Centralno i etazno grejanje.
- Začetnik teme dreger
- Datum pokretanja
Da, da... Stajale na tavanu iznad nekadašnje štale.. Sad kad su odstojale sad su tip top...
Al jedva imam mesta pod krovom za jednu grejnu sezonu, gde još da imam za dve... Pa ni šunku ne mogu da "odležim" dve godine...
Možeš li malo obrazložiti? I mene to isto čeka a ne znam šta je bolje rešenje, četvorokraki ili termostatski ventil. Kod oba vidim i plus i minus detalje.
Dukej treba da instaliram ovih dana nov kotao i planiram da kupim mesni ventil ali se oko toga ic ne razumem pa mi treba preporuka sta raditi ?! Kotao je 42 kw, u planu je da greje 150-250 m2 zavisno od potreba, recimo da ce grejati oko 150 m2 80% vremena grejne sezone. Mesni ventil je obavezan zbog garancije ali ne znam sta uzeti a da ne bude promasena investicija vidim da imas neke preporuke ako ti treba jos neka informacija reci pa da slozis i meni neku preporuku sta kupiti..
Uh, ne znam ni sebi da složim šta mi treba, a ne nekom drugom.
Ali generalno stvari stoje ovako: kotlovi na čvrsto gorivo su predviđeni da rade u režimu 90/70, a to znači da je temperatura vode koja izlazi iz kotla (polaz) 90 stepeni, a ona koja se iz radijatora vraća u kotao (povrat) 70 stepeni. To je zbog toga jer se u takvim uslovima ne stvara kondez i smola u kotlu. Kondez (kondezovana vodena para iz ogreva) u dodiru sa sumporom iz ogreva stvara sumpornu i sumporastu kiselinu koja nagriza lim kotla. Smola začepljava dimovodne kanale kroz kotao i lepi se za zidove kotla pa je smanjen prenos topline od vatre na zidove kotla pa samim tim i na vodu sa druge strane lima. Ključno je obezbediti da povrat vode u kotao bude bar 60 stepeni da bi se izbegle ove nuspojave kod izgaranja drveta i uglja.
E sad kako postići da povrat bude 60 stepeni?
Prvi način je da krkaš kotao besomučno da on nagura temperaturu vode u radijatorima bar 70tak stepeni da bi izlaz iz radijatora bio 60tak stepeni - tako će ti u kući biti prevruće. Pored toga što će ti biti prevruće, opet ostaje period stavranja kondeza i smole od početka loženja dok se kuća ne zagreje, odnosno dok radijatori maksimalno oduzimaju teperaturu vodi i predaju je vazduhu u kući a tad iz radijatora ide mnogo niža temperatura u povrat od potrebnih 60.
Drugi način je da vodu iz polaza kotla (znači ugrejane vode) ne poteraš svu u radijatore već da deo te tople vode vratiš u povrat kotla, i da je izmešaš sa onom hladnom koja dolazi iz radijatora tako da rezultat tog mešanja bude 60 stepeni na povratu. To mešanje omogućuje ili četvorokraki mešni ventil ili termostatski antikondez ventil.
Četvorokraki mešni ventil mehaničkim putem razdvoji koliko procenata vode (odnosno koji deo protoka) će iz kotla otići u radijatore a koji procenat će se vratiti odmah nazad u kotao. Istovremeno u istom procentu razdvoji i hladnu vodu koja se vraća iz radijatora na deo koji će se zajedno sa toplom vodom iz kotla ponovo vratiti u radijatore, i na deo koji će zajedno sa delom tople vode iz polaza kotla otići u povrat kotla. Npr. namestiš da od 100% tople vode koja izlazi iz kotla 85% procenata ide u radijatore, a 15% da ide u povrat kotla. Istovremeno je odmah namešteno da se od 100% vode koja se vraća iz radijatora razdeli tako da u povrat kotla ulazi 85%, a 15% se preko četvorokrakog ventila vraća nazad u kuću na radijatore. Znači da se 15% tople vode iz polaza kotla izmeša sa 85% hladne vode iz radijatora i na taj način podigne temperaturu vode koja ulazi u povrat kotla. Istovremeno 15% hladne vode koja se vraća iz radijatora se izmeša da 85% tople vode iz polaza kotla i tako snizi temperaturu vode koja ide u radijatore. Dakle dobijaš povećanje temperature u kotlu i smanjenje temperature vode u radijatorima. Ja sam sad lupio ove procente (15% i 85%), a koliki je pravi odnos zavisi od toga da se postigne na povratu u kotao potrebnih 60 stepeni. To znači da ujutro, kad potpaljuješ vatru i kad se kuća delom ohladila, odnosno kad iz radijatora dolazi voda niže temperature, treba mešni ventil postaviti tako da se veći procenat tople vode iz polaza odmah vraća nazad u povrat kotla, a kako se kuća greje i iz radijatora stiže toplija voda onda smanjivati taj procenat. Idealno bi bio da se sa potpalom mešni ventil potpuno zatvori, i onda dalje kako se voda greje polako otvara (više tople vode ide ka radijatorima). Naravno to je u praksi nemoguće jer niko nema vremena da sedi u kotlarnici i pomera mešni ventil, a postoji i opasnost da se zaboravi da je ventil zatvoren pa da kotao proključa. Zato se četvorokraki mešni ventil ostavlja u jednom položaju koji se eksperimentalno odredi (npr. da stalno vraća nazad u kotao 10 % vode i 90 % šalje u radijatore) u kom nije potpuno onemogućeno stavranje kondeza ali je svedeno na najmanju moguću meru. Ili, namestiti neki motor na četvorokraki ventil da ga motor (koga kontroliše elektronika) okreće kad i koliko treba. Evo ti par slika šta se dešava u četvorokrakom mešnom ventilu:
Što se tiče trokrakog termostatskog mešnog ventila, u principu radi isti posao kao i četvorokraki, s' tim što kod njega nema klapne koju ti zakrećeš, već je rešeno sa termostatom kao kod traktora ili auta. Termostatska patrona meri temperaturu vode kraku koji ide u povrat kotla i više ili manje propušta toplu vodu iz polaza kotla u povrat kotla. Patrona je nameštena na 60 stepeni i ispod te temperature otvara prolaz za toplu vodu iz polaza kotla, a kad ta temperatura pređe 60 stepeni onda zatvara pomenuti prolaz i sva topla voda ide u radijatore. I to radi automatski bez da moraš bilo šta da diraš.
Da bi sve to funkcionisalo kako treba, treba da su usklađeni kotao i radijatori, da su radijatori izbalansirani, da se ide sa minimalnim potrebnim protocima... Al' to je već materija za majstora... Ali jasno je da tvoj sledeći zahtev već dolazi u koliziju sa ovim, a to je da isti sistem radi i na 150 i na 250 kvadrata. Jer sistem za 250 kvadrata je predimenzionisan za 150 kvadrata. To se može izbeći samo uz upotrebu akumulatora toplote, koji će prihvatiti višak tolote i omogućiti kotlu da uvek radi na pun gas, a tebi da biraš optimalnu temperaturu u kući. Bez akumulatora to sve mora biti usklađeno da ti ni kotao ne propada, da radi sa velikom efikasnošću i da ti odgovara temperatura u kući. Komfor da biraš temperturu u kući ako nije dobro usklađen sistem ćeš nečim platiti, ili povećanom potrošnjom ili manjom trajnošću kotla zbog njegovog gušenja. Znači taj komfor možeš imati samo sa akumulatorom toplote ili sa grejanjem na neki gorionik (gas, lož ulje, pelet).
Poslednja izmena:
Ja koristim neko Italijansko sredstvo Diavolina za kemijsko ciscenje odzaka , 2 pakovanja , kad je pec zagrijana na radnu temperaturu ubacim 2 pakovanja i sutradan kad otvorim odzak(sidel) sva ta smola koja se skuplja zbog mokrog drveta otpadne, takodje i u peci.Da li postoji neka hemija da se ubaci u kotao da zalepljena smola izgori ili spadne sa njega ili ga samo treba naložiti pun gas i otvoriti donja vrata za dovod vazduha? Komšija ima jedan prilično zalepljen od kondenza kotao kog treba malo dovesti u red. Ja sam mu preporučio da naloži pragove od pruge,to skida sve sigurno,to znam iz ličnog iskustva
Sredstvo je u onim plasticnim pakovanjima kao prasak , ubacim sve samo otvorim poklopce, a probao i njihove brikete i ne radi.
geci
Član
Pix,ja kad nalozim nemoram da lozim 4 meseca
jun,jul,avgust i septembar
Sent from my 2107113SG using Tapatalk
milan11
Član
Svaka cast za post, verujem da ce mnogima znaciti!
Sto se tice akumulatora toplote nisam bas razmisljao da ga ubacujemo jer kao se nadam izguracemo nekako tih 15ak dana u toku zime kada se greje vise prostorija nego inace.. Ovo oko principa rada mi je jasno, pogotovo za cetvoroktaki mesni tu je matematika prosta ali u slicnoj sam dilemi kao i ti, u sustini vise bi voleo da nista ja tu ne mrdam da ne zajebem nesto..
Najbolje resenje koje sam ja nasao po netu kad sam istrazivao je cetvorokraki mesni sa elektronikom i stavis termostat u kucu i elektronika na osnovu merenja sve sama radi za tebe i odrzava konstantnu temperaturu a pritom sa njom u kompletu imas i alarme za slucaj da nije u redu jer konstantno prati sva desavanja. E sad, ta elektronika koliko sam zakljucio moze da kosta kao pola kotla ili jos vise pa mi bas i nije primamljivo da je ugradjujem..
emigrant
Član
Samo što je na četvorokrakom mešnom ventilu najbolje staviti motorni pogon i onda taj motor otvara ili zatvara mešni ventil koliko je potrebno.
iwanho
Član
Nemam kotao, ali imam šparet za centralno. Ventili na radijatorima su termostatski. Radom pumpe upravlja cijevni termostat. Podešen je tako da se pumpa uključi na između 70° - 75°C. Ujutro kad se prvi put naloži, voda u sistemu je hladna i kad pumpa prvi put potjera vodu temperatura u grijaču se smanji na 40°C. Da bih to izbjegao, pozatvorim sve radijatore osim u kupaonici. Na taj način sprećavam da temperatura vode u grijaču ne pada više ispod 55-60°C. Nakon toga postupno otvaram radijator po radijator. Nije neka komocija, ali nama penzićima trebaju neke aktivnosti za zanimaciju. .
.Slažem se da je to najbolja opcija, ali tu imam dve dileme:Samo što je na četvorokrakom mešnom ventilu najbolje staviti motorni pogon i onda taj motor otvara ili zatvara mešni ventil koliko je potrebno.
Da li ti motori imaju opciju da u slučaju nestanka struje sami vrate ventil na skroz otvoreno (kao da ni nema ventila), npr. preko neke opruge?
Koliko su trajni ti ventili ako ga motor okreće stalno, mislim tu mora postojati neki semering ili gumice na osovini i kad tad će procuriti?
milan11
Član
Izvini, a moram da te popravim.
Ne radi se o nekoj tehnologiji sprećavanja kondenza u kotlu, nego oznaka 90/70 služi za oznaku snage grejnog tela, u tom slučaju radijatora.
Tu je link na stranicu proizvođaća radijatora. Ima pdf sa tehničkim podacima i pokazuje snagu pojedinih modela u ovisnosti o temperaturi ulazno-izlazne vode.
Potpuno si u pravu, da je teško održavat temperaturu kotla i u isto vreme držat traženu temperaturu prostorija.
Pisao sam to pre nekoliko godina na početku te teme.
Akumulator topline rešava veći deo problematike sa loženjem krutog goriva.
Sami kotli i sve vatre najbolje i najčišće gore, kad gore punom snagom, sa dovoljno dovedenog vazduha za prvu i drugu fazu gorenja.
To stvori višak energije, koju stambeni objekt nije u stanju prihvatiti, stoga ju treba akumulirat.
Ko prvo korištenje akumulatora znači drugu filozofiju loženja i razumevanja principa rada sistema.
Radi se o dva krugotoka, jedan sastoji iz peći i akumulatora, drugi iz akumulatora i potrošaća.
Taj drugi obično i najviše košta, jer danas to traži i određeni deo elektronike.
Za održavanje temperature u kotlu služe razne kombinacije, primilo se ime Oventrop po firmi koja je od prvih to radila. To je sistem s pumpom i termo ventil. Upali se obično sa termo prekidačem, koji se ukljući kad temperatura u dimnjaku dostigne traženu. Pumpa sve vreme radi, dok je voda hladna, kruži samo u kotlu, do pumpe i nazad. Kad se voda ugrije, otvori se termo ventil i voda ne ide nazad u kotao, nego u akumulator dok hladna voda iz akumulatora ne zatvori ventil, pa se opet grije dok ne otvori ventil.
To je ko što iwanho zatvara radiatore, dok se ugrije voda. A mogao bi i palit i gasit pumpu (dok ne izađeš na minut...).
Ja imam za sad isto etažnu centralnu, pa ako me po par dana nema, u početku je i par gašenja pumpe, dok se ne vrati u peć toliko topla voda, da se ugrije do temperature, koju traži cevni termostat.
Drugi deo je razvod po kući.
Na žalost se ne može prosto prikačit na razvod, jer bi s time prebrzo ispraznio akumulator.
U tu svrhu se koriste mešaoni vantili za raznim nivoima automatike, od prostog, kog odokativno staviš na poziciju, preko termostatskih, koji održavaju podešenu temperaturu vode prilagođavajući se temperaturi dolazne vode.
Sad se koriste najviše sistemi sa tzv. vremenskom regulacijom.
Znači, u sistemu je i termometar izvan objekta, koji na toj bazi određuje temperaturu vode u radiatorima. Dinamika prilagođavanja se može prilagodit obzirom na kapacitet radijatora, izolaciju objekta...
Znači ima se procesor, koji na osnovu vanjske temperature računa temperaturu vode, koja ide u grejna tela.
Što hladnije, toliko topliju vodu pušta.
Ta procesor vodi mešaoni ventil sa motornim pogonom.
Znači meri temperaturu povratne i ulazne vode i meša ih na traženu temperaturu.
Bitno je razumet kako grijanje sa akumulatorom radi.
Najčešče se pogreši već prilikom projektiranja sistema. Korisnik i veći dio montera polaze iz stajališta, da se uvek starta iz zamalo pa zaledelog akumulatora, te se smišljaju krivine, da bi toplu vodu izvuklo što pre u radijatore.
To je napotrebno, kao što vozilo svaki put ne guraš do pumpe, tako obično ne ložiš kad je voda već smrzla. Obično imaš bar nešto topline u akumulatoru, plus imaš toplu kuću, jer se grijala i posle toga, kad je ugasila vatra.
Tebi pumpa za radiatore radi 24 sata a pošto se objekt ne ohladi, ne teba mu kipuća voda, da je toplo.
Stoga se koristi niža temperatura vode.
To koristi i dužoj mogućoj upotrebi akumulatora.
Aku puštaš vodu u tradijator sa 90 C, imaš povrat ispod 70 C, znači trebaš puno energije, da je voda ponovo dovoljno topla za novi krug. Ako ti ide voda sa 50 C, vrati se sa 40 C, znači ako imaš vodu u akumulatoru 75 , treba samo mini da dodaš, pa je opet 50 C.
MDrasko
Član
Onda kod mene nesto nevalja meni je razlika tople hladne vode nekih 8 max. 10 stepeni.
Sve je OK.
To je dobro.
emigrant
Član
MDrasko
Član
Али немам тај крстак
dragan.kovacev
Član
Ove godine pred sam kraj sezone, par dana sam lozio vrsenu lucerku ako dodje do "nedaj Boze" situacije, pa je zbog toga nisam ni prodavao nego je svu slozio u hali a lako ce mo ako ne ustreba. Mogu vam reci da ne bezi sojina slama mnogo sa kvalitetom grejanja od ove lucerkine, jedino sto lucerku ne mozes sabiti jako u bali kao soju pa su cesca lozenja ali daje dosta kalorija i fino greje i kolicina pepela je slicna! Tako da mogu se komorno osloniti na tu varijantu ako zafali sojine slame, koju trenutno u dvoristu imam celih 50bala 
a soja jos sva nije skinuta a ovo sto je skinuto nije za baliranje jer je jed zeleno! Tako da je "nedaj Boze" situacija na pomolu ali necu jos paniciti mozda se izbalira jos koja bala soje Uglavnom grejacemo se na malo skuplji ogrev ove sezone kao i svi ostali.
a soja jos sva nije skinuta a ovo sto je skinuto nije za baliranje jer je jed zeleno! Tako da je "nedaj Boze" situacija na pomolu ali necu jos paniciti mozda se izbalira jos koja bala soje Uglavnom grejacemo se na malo skuplji ogrev ove sezone kao i svi ostali.Mesni ventil je super ali ga treba kombinovati sa termostatskim glavama na radiatorima i termostatu na pumpi koji se pali na oko 60 i kusur C°
Sve to pomaze da se kotao drzi u nekom rezimu od 70 i vise C°; to je neko moje iskustvo, sve to radjeno na inicijativu majstora ...
Sve to pomaze da se kotao drzi u nekom rezimu od 70 i vise C°; to je neko moje iskustvo, sve to radjeno na inicijativu majstora ...
