Седим поподне после ручка баш докон данас и сад ћу да се распишем, да оне који желе можда и буду заинтересовани да провере да ли је тачно оно што сам написао о ономе што ми се чини као глупост који не може да попуши ни онај који ју је овде постовао.
ДаклеН:
- 1878. kroz San- Stefanski Ugovor su se zalagali da cela Juzna Srbija pripadne Bugarskoj
Да, покровитељ је подржавао свог пулена, док је Србија Обреновића је мало више гледала на Аустроугарску. Питање је зашто су Бугари успели да се наметну Русима као први избор, а Срби нису. Иначе, четири месеца после Сан-Стефанског уговора, догодио се Берлински конгрес, па су Србији и Грчкој уважене територијалне претензије и прикључене су им неке области.
- 1885. tokom srpsko-bugarskog rata naoruzali su Bugare do zuba
Лаж. Руси су могли (и јесу) да наоружају Бугарску тек у време руско-турског рата 1877-1878, који је за епилог имао истеривање Турака са доброг дела Балкана и поменути Сан-Стефански уговор и потоњи Берлински конгрес.
Повод за тај српско-бугарски двонедељни рат 1885 је био тај што се Источна Румелија, тадашља турска провинција са бугарском већином, после преврата, септембра месеца прикључила Бугарској.
Реакција Русије на то кршење одлука Берлинског конгреса је била повлачење руских високих официра који су до тада били у бугарској армији, тако да у бугарској армији практично није било официра чина вишег од капетана. Не да нису Бугари, после одласка Руса, нису могли ни теоретски да добију никакво оружје током рата против Србије, него и два месеца пре њега.
Реакција Милана Обреновића, осам година после рата против Турака и две године после Тимочке буне била је да два месеца касније, половином новембра 1885, да објави рат Бугарској, да је наговори да одустане од присаједињена Источне Румелије. Као да га је неко са стране натерао да направи нешто тако непромишљено...
- nisu naoružali Srbiju pred I sv. rat
Опет лаж. Србији је пред почетак Првог светског рата недостајало пушака за мобилизоване, па су се обратили Русији за помоћ, а ови одобрили кредит за 120.000 пушака Мосина и 150 милиона метака и већ почетком августа 1914. су успели да их дотерају до Србије. Већ 21. августа, баш у време битке на Церу, први су је добили другопозивци Тимочке дивизије, а убрзо и читава дивизија. Потом су пушке добијале све јединице које су мењале израубоване више пута ремонтоване пушке система Маузер-Миловановић-Ђурић. Коришћене су током '14. и '15., а већина њих су погубљене током повлачења преко Албаније.
На ову фотку сам својевремено сасвим случајно набасао на сајту "Вечерњих новости" и не могу да одредим ни локацију где је усликана, нити у које време, али једно могу - да видим српске војнике са руским "Мосинкама" у рукама.
На самом почетку рата, у Београд су биле послате две тешке хаубице са посадама, које су са Калиша тукле по Аустроугарима преко Дунава, хиљаду граната за њих, па 13 хиљада граната за пољску артиљерију, 75 хиљада комплета униформи, резервни делови за оне пушке и непосредно пре избијања рата, ако се добро сећам приче онот брадатог типа, Зорана Николића, који зна много о београдским лагумима, Лазар Пачу је од Руса успео да у неком невероватно кратком року добије буквално хиљаде коња за потребе српске армије.
