Centralno i etazno grejanje.

Gorane,ne kazem da nevaljaju kuce ali jedna prostorija 4*4 sa normalnim plafonom ti je 44.8 kubika a ako su kod tebe plafon 3.8 to ti je 60.8 kubika a sa grejanjem grejes kubike a ne kvadraturu

Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk
 
@Goran G. tvojih 200kvadrata je po kubikazi ko 300 kvadrata sa 2.8m visine. Do 0 stepeni sistem vazduh - voda radice dobro tj bice dobra iskoristenost ,ali ispod 0 i kad bude minus radice i bice toplo ali znatno ce se povecati potrosnja. Razlika izmedju vazduh-voda i voda - voda da vazduh - voda trosi vise za 15-20% do nula stepeni a ispod nule i do 30%. Ali taj sistem nema zezanja kao sistem voda-voda oko bunara i lose vode koja je puna gvozdja i prlja toplotnu pumpu i upojni bunar,a i bunar iz kog se crpi voda. Tako da ima sve svoje prednosti i mane. Samo kod oba sistema sto vise grejni tela po mogucnosti i podno grejanje jer sistem radi na malim temp sa 35-45 stepeni .
Tko ima dovoljnu površinu uz kuću i da nije kamenit teren, zar nije isplativije ići na zemlja-voda. Koliko znam cijevi se polažu na dubinu 2m ili nešto više zbog što konstatnije temperature okoline. Iskoristivost treba biti bolja od zrak-voda, a nešto slabija od voda-voda. Ako teren nije kamenit, zemljane radove nije problem odraditi. Dodatni trošak je veća duljina cijevi, ali meni se, onako bez analize, čini da bi se taj povećani trošak zbog zemljanih radova i duljine cijevi, relativno brzo povratio. Možda griješim u procjeni i zato, kad bih išao na toplinsku pumpu, vjerojatno bi prije izbora sistema napravo kalkulaciju troškova i analizu dobrobiti za zemlja-voda i zrak-voda. Ipak je to dugoročno ulaganje pa ga i tako treba tretirati kod kalkulacije.
 
Gorane,ne kazem da nevaljaju kuce ali jedna prostorija 4*4 sa normalnim plafonom ti je 44.8 kubika a ako su kod tebe plafon 3.8 to ti je 60.8 kubika a sa grejanjem grejes kubike a ne kvadraturu

Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk
4x4 ni nemam sobu,imam 5x4 i vece :ppozdrav:
 
@Goran G. tvojih 200kvadrata je po kubikazi ko 300 kvadrata sa 2.8m visine. Do 0 stepeni sistem vazduh - voda radice dobro tj bice dobra iskoristenost ,ali ispod 0 i kad bude minus radice i bice toplo ali znatno ce se povecati potrosnja. Razlika izmedju vazduh-voda i voda - voda da vazduh - voda trosi vise za 15-20% do nula stepeni a ispod nule i do 30%. Ali taj sistem nema zezanja kao sistem voda-voda oko bunara i lose vode koja je puna gvozdja i prlja toplotnu pumpu i upojni bunar,a i bunar iz kog se crpi voda. Tako da ima sve svoje prednosti i mane. Samo kod oba sistema sto vise grejni tela po mogucnosti i podno grejanje jer sistem radi na malim temp sa 35-45 stepeni .
Ako ide sa podnim grejanjem biće to sve OK.Tu se ide sa malim temperaturama i samim tim je manja potrošnja energenata-bilo struje ili gasa.
 
to ti kazem samo primer da kuca od 200kvadrata sa plafonom 2.8 i tvoja 3.8 a mozda i vise imas 200 kubika vise vazduha za zagrejavanje

Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk
Posto sam obican paor-salasar,necu vise komentarisati kvadrate i kubike da nebih na kraju ispao pokondirena tikva ili godpodja ministarka

Послато са SM-A325F помоћу Тапатока
 
Једно питање за упућније, код стандардног двоцевног система централног грејања, горња цев се везује на горњи део радијатора, а доња на доњи, а кота би требао да гура топлу воду на коју цев?
 
Једно питање за упућније, код стандардног двоцевног система централног грејања, горња цев се везује на горњи део радијатора, а доња на доњи, а кота би требао да гура топлу воду на коју цев?
Na gornju, hladna voda se u radijatoru prirodno spusta dole i odatle se uzima povrat
 
Једно питање за упућније, код стандардног двоцевног система централног грејања, горња цев се везује на горњи део радијатора, а доња на доњи, а кота би требао да гура топлу воду на коју цев?
Na radijatore svejedno kako stavis,imam stavljeno da topla stoji gore a dole povrat a imam i obe dole stavljene i nevidim razliku. Jedino kod dvocevnog sistema bolje ako imas termo glave na radijatorima a pecka ti ide topla gore a hladna dole i na hladnu pumpa

Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk
 
Na radijatore svejedno kako stavis,imam stavljeno da topla stoji gore a dole povrat a imam i obe dole stavljene i nevidim razliku. Jedino kod dvocevnog sistema bolje ako imas termo glave na radijatorima a pecka ti ide topla gore a hladna dole i na hladnu pumpa

Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk
Obe su ubodene u donji deo radijatora samo na suprotnim stranama ili kako.
 
Da,sa jedne strane ulaz topla(dole) a na drugoj strani isto dole izlaz i sve sam radio sa aluplex cevima

Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk
 
Aj jedno laičko pitanje, koliko prostora zauzima podno grejanje ili da preformulišem kolika je visina podnog grejanja odnosno koliko se spušta pod da se postavi podno grejanje.
 
Zavisi od majstora . Kod mene je išao na betonsku ploču prvo stirodur od 3cm,pa armaturna mreza na koju je plastičnim vezicama pričvršćeno alu crevo (radjeno pre 15-ak godina) kroz koje ide voda i na to sve je došla košuljica. Danas imas elemente od stirodura koji već imaju žlebove u koje se postavlja alu crevo tako da ona armaturna mreža i vezivanje vezicama nije potrebno. Košuljica je kod mene bila oko 7-8cm koliko se sećam.
 
A koji promer cevi je bolji, da li manji ili veći ili postoji možda jedan standardni promer za to?
 
Alpex -Al cevi se zovu, spojni precnik 16mm.

Kod mene kad smo radili pre 2 godine , islo bitumenska izolacija, pa 3+5cm tvrdog stiropora( 25 gr), pa folija sa aluminiumom, pa betonska armatura 10x10cm, na to smo vezivali alpex cevi sa vezicama. i na kraju cementna kosuljica od 6cm. 8+6 14cm i plocice koje su oko 1cm. Ne treba vise.
JA da imam blizu kuce uveo bi gas! Ove toplotne pumpe su dobre ali ce na kraju struja biti jos skupja, i moraces jos neku investiciju da uradis da promenis izvor toplote.
 
Svakih 5 ili 6 godina izađe nešto novo za grejanje, kao malo jeftinije, pa većina ima želju da pređe na to. Gledam cenu tp koju je Goran uzeo. To je 5000 e plus majstor i sigurno još neki dodatni materijal. Neka je 6000 e ukupno za nas koji već imamo grejanje na gas ili neki drugi način ako želimo da pređemo na to. Trenutno se grejem na gas. Ako gas poskupi, neka me i 1000 e košta više grejanje po sezoni, to mi je 6 sezona grejanja. Posle toga je pitanje šta će biti, koja će biti cena struje, plina drva, to niko ne zna. Problem je samo ako plina ne bude. Pre 10 ak i više godina je bilo pomodarstvo grejanje na sojinu slamu i druge žetvene ostatke. Ljudima je dosadilo da vuku slamu, neko nema svoju soje pa očekuje od drugog da mu da, neko ne stigne da izbalira, radnici za utovar i istovar poskupeli. Komšija koji ima 75 godina kaze da kako je koje grejanje bilo jeftinije on je tako prelazio, pa sada u kući ima grejanje na plin ( gasni kotao i sobne peći), kotao na čvrsto gorivo za centralno, grejanje na naftu, grejanje na struju, ta peći, trajnožareće peći. Smeje se i kaže da mu je to najveća greška u životu što je svakih 5 godina prelazio na drugi način grejanja. Ovo što Goran radi, ili neko ko tek treba da radi grejanje je ok, ali prelazak sa jednog načina na drugi nije ni malo jeftin i niko ne garantuje koliko će godina biti rentabilan.
 
Nazad
Vrh