Analiza zemljišta

@Momo,

Prisao sam ja ozbiljno, ali se moja ozbiljnost razbila o hridi kamene sastavljene od birokratije, sporosti, i opstrukcije.
Nekakva analiza je uradjena, nekako je to i baceno, nekako i zaorano. A sta ce biti na kraju, to je mislim cista lutrija. I onako je, a ovako tek da ne pricam.
Procitao sam svasta o tome, i u pravu si za fosfat, kao sto bi bio u pravu i da si naveo stajnjak, sto bi sve zajedno uz pravu analizu impliciralo fenomenalno uradjen posao. Ovako je polovican, cega sam i ja svestan, zato i sakupljam tudja iskustva, jer nam je samo empirija ostala.


Sad bas procitah dosta svojih postova, a sve to na inicijativu kolege. Hvala mu. Svasta se pisalo i napisalo. Kamioni avioni.
Boeing 747.:ppozdrav:
 
Poslednja izmena:
Ja planiram sutra da nosim na analizu zemlju gde planiram da sejem kukuruz.Zaorana je 3x15 oko350kg po hektaru ali je proslo 3 meseca tako da bi sad moglo,barem mislim.
 
Treba da znamo, (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama, većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu komponentu plodnosti zemlje – humus;
 
Ako znamo, da se zemljišni minerali ne mogu rastvarati vodom od zalivanja ili atmosferskih padavina i da se time ne transformišu zemljišni vodeni rastvori od kojih biljke svojim korenjem dobijaju hranu. Zemljišne minerale razlažu isključivo organske kiseline koje proizvode živi zemljišni mikroorganizmi. To praktično znači da baštovan, poljoprivredni proizvođač, mora da hrani ne biljke, već zemljišne mikroorganizme i da se brine o tome da ovih mikroorganizama stalno i u dovoljnom broju živi u zemljištu njegove bašte
 
Poslednja izmena od urednika:
Srdjan Žorž je napisao(la):
Ja planiram sutra da nosim na analizu zemlju gde planiram da sejem kukuruz.Zaorana je 3x15 oko350kg po hektaru ali je proslo 3 meseca tako da bi sad moglo,barem mislim.
Kliknite za proširenje...

i sta ti rekli, jel moze posle 3 meseca djubrenja? meni sa instituta Tamis savetodavci rekli posle 6 meseci djubrenja, to je optimalno. kazu naj bolje je uzimati uzorke pred oranje i odmah znas koju formulaciju treba zaorati.
 
lala.si , u pravu si ti . Na raspravama o redukovanoj obradi i notill sistemima ljudi u slengu pominju "male prijatelje" u zemlji kao ključne i da zemlja mora da bude živa,ali to su dugotrajni procesi .
Ako posijemo ove godine ratarsku kulturu u zemlju,kakva je takva je, a oćemo dobar prinos,nemamo drugog izbora ,nego mineralno ​djubrivo.
 
Postoje mikroorganizmi, koji nisu "đubrivo". Ništa se ne može postići na brzinu, možda bi godinu dve i bili manji prinosi, ( ali nije rečeno, mogu se očekivati bar isti) ali su zato i troškovi mnogo manji, pa kada staviš jedno na drugo.
VAŽNO je ne paliti žetvene ostatke, ne uklanjati ih sve sa njive, ne orati i ne zaoravati ih u zemlju, poprskati ih nekim preparatom sa mikroorganizmima i potanjirati do dubine 5-7cm.
Mikroorganizmi se ne hrane nikakvom hemijom niti biologijom, hrane se ISKLJUČIVO ostacima biljaka.
 
Poslednja izmena od urednika:
Neoranjem, tj redukovanom obradom se pojavljuje problem sa korovima. Onda se naravno, pribegava hemiji, koja je direktno štetna i direktno odgovorna za brojnost mikroorganizama.
Mora i tu neki kompromis da se nađe. Odgovor je kompleksan. Prvo što mi pada na pamet, je činjenica da se paljenjem žetvenih ostataka uništava enormno velik broj mikroorganizama. Dalje, ako se upale žetveni ostaci, nema organske materije koja će da održava nivo humusa na optimalnom nivou, koji su glavni i odgovorni faktor za stvaranje povoljnih uslova za život i rad mikroorganizama. Dragi moji farmeri, manite se ćorava posla, činjenice da se lepše uzore njiva kad se ostaci upale i sl. Bolje se posavetujte sa stručnjacima, razgovarajte sa njima koji hibrid sejati, pazite na veličinu habitusa i sl. Zatim, pravilno podesite vaše plugove za oranje, isto će da bude kvalitetnije, utrošci goriva i habanje će biti manji. Primera radi, parcele čiji je vlasnik moj otac, imaju 3.5-4%humusa, nikada nisu paljene, a prinosi su skoro svake godine isti, nema puno varijacija. Kad je rodna godina nismo rekorderi, al kad prisuši, onda posle žetve idem šorom i sve odreda pitam koliki su prinos imali! :D
 
Na mojim njivama kiselost je ispod 5, znaci kiselo, a fali dosta fosfora, tako kaze analiza, sto znaci trebao bih bacati MAP. E sad, citajuci postove vidim da MAP zakiseljava zemlju. Sta raditi onda, da ne napravim kontra-efekat?
 
Ništa posebno, samo bacaj dosta domaćeg NPK đubriva i popravićeš stanje.
Tamo ima dosta kreča, pa ćeš smanjiti kiselost.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh