Prvo, zahvaljujem svima koji su se uključili u diskusiju.
Sjećam se da je bilo u ovoj temi pisano o toplinskim pumpama, ali godine čine svoje pa se više ne sjećam prije koliko vremena, a preko 200 stranica mi je puno za čitati. Moja isprika.
Ovo je i meni interesantno, s tim što bi sistem bio gasni kotao plus kotao na baliranu sojinu slamu. Dok su napolju mekane temperature gasni kotao odrađuje grejanje sam, a kad zazimi zapravo da mu se pomogne po kojom balom iz kotla na baliranu slamu. Ili slučaj da se preko dana loži balirana slama, a uveče da se pređe na gas. Ali da sistem radi zajedno, tj. da ne treba ventilima preusmeravati radijatore na izvor toplote.
Ja povremeno koristim istovremeno centralno na drva i na plin. Kad se uključe oba, možda minutu se pumpe malo "tuku" dok se ne uspostavi uredna cirkulacija, a dalje radi najnormalnije. Kod mene je udaljenost između pumpi oko 10-12 m po cjevovodu.
@ dukej
Stvarno nisam siguran, nisam nikada koritio niti istrazivao nije mi trebalo. Sad verovatno ima ali je pitanje koliko su precizne.
@ iwanho
Toplotne pumpe imaju grejace na struju za vece minuse. Znam da mitubishi zubadan vazduh/voda nema opadanje efikasnosti do -15C.
Posle opada efikasnost odnosno odnos kw utrosene / kw isporucene energije. Ona moze do -25 da greje u to sam siguran. Kod ostalih japanaca mislim da im neopada efikasnost (COP) je valjda skracenica ako se dobro secam do nekih -7 do -10 C . Za ovaj podatak nisam 100% siguran.
Za vaduh/voda sistem moze ostati instalacija i koto da li na cvrsto gorivo, plin, pelet pa mozes kada su veliki minusi da aktiviras dodatno grejanje ili da iskljucis TP ili da joj pripomognes.
Za zemlja/voda sistem nisam bas informisan pravo da ti kazem.
Kada budem radio dodatno grejanje ili cu stavljati invertere klime japance ili tp vazduh/voda.
Klime imaju isto dobru efikasnost 1kw/3.8kw za japanca od 65-75k. Ima i veca 1kw/6kw ali takve su klime preko 100k.
Hvala na odgovoru. Koliko sam se do sada upoznao, u principu djelovanja nema bitne razlike između sistema voda-voda i zemlja-voda. Jedan i drugi sistem ima dva izmjenjivača. Prvi izmjenjivač između vode iz bunara, ili iz cijevi zakopanih u zemlju i plina u samoj pumpi, a drugi između plina i vode u centralnom. Ako se cijevi polože dovoljno duboko u zemlju (barem 1 m) temperatura vode koja ulazi u TP je oko 12°C . Oba sistema su skuplja od zrak-voda ali oba imaju bolju iskoristivost zimi jer ulazna temperatura ne varira za razliku od sistema zrak-voda.
Ne bi to što već imate napravili da funkcionira kako treba?
Kotlu na bale dodaš spremnik topline, pa imaš sav konfort uz mali trošak.
I nemojmo o trošku, jer sigurno jedan dodatni sistem (gas, TC...) đabe padne sa neba?
Plin imam, nema dodatne investicije u taj dio. Investicija je TP. Može se raspravljati, isplati li se ona u odnosu na plin, ali rezultat te rasprave bude različit, ovisno o situaciji na tržištu energenata. Kad ne bih imao plin, ne bih niti pomislio na takvu kombinaciju.
@iwanho
Grejem se na toplotnu pumpu treću godinu.Kuća je izolovana sa 8cm stiropora i PVC stolarija.Temperatura u potisu 55 stepeni,termostat namešten na 22,5 +,-, 0,3 stepena,24h.Greje se 230m2,račun za celu sezonu oko 600 evra.Imaš u ranijim postovima sam pisao malo o tome.
Nisi u pravu za toplotnu pumpu.Ako te interesuje možeš slobodno da svratiš.Sa snagom kompresora od 3,7 kw grejem kvadraturu koju sam napisao u postu iznad.Toplotna pumpa se vodi kao 17kw i bez problema greje 230m2.
Ne znam kolika je kod Vas cijena kWh struje (za izračun utrošenih kWh). Ako nije problem koliko cca kWh godišnje potroši TP? Taj podatak bi mi dobro došao kod dimenzioniranja solerne elektrane. Iz snage bih možda mogao nešto zaključiti, ali mi je problem odrediti koliko vremena radi kompresor. Radi li stalno, ili povremeno kao npr. kod hladnjaka?