad imas vise robe, vise te i boli glava. Mozes brzo da propadnes. Slucaj sa svinjama je jedan od mnogobrojnih u poslednjim godinama, koji je zavio u crno na hiljade ljudi. Svice reci kriva je drzava. Dobro kriva je.Ali imali i nase krvicie? Mislim da ima, jer mnogima je zinulo **greška, da se sto pre obogate i da budu gazde, sto njihovim ocevima i dedovima nije poslo za rukom. Znaci preterana zurba, glad za brzom zaradom, sve je to uslovilo da danas imamo situaciju koja nije dobra. Zato kazem sebi polako. Ne zuri. Budi deo jednog normalnog sveta, koji nije alav i pohlepan. UzivAJ U MALIM STVARIMA, UZIVAJ U SITNICAMA. Bas kao sto sam ja sada uzivao u dobrom parcetu saranske ribe res ispecenom i to podvuko sa casom vina
 
panonac je napisao(la):
Citiram jednog naseg novinara,Uvek je bilo kad imas vise robe na selu, ti si veci gazda. E sad kad imas vise robe, vise te i boli glava. Mozes brzo da propadnes. Slucaj sa svinjama je jedan od mnogobrojnih u poslednjim godinama, koji je zavio u crno na hiljade ljudi. Svice reci kriva je drzava. Dobro kriva je.Ali imali i nase krvicie? Mislim da ima, jer mnogima je zinulo **greška, da se sto pre obogate i da budu gazde, sto njihovim ocevima i dedovima nije poslo za rukom. Znaci preterana zurba, glad za brzom zaradom, sve je to uslovilo da danas imamo situaciju koja nije dobra. Zato kazem sebi polako. Ne zuri. Budi deo jednog normalnog sveta, koji nije alav i pohlepan. UzivAJ U MALIM STVARIMA, UZIVAJ U SITNICAMA. Bas kao sto sam ja sada uzivao u dobrom parcetu saranske ribe res ispecenom i to podvuko sa casom vina
Kliknite za proširenje...

Mislim da treba reci da je u pitanju Jovan Bratin Stefanovic iz Rume i da je to post sa Facebooka i grupe Svi u selo. Covek je napustio grad i pokusava zivot na selu kao i ja. Za razliku od mene on je novinar i ima uvek jako zanimljive i lepe postove. Vredi ga pratiti.
 
Dokle pad cene?? Pa moze im se, sta mi mozemo da ucinimo nista, mi pricamo o tenisu, ne treba nama tenis da nas unisti, unistili su nas vec ovi nasi. Pricam s mojim rodjom pre pola sata o ovome kaze on: priprema se teren za svabu. Glupost sto svaba natero agropapuk da plati tamo nekom 95din ma ajde. Evo sad nadjoh u italiji 1.2eur ziva vaga i to svinje od preko 140-150kg pa i oni su u eu a vidi nas nismo nigde. Zemlja lopova...Samo rade kako njima odgovara... nas ko jebe...nasa kazna je sto smo rodjeni u ovoj rupi...
 
Poslednja izmena:
Pa pre neki dan bilo kod nas neko predavanje i bili ti neki predstavnici iz Mitrosa kaze mi komsija ,on je bio na predavanju . Nude ugovore yagarantovan otkup ali i penale ako neispostujes isti itd . Niko od nasih se nije interesovo niko nema neke sitnije detalje oko te ponude.
 
[h=1]Evo zašto naša roba ne putuje u Rusiju[/h]Beograd -- Trenutne niske cene poljoprivrednih proizvoda, kakve već decenijama nisu zabeležene ni kod nas ni u svetu, stavile su naše paore na teške muke.
IZVOR: DNEVNIK NEDELJA, 6.03.2016. | 12:48


199852360056dc1ed41a3e5068972042_w640.jpg

Foto: Thinkstock​
​

[h=5]POVEZANE VESTI[/h]
[TABLE="class: antrfile right, width: 258, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 258"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 258"]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nije ni čudo što je izvoz za Rusiju iz Srbije desetkovan i što nismo uspeli da iskoristimo šansu da se bolje pozicioniramo na ovom važnom tržištu kada su zategnuti ekonomski odnosi između EU i Rusije. Naveli smo cene iz grada veoma udaljenog od Moskve, a u pristupačnijim delovima Rusije one su i niže. Moguće je da je reč o dampinškim cenama, da je u pitanju reeksport, da roba koja stiže iz zemalja s kojima je Rusija zadržala dobre trgovinske odnose zapravo vodi poreklo iz EU... ali to su samo pretpostavke koje nam ne olakšavaju situaciju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ove cene nikako ne idu na ruku ni srpskoj prehrambenoj industriji. Silosi i magacini su prepuni, izvoz stoji, a kome i da prodamo našu robu kada je svi, što je najgore naši najbolji kupci i oni u koje smo se najviše uzdali – Rusi, imaju i previše.
Najmanje nam je u takvoj situaciji trebao pad rublje, ali koliko god zvučilo bezazleno, strmoglavljenje ruske valute pokosilo je naše izvoznike. Ruske su radnje prepune namirnica dobrano jeftinijih od naših, te nema računice po kojoj bi se srpskim poljoprivrednicima i prerađivačima, koliko god da su veliki ili udruženi, isplatio izvozni posao u Rusiju.

Da je tako, nisu nam potrebne analize tržišta i spoljnotrgovinske razmene – dovoljno je zaviriti u rusku radnju.

Novosadski “Dnevnik” imao je priliku da snimi cene u prodavnicama u Kirovu, najvećem gradu istoimene oblasti na severoistoku Rusije, oko 900 kilometara udaljenom od Moskve. Rafovi u ovom hladnom i snegom zatrpanom gradu u uralskoj oblasti su puni, hrane ima odsvuda, pa i one poreklom iz zemalja Evropske unije iako je na snazi trgovinski embargo, a politički odnosi između Rusije i EU zategnuti. Jeftinije je gotovo sve - od mesa i prerađevina, preko mleka i mlečnih prerađevina do voća, povrća, brašna, testenine…

Kilogram svinjskog karea bez kostiju košta 318 rublji (odnos evro – rublja je oko 85), što je oko 450 dinara. U srpskim marketima ova vrsta mesa košta upravo toliko. Svinjski but u ruskim radnjama je, doduše, skuplji nego kod nas (346 rublji, odnosno oko 490 dinara), ali su jeftinije druge vrste svinjskog mesa, kao i govedina i piletina. Juneći but u Rusiji košta 456 rublji (oko 644 dinara), a u našim marketima se samo na akciji može kupiti po 660 dinara, redovna cena mu je oko 700 dinara.Pileći bataci u ruskom marketu staju 159 rublji ili 224,5 dinara, dok su u našem 340 dinara. Kod belog mesa razlika je drastična – u Rusiji je ono 228 rublji (322 dinara), a u marketima u Srbiji oko 650 dinara.

Sirevi su takođe prilično jeftiniji – u radnjama u Kirovu tvrdi sirevi koštaju od 269,50 rublji (381 dinar), do 487,50 rublji (688 dinara). Malo koji iz velikog asortimana sireva (uvounih i ruskih) premašuju 500 rublji.

Jeftinija su i brašna, naročito crno i raženo koja su kod nas preskupa. Kilogram pšeničnog brašna u ovom ruskom gradu staje 35,50 rublji (oko 50 dinara) – kod nas ga je teško naći ispod 55, a pakovanje od kilogram i osamsto grama raženog je svega 36,90 dinara (52,2 dinara). U našim radnjama raženo brašno u kilogramskom pakovanju košta 63 dinara. Ulje je takođe u Rusiji jeftinije – staje 69,99 rublji ili 98,8 dinara, a naša najjeftinije košta 138 dinara. Jabuke u ovom uralskom gradu koštaju 84,50 rublji (oko 120 dinara), dok su u našim marketima od 100 do 300 dinara.

S jabukama ipak još i nekako možemo da se utrkujemo s konkurencijom i borimo se za prođu kod ovog značajnog svetskog kupca, ali sa ostalim proizvodima gotovo da nemamo šanse. O tome govori i statistika. Prošle godine beleži se pad izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju za oko 15 odsto u odnosu na prethodnu 2014. godinu. Na smanjenje je najviše uticao pad izvoza mesa, koji je 2014. beležio rekordne vrednosti od skoro 70 miliona dolara, ali je ove smanjen za preko 40 miliona. Nakon ohrabrujućeg rasta izvoza mesnih prerađevina koji je 2014. povećan 2,2 puta u odnosu na prethodnu godinu, prošle godine je zabeležen pad od preko 180 posto.

Najviše razloga za optimizam daje porast izvoza voća za oko 10 odsto. Međutim, na izvoz mesa, kobasica, salama, sireva i drugih proizvoda u Rusiju možemo zasad zaboraviti. Naročit je problem sa svinjskim mesom.

Ne treba smetnuti sa uma da prevoz naše robe, recimo, svinjskog mesa do Rusije traje 13 dana. Toliko je potrebno da kontingent stigne najpre kamionima iz Srbije do luke Bar, a potom morskim putem, oko Evrope, do luke u Sankt Peterburgu. Za to vreme, prema računici proizvođača, meso pređe oko 7.600 kilometara i u jednom delu čak plovi kroz vode Atlantskog okeana.

I evropsko tržište, na koje, doduše, ne možemo izvoziti svinjetinu (niti ga koristiti kao drumski transport) zbog toga što svinje još uvek pelcujemo protiv bolesti kuge što Evropljani ne rade, prepuno je ovog mesa po sve nižim cenama. Prema pisanju britanskog poslovnog lista “Vikli tribjun” od pre par dana, u Nemačkoj je prošle nedelje cena polutki pala sedam evrocenti – na 1,24 evra i celo tržište je krenulo naniže.

Kako se navodi u izveštaju evropskog najmerodavnijeg izvora cena svinja “Vaeks”, u Holandiji polutke koštaju svega 1,15 evra, dok su tovljenici nemačkog “Tenisa” pali na 87 evrocenti. To znači da naše svinje nisu konkurentne, a o goveđem mesu i prerađevinama od mesa i mleka da i ne govorimo. I dok smo mi u ozbiljnom problem, sve više država pronalazi model za podršku stočarima tako što izdvaja znatne sume za marketing pri osvajanju novih tržišta. Evropska unija ima čak i kompenzacione fondove i time pokriva deo gubitka koje trpe izvoznici većine poljoprivredno-prehrabenih proizvoda zbog sankcija sa Rusijom. A mi..
 
SAMA je napisao(la):
Evo zašto naša roba ne putuje u Rusiju

Beograd -- Trenutne niske cene poljoprivrednih proizvoda, kakve već decenijama nisu zabeležene ni kod nas ni u svetu, stavile su naše paore na teške muke.
IZVOR: DNEVNIK NEDELJA, 6.03.2016. | 12:48


199852360056dc1ed41a3e5068972042_w640.jpg

Foto: Thinkstock​
​

POVEZANE VESTI


[TABLE="class: antrfile right, width: 258, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 258"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 258"]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nije ni čudo što je izvoz za Rusiju iz Srbije desetkovan i što nismo uspeli da iskoristimo šansu da se bolje pozicioniramo na ovom važnom tržištu kada su zategnuti ekonomski odnosi između EU i Rusije. Naveli smo cene iz grada veoma udaljenog od Moskve, a u pristupačnijim delovima Rusije one su i niže. Moguće je da je reč o dampinškim cenama, da je u pitanju reeksport, da roba koja stiže iz zemalja s kojima je Rusija zadržala dobre trgovinske odnose zapravo vodi poreklo iz EU... ali to su samo pretpostavke koje nam ne olakšavaju situaciju.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ove cene nikako ne idu na ruku ni srpskoj prehrambenoj industriji. Silosi i magacini su prepuni, izvoz stoji, a kome i da prodamo našu robu kada je svi, što je najgore naši najbolji kupci i oni u koje smo se najviše uzdali – Rusi, imaju i previše.
Najmanje nam je u takvoj situaciji trebao pad rublje, ali koliko god zvučilo bezazleno, strmoglavljenje ruske valute pokosilo je naše izvoznike. Ruske su radnje prepune namirnica dobrano jeftinijih od naših, te nema računice po kojoj bi se srpskim poljoprivrednicima i prerađivačima, koliko god da su veliki ili udruženi, isplatio izvozni posao u Rusiju.

Da je tako, nisu nam potrebne analize tržišta i spoljnotrgovinske razmene – dovoljno je zaviriti u rusku radnju.

Novosadski “Dnevnik” imao je priliku da snimi cene u prodavnicama u Kirovu, najvećem gradu istoimene oblasti na severoistoku Rusije, oko 900 kilometara udaljenom od Moskve. Rafovi u ovom hladnom i snegom zatrpanom gradu u uralskoj oblasti su puni, hrane ima odsvuda, pa i one poreklom iz zemalja Evropske unije iako je na snazi trgovinski embargo, a politički odnosi između Rusije i EU zategnuti. Jeftinije je gotovo sve - od mesa i prerađevina, preko mleka i mlečnih prerađevina do voća, povrća, brašna, testenine…

Kilogram svinjskog karea bez kostiju košta 318 rublji (odnos evro – rublja je oko 85), što je oko 450 dinara. U srpskim marketima ova vrsta mesa košta upravo toliko. Svinjski but u ruskim radnjama je, doduše, skuplji nego kod nas (346 rublji, odnosno oko 490 dinara), ali su jeftinije druge vrste svinjskog mesa, kao i govedina i piletina. Juneći but u Rusiji košta 456 rublji (oko 644 dinara), a u našim marketima se samo na akciji može kupiti po 660 dinara, redovna cena mu je oko 700 dinara.Pileći bataci u ruskom marketu staju 159 rublji ili 224,5 dinara, dok su u našem 340 dinara. Kod belog mesa razlika je drastična – u Rusiji je ono 228 rublji (322 dinara), a u marketima u Srbiji oko 650 dinara.

Sirevi su takođe prilično jeftiniji – u radnjama u Kirovu tvrdi sirevi koštaju od 269,50 rublji (381 dinar), do 487,50 rublji (688 dinara). Malo koji iz velikog asortimana sireva (uvounih i ruskih) premašuju 500 rublji.

Jeftinija su i brašna, naročito crno i raženo koja su kod nas preskupa. Kilogram pšeničnog brašna u ovom ruskom gradu staje 35,50 rublji (oko 50 dinara) – kod nas ga je teško naći ispod 55, a pakovanje od kilogram i osamsto grama raženog je svega 36,90 dinara (52,2 dinara). U našim radnjama raženo brašno u kilogramskom pakovanju košta 63 dinara. Ulje je takođe u Rusiji jeftinije – staje 69,99 rublji ili 98,8 dinara, a naša najjeftinije košta 138 dinara. Jabuke u ovom uralskom gradu koštaju 84,50 rublji (oko 120 dinara), dok su u našim marketima od 100 do 300 dinara.

S jabukama ipak još i nekako možemo da se utrkujemo s konkurencijom i borimo se za prođu kod ovog značajnog svetskog kupca, ali sa ostalim proizvodima gotovo da nemamo šanse. O tome govori i statistika. Prošle godine beleži se pad izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju za oko 15 odsto u odnosu na prethodnu 2014. godinu. Na smanjenje je najviše uticao pad izvoza mesa, koji je 2014. beležio rekordne vrednosti od skoro 70 miliona dolara, ali je ove smanjen za preko 40 miliona. Nakon ohrabrujućeg rasta izvoza mesnih prerađevina koji je 2014. povećan 2,2 puta u odnosu na prethodnu godinu, prošle godine je zabeležen pad od preko 180 posto.

Najviše razloga za optimizam daje porast izvoza voća za oko 10 odsto. Međutim, na izvoz mesa, kobasica, salama, sireva i drugih proizvoda u Rusiju možemo zasad zaboraviti. Naročit je problem sa svinjskim mesom.

Ne treba smetnuti sa uma da prevoz naše robe, recimo, svinjskog mesa do Rusije traje 13 dana. Toliko je potrebno da kontingent stigne najpre kamionima iz Srbije do luke Bar, a potom morskim putem, oko Evrope, do luke u Sankt Peterburgu. Za to vreme, prema računici proizvođača, meso pređe oko 7.600 kilometara i u jednom delu čak plovi kroz vode Atlantskog okeana.

I evropsko tržište, na koje, doduše, ne možemo izvoziti svinjetinu (niti ga koristiti kao drumski transport) zbog toga što svinje još uvek pelcujemo protiv bolesti kuge što Evropljani ne rade, prepuno je ovog mesa po sve nižim cenama. Prema pisanju britanskog poslovnog lista “Vikli tribjun” od pre par dana, u Nemačkoj je prošle nedelje cena polutki pala sedam evrocenti – na 1,24 evra i celo tržište je krenulo naniže.

Kako se navodi u izveštaju evropskog najmerodavnijeg izvora cena svinja “Vaeks”, u Holandiji polutke koštaju svega 1,15 evra, dok su tovljenici nemačkog “Tenisa” pali na 87 evrocenti. To znači da naše svinje nisu konkurentne, a o goveđem mesu i prerađevinama od mesa i mleka da i ne govorimo. I dok smo mi u ozbiljnom problem, sve više država pronalazi model za podršku stočarima tako što izdvaja znatne sume za marketing pri osvajanju novih tržišta. Evropska unija ima čak i kompenzacione fondove i time pokriva deo gubitka koje trpe izvoznici većine poljoprivredno-prehrabenih proizvoda zbog sankcija sa Rusijom. A mi..
Kliknite za proširenje...
Procitao sam na jednom sajtu da ruskim seljacima embargo odgovara, oni su protiv ukidanja embarga, ruski agrar je u procvatu sve vise rade i rade i plan ruske vlade je da do 2025 godine ne budu zavisni od uvoza. Toliko o izvozu za ruse. A inace sto se tice svinjarstva kriza je u celom svetu ali kod nas je najjgore, sve druge drzave malo pomazu svojim poljoprivrednicima da opstanu u teskom vremenu a kod nas svi znamo kako nam pomazu, sam bog zna kako ce se ovo zavrsiti. Inace ne opravdavam euforiju ovog novinara kaze: tovljenici nemackog tenisa 87 evrocenta to je 108 din svedoci smo da kod nas ljudi prodaju i ispod toga...to je cena u danskoj zive vage i najniza je trenutno u eu, inace tenis ima tamo klanicu i vrsi otkup po toj ceni. A cena koju ovaj novinar pominje u nemackoj od 1.24eur nije cena po kojoj se prodaju polutke, vec se radi o ceni za liniju klanja carracas 56%, a cena polutki je priblizno kao kod nas. Napisao sam ovo cisto da se zna o cemu se radi citam razne domace i strane tekstove, i idemi na zivce kad vidim netacne podatke...

A evo malo i o tenisu http://javno.rs/istrazivanja/strah-i-nada-zbog-dolaska-tenisa al nema veze vec smo umrli samo nam niko nije javio....
 
Poslednja izmena:
Sta se tu desilo???????????? Poceo sam da gledam i morao sam da prekinem. Nemam srce za takve stvari. Sirote zivotinje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh