Ракија од шљиве

Da se ja ubacim sa pitanjem. Da li bi dobili bolju vodu ako je sami destilišemo na kazanu za rakiju, umesto da kupujemo u prodavnicama?
 
Destilovana voda je H2O.
Dobra je jer u njoj nema hemijskih i bakterioloskih supstanci.
Losa je zato sto nema minerala.
 
Trenutno sam u mgucnosti da ispitam kako se radi u koimercijalnim destilerijama i prva saznaja su da se prvo rakija ostavlja da odlezi na hladnom (ispitacemo koliko stepeni) posle toga se razredjuje i filtrira (i to cemo se raspitati kojim postupkom). jer ono sto izdje kao prepecenica je toliko jako da se nemoze piti uopste.
 
[h=2]Rakija od sljive[/h]
Kolege,evo da se i ja prikljucim diskusiji o rakiji.Umojoj porodici se uvek pekla rakija od sljiva od pamtiveka na tradicionalan nacin,pa sam tako i ja nastavio.Mogu da kazem da sam ja pokusao dapostignem bolji kvalitet i mislim da sam uspeo u tome zahvaljujuci Prof.dr.Ninoslavu Nikicevicu.Zavrsio sam uspesno prvi kurs na polj.fakultetu u Zemunu.Dokaz dobrog kvalitetasu dve sampionske medqalje i dve velike zlatne medale novosadskog sajma.Takodje imam izlatnu medalju sa Ljubljanskog velesajma"Mojew vino"Na degustaciji koja je odrzana na Poljoprivrednom fakultetu uZemunu 2009.god.zaizbor najboljih sljivovica od 1900 do 2009.god sam zauzeo visoko osmo mesto,pa zbog toga smatram da mogu da se ukljucim u ovu diskusiju.Pozdrav miki53.​





Prosledi


- - - - - - - - - -

[h=2]rakija od sljive[/h]
Evo odmah da se ukljucim u temu razblazivanja rakije.Rakija se razblazuje destilovanom vodom u vise navrata. Ako razblatujemo rakiju od 6o% ijacu radi se tako sto se u razblazivanju skida u vise navrata po 3_5% na svakih petnaestak dana.Kad se dodje na jacinu 50%onda se spusta od 1-3%u jednom razblazivanju takodje na svakih petnaest dana.Sto se ide na slabiju rakiju sve je nizi postotak razblazivanja u jednom cugu.Ukoliko se rakija zamuti pri naglom razblazivanju sto se vrlo cesto desava,takva rakija se stavlja u komoru za zamrzavanje na -28 stepeni dva do tri dana i onda se filtrira kroz obican filter papir.Ukoliko su manje kolicine u pitanju moze da se ostavi u zamrzivac.Posebno treba voditi racuna sa starijim rakijama jer su one sklonije zamucenju.​





Prosledi
 
Pozdrav. kolege jedno pitanje ,prvi put mi se desava. u rakiji koju sam pekao ove sezone u balonu sam nasao narandzasti talog , to jest kad se protrese te cestice su vidljive i mogu se procediti. Da li neko ima pojam o cemu se radi? moja sumnja je na kazan sa kojim sada prvi put pecem. Hvala puno na odgovoru
 
Kolega da li voce nije doslo u neki dodir sa nekim metalnim predmetima ili ambalazom pa da se pojavio oksid gvozdja.Meni se desavalo da sipam rakiju unove flase(smatrao sam da su prosle termicku obradu i da su sterilne)pa su mi se pojavljivale male bele sljokice.Kada sam poceo da ispiram flase to se vise nije pojavljivalo.Shvatio sam da su to bili silikati koji su ostajali prilikom izrade flasa.
 
Pozdrav kolega.Hvala na odgovoru. Pa nije, jedini dodir je bio sa kazanom za pečenje a on je toliko star da sumnjam na njega.ima oko 40 godina.A te bele šljokice takođe sam imao ali ne mnogo.moraću da procedim dobro rakiju
jel imas neki sistem? Ja koristim sitnu gazu.
 
Pre nego sto je procedis stavi je u zamrzivac 3-4 dana pa je onda cedi.Bele ljuspice se obicno pojavljuju ako se naglo razblazi rakija ili od stakla ukoliko nije dobro oprano.Reakcijom nekih minerala sa alkoholomse stvaraju te sljokice.Ove narandjaste mrlje mogu da poticu i iz komine.Ukoliko je vatra u kazanu u nekom trenutku bila jaca pa se podigla komina u lulu ispiranjem dosla u rakiju.Obavezno je pranje kazana posle svake tur ispecene komine ili rakije,ne samo kazana vec i lule i aparara pa i prihvatne posude.Najbolje je isfiltrirati rakiju sa pumpom i filterov,ali filter dosta skida boju kod odlezalih rakija,tako i ja cedim kroz gazu.Pozdrav
 
kad-pitas-dedu-za-rec.jpg
 
Sta jer drugo moglo da se ocekuje od dobre godine,dobrog roda,dobrog ukomljavanj,dobrog kazana iodlezavanja.U tom slucaju moraju da budu vrhunski rezultati.Ziveli. Da se malo pohvalim.Pogledajte blog "Rakija uglavnom"
 
Novosti:

Gradiška: Prva travarica bez boje



"Novosti" u Gradišci: otvorena destilerija, vredna tri miliona maraka. "Kozarski biser", spoj savremene nemačke tehnologije i srpskog znanja. Pokupili brojne medalje na takmičenjima




Sa svečanog otvaranja, Malešević levo


TRI miliona maraka je Branko Malešević, vlasnik preduzeća "BMB" uložio u otvaranje savremene destilerije u Gradišci, 15 hektara pod voćem i svu prateću opremu, kako bi proizveo najbolje moguće voćne rakije sa ovog prostora.


Malešević je na svečanom otvaranju proteklog vikenda u Gradišci rekao da je sama destilerija nabavljena u Holštajnu u Nemačkoj i da je najsavršenija tehnologija koja je u ovom momentu dostupna.
- U naš "kozarski biser", kako se zove brend kojem je kumovao sam episkop banjalučki gospodin Jefrem, spojena je tradicija, ljubav prema rodnom kraju, nauka i iskustva nauke - rekao je Malešević.
Samom otvaranju, osim mnogobrojnih gostiju iz ekonomskog i javnog života Srpske, prisustvovao je i pomoćnik ministra industrije, energetike i rudarstva RS Zoran Savić.
Profesor Ninoslav Nikičević iz Beograda, koji je vodeći naučni radnik u oblasti tehnologije alkoholnih pića, rekao je da je i posle više od trideset godina iskustva u ocenjivanju kvaliteta alkoholnih pića bio prijatno iznenađen kvalitetom voćnih rakija "kozarski biser".
- Ove rakije su sigurno među prva tri proizvoda na ovim područjima i području Srbije, gde se inače pravi najbolja srpska prepečena šljivovica - rekao je Nikičević, ističući da ljudi sa ovih prostora nisu ni svesni kakav je kvalitet rakija koje proizvode, a koje se mogu uvrstiti u sam vrh alkoholnih pića u Evropi i svetu.
A "BMB" na tržište izbacuje nekoliko tipova rakija, šljivovicu, viljamovku, travaricu, u boji i bezbojnu, dunjevaču i jabukovaču. Preduzeće i njen vlasnik pokupili su i brojne medalje na međunarodnim takmičenjima, a prva je stigla sa međunarodnog sajma u Novom Sadu još 2006. godine kad su rakije ovog proizvođača odnele veliki šampionski pehar.
Kako nam je rekao Malešević, za sada ne planira veći izvoz na strana tržišta.
- Orijentisaćemo se na domaće tržište, jer smatramo da ima dovoljno prostora u ovom okruženju za plasman naših rakija. Posebno smo ponosni na našu bezbojnu travaricu, jer smo prvi proizvođač takve vrste alkoholnog pića na Balkanu - rekao je Malešević.
Profesor Nikičević je dodao da je u destileriju uložena najsavremenija oprema i da je reč o proizvođaču koji je već odnosio pobede na svim mogućim takmičenjima na kojima je učestvovao.
- "Kozarski biser" odlikuje vrhunski kvalitet, koji je spoj najsavremenije nemačke tehnologije i srpskog znanja u oblasti pravljenja šljivovice - rekao je Nikičević.
I ŠLjIVOVICA BEZBOJNA
Osim brojnih vrsta rakije koje proizvodi "BMB" izdvaja se i destilat bezbojne šljivovice kao poseban brend, a prema rečima profesora Ninoslava Nikičevića sve rakije iz kazana ovog preduzeća su bez šećera, rafinisanog etanola i drugih primesa, koje se inače mogu naći kod brojnih proizvođača rakija u Srpskoj i Srbiji.
 
Rts.rs:

Шта мучи српску "мученицу"



Од 2.000 регистрованих произвођача алкохолних пића у Србији, у протеклих пет година лиценцу је задржало само 300 дестилерија. Остали послују у сивој зони. Непоуздана метода утврђивања порекла воћне сировине у ракији један је од разлога за гашење дестилерија, тврде произвођачи.

​


За ракију и вино увек има места и новца. А да ли у земљи шљива има довољно сировина за производњу? Неке наше ракије су скупље од вискија и ниједна извезена флаша се није вратила због лошег квалитета.
Припремили Драган Стојев и Миле Новаковић


Последњих година ситуација се мења и, како тврде упућени, због непоузданих лабораторијских метода и различите документације, произвођачи је све теже пласирају.
"Можете доћи у ситуацију да пошаљете узорак, на основу домаћих анализа, у иностранство, односно пошаљете целу испоруку у иностранство, и неко утврди тамо да анализа не одговара", каже Иван Урошевић, председник Групације производње алкохолних пића.
За многе наше произвођаче, анализе квалитета алкохолних пића скупе су и у иностранству, па се обраћају домаћим лабораторијама с лиценцом. Једна од њих, лабораторија у Бечеју, проверава квалитет вина и ракија по међународним методама.
"Порекло етанола указује на то да ли је етанол, конкретно код воћних ракија, воћног порекла, што је специфично за Србију. Постоје бројна алкохолна пића која се праве од жита, као што је виски - која су безбедна. Наравно, параметри безбедности су кључни, ту се ради о тешким металима, контроли етанола и они су кључни код потрошача", каже Александра Бауер, директорка СП Лабораторије Бечеј.
Иван Смајловић, једини стручњак са лиценцом Министарства пољопривреде за утврђивање воћа у алкохолним пићима, сматра да лабораторија у Бечеју нашим произвођачима ракија неосновано оспорава да су испечене од воћа.
"На основу тих резултата ја се не бих усудио да дам стручно мишљење да је стварно у питању фалсификат, односно илегална пракса додавања меласног етанола пореклом из шећерне репе", каже Смајловић.
У Министарству пољопривреде и заштите животне средине потврдили су да региструју лабораторије квалификоване за утврђивање безбедносних и осталих параметара за ракије, вина и алкохолна пића.
Ипак, у Србији се чека оснивање националне референтне лабораторије и за ту област. То би допринело легализацији производње, а уложена средства брзо би се вратила, јер је акциза на жестока алкохолна пића од 120 до 190 динара по литру.

 
Imam jedno pitanje, do duše nije direktno vezano za pečenje rakije, više za pripremu.
Imaću ove godine dosta šljive za pečenje, pa me interesuje koliko drva treba da spremim? Sečem vrzinu do njive, to je divlja šljiva debljine od 20 cm do grana ko prst. Baš sitne grančice odvajam i bacam, jer mi vrzina preko 200 metara.
Koliko sa metrom takvih drva mogu kazana rakije da ispečem?
Kazan je 120 litara prevrtač.
PS Nisam našao temu koja se bavi ovim problemom.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh