Baš su Austrija i Švajcarska primer da je stoka skoro cele godine na ispaši, jer je tako mnogo ekonomičnije.
Kod nas je potpuno obrnuto, krave su cele godine na jaslama i hrane se skupom mašinama pripremljenom hranom..
Grešiš.
U planinskom svetu jedino se moglo preživeti time, da se na obradivom zemljištu uzgojilo hranu za sebe, a stoku što veći deo godine preživelo na terenu, koji se ne može obradit.
Hrana je nekad imala vrednost, koju danas niko ne ceni više.
Kolega je iz kuće koja ima zanatlijsku tradiciju od par sto godina, najstariji papiri od firme su od oko 1750.
Njegov ded je vodio hroniku međusobna razmerja cena za neke stvari, koje su se takle njegova rada. Tako je obnavljao kuću baš u vreme krize u tridesetim godinama 20. veka. Dnevnica zidarskog kalfe je tad vredela kilu goveđeg mesa.
Zato je u starim vremenima bilo sve obrađeno, jer se kako se danas kaže 'isplatilo'. Da bi za dnevnicu dobio po 10 kila i preko ko danas, ne bi ni tada bilo to obrađeno.
Ovo dvoje brda su jedno do drugog. Sve što se vidi travne površine se kosilo do 2. svetska rata, posle toga, svake godine neki loši delovi su ispadali. Sad samo kose da ohranu tradiciju, na za potrebu. Seno se ostavilo gore u plastovima, te zimi spuštalo dole na 'sankama' napravljenih iz grana.
Danas se teško predstavljamo koliko je značilo, da su u ko zna koliko radnih dana gore prikupili sena za prezimit jednu životinju. Još, da se od tog sena 'proizvelo' kroz životinju stajnjaka, koji se koristio na njivama za uzgoj hrane za ljude.