Ocito je da su bodezima i sabljama isli kao misionari siriti pismenost medju cecenima i ostalim kavkaskim narodima. A to su poceli najvise za vladavine Ivana groznog koji je slucajno dobio taj nadimak ne zato sto je ubio sina vec je ognjem i macem pokorio vlastelu a kasnije i prosirio granice.
Аха, значи из стихова из песме...
"...Велики базар,
много Чечена:
иде руска девојка,
склони се са пута!
Ојса ти, ојса,
ти ме се не боји!
Ја те нећу дирати,
ти се не брини!
Дајте ти велики бодеж,
дајте ми фински нож.
Поћићу на Кавказ,
да играм лезгинку!..."
...у којој иде диалог између Чечена и дрчне козачке (жене из козачког рода), у коме он каже да не брине и да је неће дирати и ње, која тражи да јој дају бодеж да оде на Кавказ, да плеше лезгинку, теби је очито "да су бодежима и сабљама ишли као мисионари ширити писменост међу Чеченима и осталим кавкаским народима"?
Знаш ли да се тај плес, лезгинка, игра у свим народима на Кавказу, муслиманима или хришћанима - Азерима, Адигејцима, Талишима, Осетинима, Грузинима, Јерменима, Кабардинцима, Чеченима, руским козацима - свима? Пошто је тај плес некакав симболични приказ борбе, бодеж у руци приликом плеса је уобичајена ствар кореографије, а не претња.
Иван Грозни, кажеш? Шеснести век. А које методе различите од метода Ивана Грозног су у исто то време употребљаване у западној Европи (или тамо где су се ти људи нашли)?
У то време су Португалци и Шпанци већ крочили у централну и јужну Америку не са мандолинама у рукама, Французи и Енглези су не у туристичке сврхе посећивали северну Америку и Карибе. У слободно време су сви они занимали пиратеријом и једни другима отимали не баш мирољубивим методама то што су опајали из колонија, понекад и ратовали међусобно. И то се не односи само на те колонијалне силе, већ и на убоге мученике по читавој Европи - клали се међусобно (паде ми на памет и Вартоломејска ноћ у Француској), подизали побуне и све то решавали не у демократском процесу, већ ломљењем костију и пререзивањем вратова. Османско царство се ширило и то не меким утицајем, како се то данас каже, што некако и сами знамо.
Моја поента је да тај Иван Грозни и његов модус операнди био само пуки просек Европе тог времена.
