Ekonomija SFRJ slikovito:
Imas 10 hektara kukuruza. Placas 10 radnika po 2000 din da ga okopaju. Od toga pola radnika ne radi prakticno nista vec se samo setaju po njivi i sede u ladovini. Svake godine uzimas kredit kojim pokrivas gubitke od 10 000 din po hektaru i siris proizvodnju za 2 hektara. Gubici su ti sve veci i veci, u jednom trenutku postajes ogromna firma, "proizvodis" 500 tona kukuruza godisnje sa 100 hektara zemlje, takodje proizvodis i gubitke od milion dinara godisnje.
Da bi te odrzali u radu selo uvodi carine za uvoz iz susednog sela. Sa strane sve izgleda super, radnici placeni, firma raste itd. Ali ceo ostatak sela placa 50% skuplji kukuruz zbog toga. Skuplji kukuruz ih kosta vise nego tvoja celokupna zarada, tako da za malu korist tebi ostatku drustva cine ogromnu stetu. Ti si "socijalno odgovoran" pa neces da otpustis nepotrebene radnike i da se mehanizujes. U susednom kapitalistickom selu proizvodjac kukuruza nabavlja traktorski spartac, otpusta visak radnika, i tako smanjuje cenu obrade sa 10 000 din na 2000 dinara po hektaru. Prodaje kukuruz znacajno jeftinije od tebe.
U jednom trenutku tvoj dug banci postaje toliko veliki da nemas dovoljno ni da placas kamatu, a kamoli da otplacujes glavnicu. Posto nema vise kredita selo stampa pare i povecava inflaciju. Na papiru si u plusu, ali realno kada se uzme u obzir da 2 dinara na kraju godine vrede kao 1 na pocetku - zapravo si u ogromnom minusu. Nemas para da kupis repromaterijal, sejes kukuruz bez djubriva sto jos vise povecava tvoje gubitke. Na kraju i to prestaje jer je inflacija postala ogromna i selo vise nece da stampa pare. Tvoja firma se zatvara i prodaje, radnici gube posao.
U susednom selu kolega posluje u solidnom plusu. Njegovi radnici prelaze da rade na farmi svinja koja takodje posluje u plusu bas zbog jeftinog kukuruza, a posle nekog vremena tu dobijaju povisicu tako da su placeni vise nego sto su bili kod njega.
Nakon propasti tvoje firme selo se delimicno otvara, ukida carine. Kolega iz komsijskog sela kupuje tvoju farmu, odmah sece troskove i mehanizuje farmu, pocinje da posluje profitabilno. Ti pocinjes kod njega da radis kao najamni radnik.
Secas se starih dobrih dana, a za svoju propast krivis banku koja vise nije htela da ti da kredite iako nisi mogao da ih vratis, i selo koje je dozvolilo da te "unisti jeftin uvozni kukuruz".