Ok, evo pažljivo sam pročitao ali mi i dalje nije jasno kako će se: створити друштво које има могућност да своје бенефите оствариш тако што ћеш да даш свој максимум...
Jel to mi nešto možemo učestvovati u stvaranju takvog(dosad neviđenog) društva ili će nam to neko dati/pokloniti.
Нема бесплатних колача нигде па ни код нас. Нити ће богаташка елита дозволити да им се узме део колача и то се јасно види у свим друштвима. СиротиЉа мора да се избори да се део профита остварен у друштву прерасподели тако да сви чланови друштва имају бенефит.
Да натера елите и богаташе да се створи окружење где ће се таленти развијати, где ће се сваки појединац препознати и усмерити на ону делатност која ће му омогућити да се оствари и да за свој рад може ''угодно'' да живи, ради, ствара и утиче на само то друштво и на микро плану у својој месној заједници као и на државну управу.
Значи то већ делимично постоји у уређенијим друштвима, има примера и у више колелтивним и у индивидулистичким уређењима мада са свим својим аномалијама.
Dali ti smatraš da se mi kao pojedinci nešto pitamo oko kreiranja tog finog i prijatnog okruženja?
Морамо да се питамо... и треба да се питамо као што треба да имамо право гласа и одлука у својим микроокружењима као што је породица па би требало да у неким одлукама учествујемо а не да нам стари деда одлучује или жена масерка... (мало карикирам)
Морамо да се питамо и морамо да га створимо за наше наследнике који можда неће бити способни (каоми) да се прилагођавају оваквим односним у друштву како ћемо им оставити.
Без обзира што ћемо им оставити своје везе, кума, доктора пријатеља, чиновника у општини...
Dalje, jel neko ko je u stanju da za druge stvori takve uslove treba da bude vrednovan za to i ko taj trud treba da plati?
Пре свега би овде требало да буде свеобухватни друштвени процес где би добронамерна елита гурала преко државне управе народ у правом правцу где би народ то спроводио и поштовао. Државна управа би за то била награђена зато што ради за плату... Елита сама по себи би имала бенефите кроз коришћење пореза а економска елита би наравно добила запосленог који би способан дао максимум и добио максимум награде и био задовољан у радном и приватном животу.
Jel ti taj pristup ne liči malo na 'samoupravnu zajednicu' koju smo već (prilično bolno po neke) prošli?
Мени више личи на западна друштва с тим да вишак вредности у тим друштвима долази и од економског и сваког другог робовласничког искоришћавања других ''поробљених'' народа.
Па ипак они су на неки начин успели да у школском систему имају тај део професионалне оријентације како би сваког ученика погурали ка ономе за шта има талента.
Имам пример са једним познаником у Паризу где му је син у прелазу из основне школе ка даљем школовању изразио жељу да буде керамичар. После консултација са некима у школи (да ли су то психолози или ко већ) малом су предложили на основу њихових опсервација и процена да би могао да буде електричар.
(С поштовањем за обе мајсторска посла слободно могу да напишем да (неки) послови електричара траже далеко више памети и знања)
Данас можда и нисам нешто мотивисан да пишем али мислим да сам ти описао оно што је поента.
Нико ти бенефите у друштву неће дати за то се морамо изборити али бенефит самог друштва је срећан пољопеивредник, срећан радник, срећан занатлија али и сви остали.
И само немојте да ми пишете о слободном тржишту и о понуди и потражњи и осталим латинским преварама...