Nema baš veze sa ovim slučajem, ali me je podsetilo na jednu prekršajnu prijavu koju sam dobio pre par godina. Dobijem poziv od sudije za prekršaje jer sam navodno automobilom marke Ford gazio po posejanoj njivi. Ja niti imam takav automobil, niti uopšte vozim automobil, niti imam njive ili bilo kakvog posla u tom delu atara gde sam navodno gazio njive, niti bih to ikad uradio... Odem ja na sud, sudinica mi pročita optužnicu i pita šta ja kažem na to. Ja kažem ništa od toga nije istina. Ona mi kaže kako nije istina kad me je poljočuvar uhvatio na delu. Ja opet kažem da nije istina i da poljočuvara nisam ni sreo te godine. Ona mi opet je si li siguran? Jesam! A šta kažeš na to što te je poljočuvar slikao i vadi iz fascikle fotografiju i smeška se onako kurvanjski kao sad si dolijao... Kažem da na fotografiji nisam ja već neko drugi, čak ni ne liči na mene, ovaj ima i kosu a ja sam ćelav, vraćam joj fotografiju uz ovoga puta moj kurvanjski osmeh... Ona uzme fotografiju, gleda fotografiju, gleda mene i konstatuje da to nisam ja. Posle sam dobio i zvaničnu presudu da se postupak odbacuje... To mi je prvi i jedini put da sam imao posla sa zakonom. 
