Ne znam kako je u drugim delovima zemlje, ali ovde je generalno deficit radne snage.
Ne samo zato što uslovno nema dovoljno ljudi, nego što i neće da rade za manje novca.
Mnogi su otišli u veće gradove (možda zato tamošnji lokalci ne mogu do posla, jer su mesta već popunjena), drugi van zemlje, dok oni treći u susedni Bor. U kome radnici na prostim radnim mestima lako zarade osamdesetak hiljada.
Majstori već mogu izaći i duplo.
Visoko obrazovani.. jedno nam se prosvetari guše, jer ima sve manje dece u školama.
Prijatelj inženjer, radio u više jačih firmi. U našem i drugim gradovima, plata nimalo mala. Pa ipak, sada u Nemačkoj pravi fasade za duplo više novca.
Supruga, diplomirani ekonomista sa celim životom iskustva na knjigovodstvenim i rukovodećim pozicijama. Prijavila se na konkurs za knjigovođu u opštinskom zatvoru.
Javilo se tek njih tri.
Jedna pred penzijom, druga nešto mlađa, ali i ne baš opravna i supruga.
Plata - šezdeset i nešto hiljada.
Stvarno smo mislili da zaposleni o trošku države primaju više, ali očigledno da nije tako.
Pa, prodavac u običnoj privatnoj prodavnici zarađuje isto toliko ili više. U Lidlu ovde zarađuju i duplo više.
Jeste, posao do penzije i sl, ali ona odustala.
Kako kaže, sa metlom ima da zaradi toliko, a da je pritom ne boli glava od brojeva.
I tako, kada svi imaju bolje plaćene poslove, ili otišli van svog sela ili grada.. na selima nema ko drva ljudima da nacepa, kamo li da pomogne oko čuvanja krava.
Zato ja u šali, ali i zbilji, kažem da sada dok čekam na kolektivnom raspustu šta će sa firmom biti, ne smem da izlazim iz kuće. Jer, odmah me neko startuje za posao. A ja čekam ishod naše poslovne sudbine. Ipak mi tu najviše odgovara, bez obzira što me ubi ovaj kapitalistički sistem rada.
Jedino gde sam pogrešio u proceni, mislio sam da se mogu zaposliti u Boru bilo kada. I konkurisao kada je bilo potrebe za mojim profilom pre nekoliko meseci (elektrotehničar u održavanju). Međutim, dok naši hoće, Kinezi neće starije od četrdeset godina. Tako da na Bor više ne računam.
Inače, imam kolegu iz Vojvodine. Sada iskoristio slobodno vreme da ode do kuće. Kaže, i tamo je tako.
Ljudi ga sreću i u fazonu - vrati se ovde, evo posla, evo plate.
Neće ni on. Sviđa mu se ovaj naš mirni život ovde.
Ovde se i oženio.
Hoću reći, imam utisak da se pojavio gap za ljudima nižeg profila. Ili za manje plaćena radna mesta.
I da mi nekako izgleda da ima mesta i potrebe za recimo te ljude iz Gane.
Drugo je pitanje zašto je došlo do toga da jedni iz sela odu u gradove, a iz gradova dalje van zemlje. Ali, to sada nije ni bitno. Bitno je kako je sada.
Međutim, sada je sada, ali budućnost ne izgleda baš tako sjajno.
Kinezi dovode sve više svojih. Oni rade i više i za manje.
Njihovi zatvorenici i za ništa.
Ja to ne znam, ali sudeći po glasinama, biće ih sve više i naseliće sve što je prazno ostalo. A šta prazno nije, kupiće i sl.
Neka sela su već iseljena. Druga su na putu.
I ok, život kao život. Doći će do izjednačavanja balansa, pretpostavljam. Neće baš svi naši otići.
Nego.. spomenuh tako. Kako je trenutno ovde.
Ne radi nam se za manje i to stvara mesta za one koji hoće.
I nije samo ovde tako. Pa, većina naših koji su uz zemlje otišli, radi tamo negde za manje nego njihovi, koji neće.
Nažalost, to takođe znači da je sve više stranih državljana koji polako započinju svoj život ovde.. (a nas je sve manje, izgleda)
