Chat u svinjarstvu

Samo nerast, imao isti problem da nece da stoji.
10min sa nerastom po dvoristu stojala kao ukopana.
 
Имам у старом вотњаку нешто младог воћа (попуњавао сам којекуде), и размишљам да ли би имало смисла да запатим свиње да шетају, пасу и рију по вотњаку? Незгодно је за машинску обраду пошто је врло стрмо. За овце није јер би оне упропастиле младе калеме. Иначе, моји су преци раније тако држали свиње (до пре 25 година), вотњак је и даље ограђен релативно способном бодљикавом жицом, и даље стоје два солидна бокса под плочом, добро укопана у земљу и избетонирана, окренути су ка вотњаку — у суштини то су били зимовници за свиње, које су кад је хладно спавале у слами у боксовима, кад им је воља одатле излазиле и лети и зими и шеткале по вотњаку, и није било траве нигде. То су биле неке црне свиње, са неким чудним висуљцима испод гроника, деда их је звао моравке, али нисам сигуран да су то те свиње. Длакаве, куждраве, са „кићанкама“ на врату (тако је деда звао те висуљке, не умем да објасним како је то изгледало).

У вотњаку који сам мислио да оспособим за свиње имам разног воћа, старих дудиња, џенерика, јабука, шљива, и од маја до септембра иначе ми ту сваке године пропадне доста воћа које нити беремо нити користимо — мислим да је деда дудиње и џенерике посадио само за свиње, пошто никада од истих нисмо пекли ракију, евентуално су у старини гајили свилену бубу, па су можда од тада дудови (грдна дрва, стара, велика, пречник крошње мислим да је преко 10 метара — мислим да на једном дрвету роди 5 тона дудиња, то није нормално колико их буде, практично лопатом да се купи, и тако два месеца само сипа са њега, бежимо сви од дудова док последња дудиња не опадне јер све обоји).

Моје питање гласи: постоје ли данас те свиње које могу да живе напољу и лети и зими, без неке свакодневне неге, и да ли су скупе за набавку? Размишљам да их запатим не ради неког узгоја већ само ради одржавања вотњака, евентуално за јело, али дакле неки мањи број, без икаквих амбиција за неку свињарску производњу. Ако је неко нешто слично спровео у пракси и држи свиње напољу, бићу захвалан за савет или предлог.

Немојте се смејати ако је моја идеја из домена фантазије; свестан да ћу испасти глуп у друштву, рекох нема бољег места да се распитам да ли је то изводљиво него овде...
 
Poslednja izmena:
Manguljice i Moravke bi bile idealne za tu vrstu tova. Ako je posadjeno voce zasto zasad nazivas votnjak??
 
SreckoP je napisao(la):
Имам у старом вотњаку нешто младог воћа (попуњавао сам којекуде), и размишљам да ли би имало смисла да запатим свиње да шетају, пасу и рију по вотњаку? Незгодно је за машинску обраду пошто је врло стрмо. За овце није јер би оне упропастиле младе калеме. Иначе, моји су преци раније тако држали свиње (до пре 25 година), вотњак је и даље ограђен релативно способном бодљикавом жицом, и даље стоје два солидна бокса под плочом, добро укопана у земљу и избетонирана, окренути су ка вотњаку — у суштини то су били зимовници за свиње, које су кад је хладно спавале у слами у боксовима, кад им је воља одатле излазиле и лети и зими и шеткале по вотњаку, и није било траве нигде. То су биле неке црне свиње, са неким чудним висуљцима испод гроника, деда их је звао моравке, али нисам сигуран да су то те свиње. Длакаве, куждраве, са „кићанкама“ на врату (тако је деда звао те висуљке, не умем да објасним како је то изгледало).

У вотњаку који сам мислио да оспособим за свиње имам разног воћа, старих дудиња, џенерика, јабука, шљива, и од маја до септембра иначе ми ту сваке године пропадне доста воћа које нити беремо нити користимо — мислим да је деда дудиње и џенерике посадио само за свиње, пошто никада од истих нисмо пекли ракију, евентуално су у старини гајили свилену бубу, па су можда од тада дудови (грдна дрва, стара, велика, пречник крошње мислим да је преко 10 метара — мислим да на једном дрвету роди 5 тона дудиња, то није нормално колико их буде, практично лопатом да се купи, и тако два месеца само сипа са њега, бежимо сви од дудова док последња дудиња не опадне јер све обоји).

Моје питање гласи: постоје ли данас те свиње које могу да живе напољу и лети и зими, без неке свакодневне неге, и да ли су скупе за набавку? Размишљам да их запатим не ради неког узгоја већ само ради одржавања вотњака, евентуално за јело, али дакле неки мањи број, без икаквих амбиција за неку свињарску производњу. Ако је неко нешто слично спровео у пракси и држи свиње напољу, бићу захвалан за савет или предлог.

Немојте се смејати ако је моја идеја из домена фантазије; свестан да ћу испасти глуп у друштву, рекох нема бољег места да се распитам да ли је то изводљиво него овде...
Kliknite za proširenje...
I svinje ce pocupati mlade kaleme ,ja imam vocnjake oko 4hektara gde su pustene svinje ,pa sam pokusao malo da dopunim sadio sam dzanarike ( pojele su ih svinje sa vrha) ,a cak sam negde i kanadsku topolu pokusao saditi , ali njih su cele pojeli .. Inace mozes svaku sortu svinja drzati na otvorenom ,ali je potrebno zimi bar da imaju suvo bar da ne kisne , a ako imas neki svinjac mozes ocekivati i prasice da prezive zimi .. Inace na otvorenom klot, zimskih prasica neces imati ..
 
@coci064 —
Чим је засађено воће зовем вотњак, односно воћњак, како другачије :) То је стари вотњак који је ко зна кад мој деда и вероватно прадеда садио, али где су пропале воћке ја сам попуњавао којекуде садницама, ... рачунам да је и даље вотњак.

Хвала на саветима! Онда бих гледао да нађем моравку, или мангулицу. Коју ли је лакше заградити? Деда је имао неке свиње које су напињале да изађу ван вотњака на сваки начин, није било лако задржати их...

Нашао сам које је свиње деда држао, са идејом да пронађем исте — нема, то је била шишка свиња изгледа, са тим кићанкама на врату. Тражио по огласима, интернету, нема, кажу изумрла... Штета, баш ми жао. Деда је ако се добро сећам своје крдо поклао када сам се ја женио, за свадбу, и ето, одоше на овале.

@Cvele99 —
Хвала, добро је то знати. Мислио сам да не би баш толико упропастиле саднице... У неким деловима вотњака имам воћке сађене пре 2–3 године, можда те не би упропастиле? Наравно не бих их припуштао тамо где су млади калеми... Заправо, док не пробам, Боже здравља, немам појма како ће функционисати. Имам свињац за зиму, али опет свакако их не бих темпирао да се прасе зими, не планирам узгој за продају већ само ради одржавања имања. Каже ми жена: пет свиње :)
 
Kolege jel zna neko kako se krece cena suprasnih nazimica umaticenih? Da li je neko uzimao mozda? I da li cena zavisi od vremena suprasnosti?


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Sta mislite o uzgoju svinja u slobodnom prostoru ,primitivno? Imam oko 3.5ha totalno neiskoristenog prostora u nebranjenom dijelu pored rijeke , a rijetko kad poplavi.Teren je neravan jer je deda nekad davno izdao firmi za kopanje sljunka pa su ostali majdani i rupe. Kasnije se to naplavilo zemljom i posumilo vrbom i topolom ...
Koji je najjednostavniji i najjeftiniji nacin da se to ogradi ? Mozda struja ili tako nesto? Dali bi to moglo da funkcionise , da im se napravi samo neka nadstresnica za zimu i da se donese hrane ponekad a da oni tu rade sta oce ? Ideja je onako iz dosade mada nasi preci su ovde tako zivjeli i od tog .Jel radi neko slicno ? Bio bi jedan covjek tu onako. Ograda me najvise zanima ?
 
Ако хоћете на струју да их научите то онда мора од малог прасета. И да буду две линије струје или струја и жичана ограда не мора бити висока. У супротном када пецне струја већу свињу она пролети кроз ограду. Се За такво држање моравка свиња или нешто укрштено са моравком, да буде и меса. Ако се узму "модерне" свиње онда само од априла до новембра држање напољу. И прихрана у виду концетрата. Мада какве су последњих пар зима издржале би под настрешницом и сламом неколико дана док не отопли. Ја држим крмаче и назимице под настрешницом, и у децембру ставим прозирну фолију на отворене стране. Направим им пластеник.
 
Па уштроје се са 10-ак дана, под крмачом. Ево мојих глибоша кад су напољу. Још их нисам штројио.
696ffafa26375de5b91c6b8ad4dd256c.jpg
434aae1809c54df5acd1ce3adea0bb87.jpg
 
Због услова. Превелике врућине, инфицира се рана веома брзо. Ови су одбијени са 26 дана старости, сачекаћу да захлади.
 
Sapatnik je napisao(la):
Ако хоћете на струју да их научите то онда мора од малог прасета. И да буду две линије струје или струја и жичана ограда не мора бити висока. У супротном када пецне струја већу свињу она пролети кроз ограду. Се За такво држање моравка свиња или нешто укрштено са моравком, да буде и меса. Ако се узму "модерне" свиње онда само од априла до новембра држање напољу. И прихрана у виду концетрата. Мада какве су последњих пар зима издржале би под настрешницом и сламом неколико дана док не отопли. Ја држим крмаче и назимице под настрешницом, и у децембру ставим прозирну фолију на отворене стране. Направим им пластеник.
Kliknite za proširenje...
Ali je i problem kada ih naviknes od mesec dana prasad na struju postanu ''glupa'' recimo kasnije ako hoces da ih isteras iz struje , i kada sklonis zicu nema sanse da ce proci :D .tako da ih moras tovariti u korpu i sl. to nije problem ako ih drzis do male kilaze , ali ako ih drzis kao nazimice recimo , pa pred prasenje ,moras i na to racunati ..
 
Ma sa svinjama je sve problem, ja nebih sme da ih ostavim tako negde u sumi pa makar imale i 5 struje. Ja sam sad imao muke sa dva vepra, kupio sam ih kao male prasice i kako sam ih doneo i ubacio u obor vise ih nisam pustao napolje i kad je trebalo da ih pustam na krmace oni nece da izadju iz obora pa da ih zakoljes, 3 dana su vrata bila otvorena oni dodju samo do vrata i dalje ni makac i na kraju sam ih uz pomoc druga izneo napolje i posle su se malo oslobodili.
 
Зато не држим укљештења и свиње редовно пустим напоље у испуст. Има посла док се науче али то радим зато што их остављам за себе, далеко лакше је после радити са њима и премештати их из бокса у бокс.
На послу нерастови обиђу свој круг по чекалиштима свако јутро и стану испред објекта кад заврше обилазак. Не одлута ни један и не праве проблем. Осим што се не жури појединима , па са ноге на ногу лагано...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh