Увек се запитам колико ми волимо Бога и колико смо спремни да се жртвујемо?
Сахрана новомученика терористичког напада у Сирији.
Срећа и славље јер су стекли рај.
И диван истинит коментар наше сестре у Христу на појање тропара Христовог Васкрсења у цркви, на месту страдања, веома примењив и овде:
У животу не видех ништа дирљивије.
Где је смрт мислила да влада, одјекује ,,Христос воскресе! "
Сташна трагедија у цркви а из ње светлост јача од таме! Док свет плаче, људи поју Богу и небо ћути од дивљења!
Снага нашег хришћанског народа је у сузама које певају, не у мржњи и освети, већ у Литургији из рушевина, вери која не зна за крај.
Кад вера не стане ни пред смрћу, она постаје вечна. Слава Богу на томе!
Дијана Вујовић