Analiza zemljišta

Upravo sam dobio rezultate analize i podaci su sledeći:
pH u H2O je 6,18; pH u KCl je 5,08; azot 0,187; ugljenik 1,81; humus 3,12; C/N odnos 9,7/1; P2O5 22,0 i K2O 44,5.
Napomena: prema klasifikaciji za aktivnu kiselost (u vodi) uzorak se svrstava u slabo kisela zemljišta. Na osnovu izmerene vrednosti za potencijalnu kiselost, uzorak se svrstava u kisela zemljišta. Uzorak ima vrlo dobar sadržaj lakopristupačnog kalijuma i dobar sadržaj lakopristupačnog fosfora. Prema sadržaju humusa uzorak je humusan i ima osrednji sadržaj ukupnog azota.
preporuka za djubrenje: N 225kg/ha; P 80kg/ha i K 30 kg/ha. Odnosno u jesen uneti 1/3 N od 225 kg/ha = 75kg/ha P 80 kg/ha i 30 kg/ha. A to uraditi sa NPK 1:15:15 200kg/ha i MAP 12:52 100 kg/ha, a predsetveno uneti UREA 350 kg/ha.
Predhodni usev je bila pšenica i naredni će biti kukuruz.
Voleo bih da čujem komentare na ovu analizu što sam napisao. Neka svako napiše šta misli i da svoj neki predlog za djubrenje.
 
Imaš veći sadržaj kalijuma od optimalnog. Ja bih tu izbacio đubrenje kalijumom u narednih 10ak godina, pa kad opet uradiš analizu tamo negde oko 2030. godine baš da vidiš koliko se smanjio sadržaj kalijuma.
 
MIRBAN je napisao(la):
Voleo bih da čujem komentare na ovu analizu što sam napisao. Neka svako napiše šta misli i da svoj neki predlog za djubrenje.
Kliknite za proširenje...
Ako je analiza tačna, zemlja ti je kisela i prezasićena je kalijumom (pretpostavljam da si godinama koristio "tri petn'estice" i zaoravao žetvene ostatke), tako da u obzir dolaze samo KAN i đubriva bez kalijuma.

Pošto se verovatno ne radi o lako propusnom zemljištu, ja bih za kukuruz u jesen (sa žetvenim ostacima) duboko zaorao 200 kg/ha Nutrimap-a (10:40:0) i 400 kg/ha KAN-a (27:0:0), a onda kod zatvaranja brazde u februaru dodao još 200 kg/ha KAN-a.

To je neko moje razmišljanje, ali je problem što kod osnovnih analiza u zemljištu ostaje dosta nepoznatih u jednačini - https://www.agsourcelaboratories.co...letins-Ag/Agro Base Saturation-F-17432-18.pdf
 
Ja zadnjih 10 god nisam bacio ni kg mešanog. Jesam zaoravao uvek žetvene ostatke. Znam da je moj otac pre toga u sejalicu išao uvek sa 300kg/ha 3x15 za kukuruz. i to je bilo godinama, naravno bez ikakvih predhodnih analiza. A obzirom da i kukuruz i pšenica nisu radjeni baš mnogo intezivno nego samo se poseje pa kako bude, msl da je zbog toga u zemljištu ostalo dosta i P i K. I pre 10 godina su bili ovakvi podaci i za jednu i za dugu kiselost a ja sam svake godine išao sa ureom pa se ništa nije promenilo na gore. Deo ove od 2,5ha je zemlja koju sam predprošle godine uzo od pokojnog strica da radim a on je to tek loše radio. Kod nas to kažu baci seme i okrene leđa pa dodje s kombajnom da pokupi. Msl da je malo pokvarilo uzorak. Čim skinem kukuruz sa drugih 2,5ha odmah ću dati zemlju na analizu da idim kakva je situacija tamo. Mada znam da je ta zemlja kvalitetnija od ove. probaću ove godine da zaorem neku količinu MAP-a i deo uree zbog žetvenih ostataka, a na proleće opet ću ureu i pri sejanju i pri špartanju kukuruza.
 
P i K je dobro. Azot solidno. Gledaj u PSS sta predlazu za povecanje ph. Najvise prinosa izgubis zbog malog ph.
 
Pozdrav , sta kazete za ovu analzu :)
7c5dbb07f742fe9ceb37f843b42f6474.jpg


Послато са SM-A805F помоћу Тапатока
 
Au, pa ovde samo proletnje đubrivo treba a P i K zaboravi u jesen, sam ove prve njive gde treba P.
Ovo ne da je dobro sa količinom Pi K već stvara čak i kontra efekat.
 
Bojčetiću koliko znam pH se povećava samo dodavanjem kreča, a on je najbolje uz stajsko đubre. Kod mene slabo ima da se nađe stajskog a kreča ima u krečani u Ćelijama kod Lajkovca a ni to mi nije baš blizu. Jedino ne znam kako ide sa seturacionim muljem. To mi je blizu - preko save u šećerani u Pećincima.
 
Kada bi sklanjao zetvene ostatke , ostao bi bez humusa...

Послато са SM-A805F помоћу Тапатока
 
Upravo sam dobio rezultate analize i podaci su sledeći:
pH u H2O je 5,71; pH u KCl je 4,69; azot 0,223; ugljenik 1,94; humus 3,34; C/N odnos 8,7/1; P2O5 85,0 i K2O 37,9.
Napomena: prema klasifikaciji za aktivnu kiselost (u vodi) uzorak se svrstava u kiselo zemljište. Na osnovu izmerene vrednosti za potencijalnu kiselost, uzorak se svrstava u kisela zemljišta. Uzorak ima vrlo dobar sadržaj lakopristupačnog kalijuma i visok sadržaj lakopristupačnog fosfora. Prema sadržaju humusa uzorak je humozan i ima dobar sadržaj ukupnog azota.
Dostavljeni uzorak zemljišta je dobro obezbeđen potrebnim mikroelementima. Preporuka za djubrenje: Nije potrebno unositi NPK djubriva. Za prihranu azotom upotrebiti djubrivo koje dovodi do povećanja kiselosti zemljišta (ne koristiti ureu). Savet je da se obavi prihrana (za pšenicu) u dva navrata i to sa po 150 kg/ha KAN-a.
Predhodni usev je bio kukuruz i naredni će biti pšenicakukuruz.
Voleo bih da čujem komentare na ovu analizu što sam napisao. Neka svako napiše šta misli i da svoj neki predlog za djubrenje.
 
Ja isto imam parcele sa toksicnim kolicinama P oko 100 i dobar procenat K uvek sto kaze @ztesin uvek imam za oko 20% manji prinos u odnosu na ostale parcele gde moram da djubrim sa P....ne znam kako to da resim...idem samo sa URE-om na prolece, ali dzaba
 
Treba izbaciti UREU skroz i bacati KAN,za početak.Takođe bi bio dobar za ta kisela zemljišta taj saturacioni mulj ali njega ima samo u šećeranama,treba se raspitati da li država još uvek daje kreč ili nešto tako za smanjenje kiselosti zemljišta,mislim da su pre par godina to davali besplatno.
 
Nije mi jasno kako ti je zemlja kisela a preporuka da koristiš đubrivo koje povećava kiselost
 
Za opštinu Srbobran, ne plaća se ni ove godine analiza ! U pss sam čuo.
Nije mi jasno zašto to ne razglase ako već pomažu, ili im je u cilju da plate što manje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh