Na dosta sam mesta čitao (i knjige i forume) i svuda sam nailazio na različite detalje kad se prekida pečenje da se odvoji srce rakije. Ovo mislim kada se radi prepek. Neko napiše da to ide na 12 gradi, neko na 18 a neko na 20 gradi. Svako ima svoju teoriju šta je najbolje.
Imam pitanje i za MIROSTI. Da li ideš da pečeš nekome rakiju ako ima male količine komine? Da li i kod njega primenjuješ ovaj tvoj princip kako ti inače radiš za sebe kompletan način dobijanja "ljute" rakije? Ovo pitam jel si napisao da ostavljaš meku rakiju par kodina u buretu a tek onda radiš prepek. I samo mi treba još jedan odgovor. Ako čovek ima npr 5-6 kazana od 100-120 l za pečenje npr šljive (i da kažemo da je šljiva dobra) koliko po tvom načinu pečenja (i meke i ljute) treba on da dobije litara ljute?
Vidi ovako, da se još jednom ogradim, moja metoda je kako sam objasnio, i evo ponoviću još jednom:
Dobra šljiva požeska se pokupi, kada je potpuno zrela, najbolje u drugoj polovini septembra u mom podneblju, kada je unutra zlatna i slatka(u toj meri da se može jesti sa hlebom ko posti).
Kaca se po mogućnosti puni za što kraće vreme za dan ili dva desetak centimetara do vrha. nije loše da se šljive u kaci izgaze(da se pretvore u kašu), i ta me dužnost obavezno kačila u mladosti. Znači izuvaš se, šorc i gazi. To se radi zato da bi se previranje uspelo obaviti pre novembarskih mrazeva pošto je požeška malo sporija po tom pitanju.
Dobro je da su kace na sunčanoj strani, jer onda previranje ide mnogo brže i efikasnije ali nije obavezno.
Komina se prati po mirisu. Kada je miris najači, tada se u roku od nekoliko dana treba ispeći rakija. Malo se skine one zasušene korice po vrhu i dobro se izmeša komina u kaci, i tada se počinje peći.
Još jednom ponavljam da ja i meku i ljutu rakiju pečem na osećaj i prestajem kada ne 'gori ispod lule'. Kod požeške šljive je to kod meke rakije 33-38 stepeni(vidim da me banat hvata za svaku brojku, kao da je to isto za svaku sezonu i kacu). Potom meku rakiju sipam u drvenu burad da odležava i pečem prepeku kada meni odgovara.
Za prepeku sam objasnio da prestaje goreti ispod lule na 57-60 stepeni i ja tada 'istavljam sud). Po meni nema smisla to dalje patočiti, jer šta bih sa tim materijalom osim što trošim vreme i drva. Tu rakiju sipam u staklene sudove od 60l i po potrebi kasnije razređujem sa vodom koju sam destilujem kazanom, ali nikada na niže od 48 stepeni.
Celo vreme dok pečem rakiju(i meku i ljutu) mirišem, probavam itd i taj moj instrument me nije nikada prevario.
Napomenuću i da sam ja jako mali konzument rakije, i verovatno su mi receptori iz tog razloga u dobrom stanju.
Što se tiče količine ljute rakije po jednom kazanu u mom slučaju se to kreće (za požešku šljivu)od 12-15 litara od 50 stepeni. Za tvoju šljivu zaista nebih pretpostavljao, ali recimo da bi trebao dobiti bar koliko i ja.
Kada pečem krušku tu se dobije dosta manje, recimo 7-10l.
Ja ne pečem rakiju 'po selu', nekada smo davali kazan, koji postavimo kod domaćina, i on peče sam, 'kazanija' se uzme kada se preuzima kazan.
Ovu meku rakiju koja odležava u buradima, za slavu koristimo za bukliju, i obično se popije skoro sva jer se svima sviđa i ukus i izgled..
Molim da me stručnjaci ne savetuju, jer ovo je nešto što je generacijama usavršeno i ja ne želim da to menjam jer je rezultat koji dobijam i više nego dobar i priznat. Drugi neka peku kako žele i umeju, ja ih neću ubeđivati da greše.
