Meni nudili salas i 2kj zemlje odma do mojih 3,5kj isto sudska prodaja covek nije kredit isplatio ostao bez posla u firmi jos mi kao kazu ima da te naucimo kako to za male pare da uzmes ja ih izjurio iz dvorista.Jbm ti i salas i zemlju imam troje dece tudja mi muka netreba da mi ih neko kune ali eto opet ima ljudi kojima to nista neznaci i kupise ga za nekih 4000evra jos podplatili nekog u Sudu da skida oglas cim ga postave na oglasnoj tabli.
Cena zemlje? ( kupovina,kredit,prepis )
- Začetnik teme tarana
- Datum pokretanja
mindjušar
Član
A onaj što malo falilo,prugu da ogradi,i onaj bio u pravu. 
SeljakizGrada
Član
Postoji samo pravilnik o pracelaciji,koji još zakon to reguliše?
Ako su vocnjaci i vinogradi,kao objekti u gradjevinskom reonu ograda moze da bude na medji.Ako se ogradjuje u ataru,(gde je obradiva povrsina)mora da bude uvucena od puta min 1 metar,a do komsija od 0,50-0,80 m.....
Tako ima pravilnik i za sadnju drvoreda(voce,bagremi)....
Ogradili smo 7 kj.lesnika uvukli do puta 2m. a do komsija 0.80m.(Komsija se prvo bunio,a posle izvinjavao.Kada je proverio kod nadleznih organa da je dovoljno 0.50.m)
Tako ima pravilnik i za sadnju drvoreda(voce,bagremi)....
Ogradili smo 7 kj.lesnika uvukli do puta 2m. a do komsija 0.80m.(Komsija se prvo bunio,a posle izvinjavao.Kada je proverio kod nadleznih organa da je dovoljno 0.50.m)
Zakon o izgradnji!
SeljakizGrada
Član
Ja u onih 200 i kusur članova ne vide da s eigde pominje,već se poziva na pravilnik o parcelaciji,koji član konkretno određuje?
Ko ima više novca, isplati se uzeti zemlju i dati u arendu jer se više zaradi nego od kamate kada se isti novac oriči u bankama.
Zmaj od Noćaja
Član
Slušam temu o medjama i putevima iako je tema cena zemlje, znam da svako ima svoju pravdu i znam da niko ne poštuje drugog , kod nas nema državnih puteva i lenija sve uzorano, medje su se ispomerale zbog stalnog izdavanja zemlje u zakup , jer dok je toga bilo manje vlasnici su vodili računa o svojim granicama , drugo kao što se kaže da tudja ruka svrab ne češe ,tako i to, ljudi su postali pohlepni, zakona nema i oni su se okurčili ,a najgori su oni koji ni ispred svog dvorišta a i u dvorištu ne mogu da urede kako treba ,a i žena im vodi glavnu ,ali zato znaju da pošteno ogovaraju i drže samo sebi znanu pravicu! Malo off ,al ....
Ima li koga iz Basaida da prati ovu temu,Kiraji mozda mogu da pomognu. Hteo sam da kupim jedno malo parcence zemlje desetak ari mozda od zene koja se udala u Basaid,a inace je iz Rivice kod Iriga. Ne mogu naci njen kontakt. Znam samo da se zena zove Anica a devojacko prezime je Mihajlovic i trebalo bi da ima otprilike sezdesetak godina i valda su nekad drzali kafanu u Basaidu. Nemaju na zalost vise nikog tamo u sremu pa samo toliko znam.
Poslednja izmena:
Може ли Србија да спречи продају земље странцима
За годину дана треба да ступи на снагу обавеза из ССП-а, којом се странцима омогућава куповина непокретности под једнаким условима, али пракса Мађарске и Пољске показује да постоје и друга решења
Аутор: Ивана Албуновић четвртак, 25.08.2016. у 22:00
Већина нових чланица ЕУ добила је продужетак важења забране продаје обрадивог земљишта странцима како би заштитили домаће пољопривреднике (Фото Танјуг/Раде Прелић)
До септембра 2017. године Влада Србије ће решити питање продаје пољопривредног земљишта странцима. Да ли једно од обећања из програма нове владе указује да Србија, коначно, има план како да избегне оно што нам за годину дана предстоји на основу лоше испреговараног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП)?
По овом споразуму Србија се 1. септембра 2013. године обавезала да ће у наредне четири године постепено усклади своје законодавство како би се странцима омогућио исти третман као држављанима Србије при куповини земљишта. И док се до сада само нагађало какве бисмо потезе могли да предузмемо и онемогућимо (или бар одложимо на дужи рок) продају ораница странцима, први пут се званично помиње да би у обзир могло да дође преузимање неких од већ постојећих модела – рецимо, мађарског или пољског.
– Влада ће националне интересе заступати у складу са најбољим принципима које је Европска унија усагласила са новим државама чланицама, попут Мађарске и Пољске, којима је одобрено седам, односно 12 година да одржавају постојеће националне одредбе које ограничавају продају пољопривредног земљишта странцима – наводи се у експозеу премијера Александра Вучића.
У Студији објављеној у „Студентској ревији за привредно право” 2014. године, студенти Правног факултета у Београду направили су упоредну анализу о томе како су друге државе ЕУ регулисале ова питања. Све релативно нове чланице, суочавале су се са сличним изазовима као и Србија данас. Ниски приноси у пољопривреди, проблеми са наводњавањем, застарела механизација, ниске субвенције и снажан отпор према реформама.
Под таквим притиском, истиче се, већина ових држава тражила је, и добила, продужетак важења забране продаје обрадивог земљишта странцима, како би заштитили домаће пољопривреднике. Међу њима су и Мађарска и Пољска. Ипак, те две државе имале су различите приступе у решавању тог проблема, па тек предстоји да се види шта би „српски модел” тачно подразумевао.
Мађарска је начинила најрадикалнији могући потез и променом устава решила ово национално важно питање. У парламенту је 2012. усвојен амандман на Устав који забрањује странцима да купују пољопривредно земљиште. Ова одлука окарактерисана је као историјска и као „почетак нове ере пољопривреде” те земље. Да би се спречило повећање прилично ниске цене земљишта у Мађарској и шпекулантска куповина, од 2004. до 2011. године, на снази је био мораторијум и странци нису могли да купују земљиште. Постоји мишљење да је то више био политички потез Виктора Орбана и да му је претходила јака домаћа регулатива која је закомпликовала продају земље страним држављанима.
Шта је урадила Пољска? Они су најпре успела да одложи продају земље странцима на 12 година од датума уласка у ЕУ. Након што је (у мају ове године) истекао тај период изменили су закон и максимално рестриктивним прописима о куповини пољопривредног земљишта поставили услове за своје грађане и странце у корист домаћих газдинстава.
До тада, током „транзиционог” периода, странци су морали да испуне прилично ригорозне услове да би стекли својину над пољопривредним земљиштем. За то име је била потребна дозвола два министарства – унутрашњих послова и пољопривреде. Претходно су морали да докажу да постоје околности које потврђују њихову повезаност са овом државом (рецимо – пољско порекло, брак са њиховим држављанином, да имају привремену боравишну дозволу и да планирају пословање на територији те земље). Брак са држављанином Пољске ослобађао их је подношења захтева али уз обавезу да најмање две године живе у тој земљи и под условом да купљено земљиште постаје њихова заједничка, брачна својина. Правила нису била обавезујућа ни за оне који су најмање пет година живели у Пољској, након што су добили трајно боравиште.
Како су за наш лист рекли у Министарству финансија, преговарачка група за слободно кретање капитала (преговарачко поглавље 4) тренутно припрема преговарачку позицију чији је део посвећен и питању либерализације тржишта некретнина – продаји пољопривредног земљишта.
– Да би се што боље припремила, преговарачка група користи и анализе добре праксе држава чланица ЕУ које су се већ сусретале са овом либерализацијом, укључујући Мађарску и Пољску, како би се сагледала најоптималнија решења и ефекти које ова либерализација може да има – наводе у Министарству финансија.
Међутим, како незванично сазнајемо, та анализа ће само сагледати економске ефекте либерализације и дати неколико начелних предлога како се може изменити постојеће законодавство. Али, лопта није у рукама Министарства финансија (које руководи преговарачком групом) него Министарства пољопривреде чији је законски мандат управо измена недавно усвојеног Закона о пољопривредном земљишту (којим се не дозвољава продаја пољопривредног земљишта странцима) или доношење новог прописа.
Како „Политика” сазнаје од извора блиских влади наша стратегија свакако ће се заснива на преузимању већ постојећих европских решења али и даље не постоји универзалан модел. Стручњаци упозоравају да, уколико заиста постоји таква намера, влада што пре мора да начини прве кораке јер ће се, у супротном, наћи у великој стисци са временом.
Србија, истичу, није у завидној ситуацији јер немамо право на транзициони период. Измена ССП је практично немогућа јер би све земље чланице морале да гласају потврдно што није реално очекивати. Промена Устава (према коме странци могу бити власници непокретности у Србији), на шта се осмелила Мађарска, постоји као опција. Иако део јавности то прижељкује, мало је вероватно да из ове позиције Србија може да се одлучи на такав корак.
Битка за пољопривредно земљиште
Од велике финансијске и прехрамбене кризе 2008. године, у свету влада прави рат за преузимање пољопривредног земљишта. Велики инвеститори, па чак и владе појединих земаља, у последњој деценији заузели су (купили у различитим формама) више од 35 милиона хектара обрадиве земље у свету, рекао је за „Политику” професор Миладин Шеварлић. Око 40 одсто тих купаца има седиште у ЕУ, а инвеститорима су посебно интересантне источноевропске земље, које се придружују Европској унији где постоји обавеза промета земљишта, али и државе које су у процесу придруживања. Највеће површине до сада су откупљене у Румунији где је око 800.000 хектара продато практично у бесцење.
– Овакав тренд има негативне последице, јер се прелази на интензиван узгој свега неколико култура: кукуруза, соје, пшенице, уљана репице, док се остале елиминишу – каже Шеварлић.
http://www.politika.rs/scc/clanak/362212/Moze-li-Srbija-da-spreci-prodaju-zemlje-strancima
Veliki problem je što novinarka, iako se intezivno bavi temama poljoprivrede, veze nema sa temom pa je gomila stvari u tekstu nedorečena. Neke rečenice zbog nedorečenosti uopšte nemaju smisao, ali šta ćeš, kakva država i društvo, takve i najuglednije novine, jad i beda u vremena krizna.
Lepa je fotografija !
За годину дана треба да ступи на снагу обавеза из ССП-а, којом се странцима омогућава куповина непокретности под једнаким условима, али пракса Мађарске и Пољске показује да постоје и друга решења
Аутор: Ивана Албуновић четвртак, 25.08.2016. у 22:00
Већина нових чланица ЕУ добила је продужетак важења забране продаје обрадивог земљишта странцима како би заштитили домаће пољопривреднике (Фото Танјуг/Раде Прелић)
До септембра 2017. године Влада Србије ће решити питање продаје пољопривредног земљишта странцима. Да ли једно од обећања из програма нове владе указује да Србија, коначно, има план како да избегне оно што нам за годину дана предстоји на основу лоше испреговараног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП)?
По овом споразуму Србија се 1. септембра 2013. године обавезала да ће у наредне четири године постепено усклади своје законодавство како би се странцима омогућио исти третман као држављанима Србије при куповини земљишта. И док се до сада само нагађало какве бисмо потезе могли да предузмемо и онемогућимо (или бар одложимо на дужи рок) продају ораница странцима, први пут се званично помиње да би у обзир могло да дође преузимање неких од већ постојећих модела – рецимо, мађарског или пољског.
– Влада ће националне интересе заступати у складу са најбољим принципима које је Европска унија усагласила са новим државама чланицама, попут Мађарске и Пољске, којима је одобрено седам, односно 12 година да одржавају постојеће националне одредбе које ограничавају продају пољопривредног земљишта странцима – наводи се у експозеу премијера Александра Вучића.
У Студији објављеној у „Студентској ревији за привредно право” 2014. године, студенти Правног факултета у Београду направили су упоредну анализу о томе како су друге државе ЕУ регулисале ова питања. Све релативно нове чланице, суочавале су се са сличним изазовима као и Србија данас. Ниски приноси у пољопривреди, проблеми са наводњавањем, застарела механизација, ниске субвенције и снажан отпор према реформама.
Под таквим притиском, истиче се, већина ових држава тражила је, и добила, продужетак важења забране продаје обрадивог земљишта странцима, како би заштитили домаће пољопривреднике. Међу њима су и Мађарска и Пољска. Ипак, те две државе имале су различите приступе у решавању тог проблема, па тек предстоји да се види шта би „српски модел” тачно подразумевао.
Мађарска је начинила најрадикалнији могући потез и променом устава решила ово национално важно питање. У парламенту је 2012. усвојен амандман на Устав који забрањује странцима да купују пољопривредно земљиште. Ова одлука окарактерисана је као историјска и као „почетак нове ере пољопривреде” те земље. Да би се спречило повећање прилично ниске цене земљишта у Мађарској и шпекулантска куповина, од 2004. до 2011. године, на снази је био мораторијум и странци нису могли да купују земљиште. Постоји мишљење да је то више био политички потез Виктора Орбана и да му је претходила јака домаћа регулатива која је закомпликовала продају земље страним држављанима.
Шта је урадила Пољска? Они су најпре успела да одложи продају земље странцима на 12 година од датума уласка у ЕУ. Након што је (у мају ове године) истекао тај период изменили су закон и максимално рестриктивним прописима о куповини пољопривредног земљишта поставили услове за своје грађане и странце у корист домаћих газдинстава.
До тада, током „транзиционог” периода, странци су морали да испуне прилично ригорозне услове да би стекли својину над пољопривредним земљиштем. За то име је била потребна дозвола два министарства – унутрашњих послова и пољопривреде. Претходно су морали да докажу да постоје околности које потврђују њихову повезаност са овом државом (рецимо – пољско порекло, брак са њиховим држављанином, да имају привремену боравишну дозволу и да планирају пословање на територији те земље). Брак са држављанином Пољске ослобађао их је подношења захтева али уз обавезу да најмање две године живе у тој земљи и под условом да купљено земљиште постаје њихова заједничка, брачна својина. Правила нису била обавезујућа ни за оне који су најмање пет година живели у Пољској, након што су добили трајно боравиште.
Како су за наш лист рекли у Министарству финансија, преговарачка група за слободно кретање капитала (преговарачко поглавље 4) тренутно припрема преговарачку позицију чији је део посвећен и питању либерализације тржишта некретнина – продаји пољопривредног земљишта.
– Да би се што боље припремила, преговарачка група користи и анализе добре праксе држава чланица ЕУ које су се већ сусретале са овом либерализацијом, укључујући Мађарску и Пољску, како би се сагледала најоптималнија решења и ефекти које ова либерализација може да има – наводе у Министарству финансија.
Међутим, како незванично сазнајемо, та анализа ће само сагледати економске ефекте либерализације и дати неколико начелних предлога како се може изменити постојеће законодавство. Али, лопта није у рукама Министарства финансија (које руководи преговарачком групом) него Министарства пољопривреде чији је законски мандат управо измена недавно усвојеног Закона о пољопривредном земљишту (којим се не дозвољава продаја пољопривредног земљишта странцима) или доношење новог прописа.
Како „Политика” сазнаје од извора блиских влади наша стратегија свакако ће се заснива на преузимању већ постојећих европских решења али и даље не постоји универзалан модел. Стручњаци упозоравају да, уколико заиста постоји таква намера, влада што пре мора да начини прве кораке јер ће се, у супротном, наћи у великој стисци са временом.
Србија, истичу, није у завидној ситуацији јер немамо право на транзициони период. Измена ССП је практично немогућа јер би све земље чланице морале да гласају потврдно што није реално очекивати. Промена Устава (према коме странци могу бити власници непокретности у Србији), на шта се осмелила Мађарска, постоји као опција. Иако део јавности то прижељкује, мало је вероватно да из ове позиције Србија може да се одлучи на такав корак.
Битка за пољопривредно земљиште
Од велике финансијске и прехрамбене кризе 2008. године, у свету влада прави рат за преузимање пољопривредног земљишта. Велики инвеститори, па чак и владе појединих земаља, у последњој деценији заузели су (купили у различитим формама) више од 35 милиона хектара обрадиве земље у свету, рекао је за „Политику” професор Миладин Шеварлић. Око 40 одсто тих купаца има седиште у ЕУ, а инвеститорима су посебно интересантне источноевропске земље, које се придружују Европској унији где постоји обавеза промета земљишта, али и државе које су у процесу придруживања. Највеће површине до сада су откупљене у Румунији где је око 800.000 хектара продато практично у бесцење.
– Овакав тренд има негативне последице, јер се прелази на интензиван узгој свега неколико култура: кукуруза, соје, пшенице, уљана репице, док се остале елиминишу – каже Шеварлић.
http://www.politika.rs/scc/clanak/362212/Moze-li-Srbija-da-spreci-prodaju-zemlje-strancima
Veliki problem je što novinarka, iako se intezivno bavi temama poljoprivrede, veze nema sa temom pa je gomila stvari u tekstu nedorečena. Neke rečenice zbog nedorečenosti uopšte nemaju smisao, ali šta ćeš, kakva država i društvo, takve i najuglednije novine, jad i beda u vremena krizna.
Lepa je fotografija !
Lacin
Član
Ako kod mene hektar obradive orane zemlje negde u ataru vredi 3000 eura,koliko bi vredeo hektar vocnjaka-sljiva u punom rodu 80 metara od glavnog asfalt puta???
emigrant
Član
Kupio 89ari u Mačvi,Ravnju za 7500€,+porez,prevod,upis u katastar.
MONTOYA
Član
Mislio sam da je u Ravnju jeftinija zemlja
emigrant
Član
Skočila je dobra zemlja,nisam ni ja mislio kupiti ni platiti toliko ali mi je to prodavao jedan prijatelj pa sam prelomio.Inače je blizu moje zemlje i pravilna je parcela tako da sam zadovoljan.Inače kupuju paprikari i nema baš zemlje u ponudi.Cena se kreće od 3-4000€/ha za lošiji zemlju u nebranjenom delu do 7-8000€/ha za zemlju 2,3 klase na dobrom mestu.
Aca97
Član
Ja sam skorije kupio 2 njive, 3 klasa zemlje. Jedna 70e/ar druga 90e/ar
