Kad treba da pričamo onda evo moje razmišljanje na Zoranov savet ("staviš na kotlu polaznu-50 do55 i nemaš šta da diraš do proleća").
Videli smo kakva je bila ova zima, u februaru napolju 10+ stepeni. Pri takvim spoljnim temperaturama ako u radijator guramo vodu od 50 stepeni, on će biti vruć i intezivno će grejati sobu. Kad dostigne zadatu temperaturu u sobi on/off termostat će isključiti gorionik. Bojler prestaje da greje, gasi pumpu, ali u radijatorima je još ta voda od 50 stepeni i oni nastavljaju da oslobađaju toplotu u prostoriju. Temperatura u sobi će porastiti još malo. Radijatori će se brže hladiti nego soba, i u kombinaciji sa izolacijom, spoljnom temperaturom, dobićemo efekat da se voda u radijatorima ohladi potpuno a tempertura u sobi još nije pala na nivo da bi termostat ponovo upalio bojler. Tu se dobija loš subjektivni osećaj grejanja jer izostaje toplotno zračenje iz radijatora. Pored toga kad termostat ponovo upali bojler on treba opet da zagreje kompletnu količinu vode i radijatore od potpuno hladnog stanja (sobne temperature) pa do onih 50 stepeni. I onda opet Jovo nanovo...
Sa druge strane modulišući termostat će znati da je 50 stepeni puno za date uslove pa će reći bojleru da napraviti temperaturu polaza od npr. 35 i onda u toku rada naći onu temperaturu polaza koja će obezbediti zadatu sobnu temperaturu ali tako da se gorionik ne gasi već da radi na minimalno potrebnoj snazi. To će rezultovati mlakim radijatorima (tj. sa nekim "inztezitetom mlakosti"), ali konstantno, što doprinosi boljem subjektivnom osećaju grejanja. Takođe nikad neće morati da kreće grejanje od nule (tj. od hladnog stanja) već će konstantno dodavati samo toliko energije koliko je potrebno da se održi potrebna temperatura vode.
Ja nisam stručnjak za ove stvari, nemam lično iskustvo da mogu da poredim oba prethodno opisana načina rada i ne mogu ništa da tvrdim, ali gde god sam se raspitivao ili čitao, svugde sam našao informaciju da je ovaj drugi način štedljiviji u potrošnji gasa.
Naravno, uvek može i u prvom načinu rada (on/off) da se ručno zada niža temperatura polaza (pisao sam već da jedan moj kolega tako radi a temperaturu polaza podiže ili spušta na osnovu dužine intervala on/off (kraći on i duži off - spušta temperaturu polaza, i obratno)) ali tvrdim da to kad tad dosadi, i da se na kraju uradi ovo što Zoran kaže - namesti jednu temp. i ne diraj do proleća. A zašto bi to radili kad modulišući termostat to može da radi za nas, pri tom on to radi stalno, jer su i uslovi stalno različiti (dan/noć, hladan dan pa topao, duva vetar pa brže hladi kuću itd.). Ovi najsavremeniji bojleri imaju još i frekventne pumpe pa onda još i različitim protokom doprinose da se u radijatore dodaje taman toliko toplotne energije koliki su gubici prostorije u datom trenutku. Koja je svrha takve pumpe sa on/off termostatom? Postavlja se tu pitanje zašto je sva ta moderna tehnika potrebna kad greje i ona stara, ja to volim da poredim sa automobilima, i stari auti su prevozili ljude ali ovi novi manje troše (da li su udobniji i lepši - to je drugo pitanje)...
I još jednom ću naglasiti, ovo je samo moje razmišljanje koje je zasnovano na minimalnom iskustvu. Gas koristim tek mesec dana sa modulišućim termostatom, za tih mesec dana sam video kako se ponaša, a on/off sam video (više čuo) kako radi kod drugara koji imaju on/off termostat. Možda će praksa pokazati da nisam u pravu, verovatno Zoran iz svog velikog iskustva tvrdi to što tvrdi (koliko sam shvatio greje se godinama na gas), ali eto, za sad ovako mislim...