Previše je nepoznanica da neko sa sigurnošću procjeni šta će biti kad djete odraste ali bolje je početi od nekud nego sve prepustiti stihjskom dešavanju. Neće sva problematična djeca izrasti u kriminalce ali je dobro obratiti pažnju i na njih a i na one koji su neobično tihi ili povučeni. Ima neki šablon kako se ponašaju djeca u određenom uzrastu.
Sistem je loš ali promjena vlasti neće donijeti poboljšanje u nasilju u školama. Ono što nazivamo civilizacija je skrenulo sa pravca koji proizvodi zdrave , zadovoljne i sretne ljude. To se neće zaustaviti dok se ne sunovratimo u neku provaliju.
Pitanje je šta u tim okolnostima možemo uraditi da zaštitimo i pravilno usmjerimo svoju djecu. Pod ovo pravilno podrazumjevam da kod djeteta razvijemo osjećaj radosti, zadovoljstva, sreće i odgovornosti. Radostan čovjek je uvijek dobar a dobar nije uvijek radostan.
Не ради се уопште о промени власти (мада је то неопходно јер видимо њушке које воде државу...па ово нема ни у стриповима) јер је то образац који се сада изгледа користи да се "чују" многи са својим "паметним" мислима...али и да се удаљи јавност од суштине проблема.
Али власт јесте довела до овога и то на много начина. Треба погледати какви се филмови (или емисије) приказују у време када породица може то да гледа (рачунајући и малолетнике). Све накарадно је у повољно време а нешто лепо се приказује у по ноћи...или када нико не гледа.
Шта је нпр. прецедник показивао и оправдавао у наступима свог „лудила“ (с тим што он није поремећен него потпуно обучен да залуђује јавност).
Кажем, то је булумента ликова који не смеју бити ни у новинама а не по телевизијама...сви до једног (осим извештаја где су ухапшени).
Иначе, имамо и РЕМ где је и свештено лице (био је некада и садашњи патријарх)...и докле смо дошли.
Видиш, мој син није добио батина током свог одрастања колико сам ја добио у „једној порцији“ од свог оца (а човек не бије, него „бије да убије“). И ту се може само видети начин казне и награде и како делује. Није мене ћале млатио „редовно“ него једном или два пута годишње...и то када заслужим...а јесам заслужио и то увек.
Али смо брат и ја увек имали слободу да будемо вани до пола ноћи...а преко дана се радило по цео дан (једини смо у том насељу имали од најмање 10 па до 30 свиња, краве, коња...копали кукуруз...а били свима за пример и одлични у школи).
И када сам пошао у четврту годину средње, отишао сам од куће и може се рећи да се никада нисам вратио. Али сам учио боље него када сам био код куће, а нико ме није надзирао – живео сам сам. Знао сам током одрастања шта је казна а шта награда.
И када кажеш сретни и несретни људи...и одрастање...радио сам и понижавајуће послове као дете (сваки дан кроз целу улицу возио на бициклу две канте помија за свиње)...и нисам боо несретан што све то радим. Али сам био сретан што смо били вољена деца и имали слободу за све (то ми је и дан данас остало у сећању и тако сам васпитавао своју децу).
nova.rs
www.facebook.com
