Ракија од шљиве

Sada već nisam siguran da je hrast. Nekako mi je suviše čista tekstura, skoro kao da je jasen.
Po mirisu se hrast jasno razaznaje od jasena.
Ako ti nije hitno mogu ti pripremiti nekoliko cepanica hrasta i poslati(besplatno, naravno).
Znaš moj stav, ja nebih obavljao te gimnastike sa drvetom za rakiju u vidu pečenja, kuvanja itd, ubacio bih čiste cepanice u flašu i dosuo rakiju.
U mom slučaju sam imao odličan rezultat i što se tiče ukusa i izgleda. Video si sliku..
fcc971fbebcd7d7cf62c286f6266413d.jpg
 
Ne daje on 0.5 posto od arome koju daje bure nakon 10 godina stajanja i to je poenta , više kao neki placebo efekat. Bure recimo može biti teško tonu , a s druge strane 500 grama cipsa. Ovo stoji 15 dana ovo 10 godina , nema tu matematike ali to radimo za svoju dušu . Takve rakije na takmičenjima prve budu diskvalifikovane
 
Lepa ti je boja rakije , kao Badel . Jeste ili Cer ili hrast , nije jasen to znam sigurno pa ću da probam par grama da vidim šta se dešava , hvala u svakom slučaju

Rakiju žute boje ne volim i ne podržavam , posebno sudova burad koja nemaju nikakvu aromu osim što boje rakiju
 
Ne daje on 0.5 posto od arome koju daje bure nakon 10 godina stajanja i to je poenta , više kao neki placebo efekat. Bure recimo može biti teško tonu , a s druge strane 500 grama cipsa. Ovo stoji 15 dana ovo 10 godina , nema tu matematike ali to radimo za svoju dušu . Takve rakije na takmičenjima prve budu diskvalifikovane
Jesi li probao rakiju "tretiranu" hrastovim čipsom i uporedio sa "burovačom" ili onako, javlja ti se, znaš unapred da nešto nije dobro i sigurno bi prepznao razliku?
 
Jesam ali ja ne mogu da procenim skoro ništa jer sam amater i efektivno učim , medjutim igrom slučaja mi je prijatelj somelijer mada poznajem još jednog koji će bilo šta od toga prepoznati iz par neprogutanih kapi , preko 1& šećera takodje , grančice vanile , spilovani šećer i mnogo toga a neki čak osete šta je bilo u prostoriji u kojoj je odlezavala rakija tipa kukuruz , brašno , zimnica itd itd ... Zatim postoji hemijska analiza i nema laži nema prevare {naravno u ovoj državi ste to može sa par suski} ali pričam za male proizvodjace da takve rakije u startu budu diskvalifikovane. Ps rakija i bez boje i odležavanja i hrastu može da dobije visoki ocenu i boja nije merilo kvaliteta rakije ...
Postoji i podela na blago , srednje i ekstremno odležale {preko 10 god}
 
Kao što kazes Burovaca - ako naspes istu rakiju u bure i drugi deo tretiras cipsem nije nužno da će biti bolja rakija iz bureta
Pitanje je ko je pravio bure
Da li je hrast lužnjak ili kitnjak , ili uvozni
Da li je hrast star ispod 80 god ili preko , i da li je stariji od 100 god
Sve ispod 80 god nema efekta na rakiju
Da li je dobro ovinjeno
I najbitnija stavka koliko je staro- ne može se vire koristiti 40 godina i uvek očekivati istu rakiju , jednostavno oko 4 rakije po 5 god mogu da se izvuku i to je max

Sipati rakiju u dedino bure staro 100 godina je placebo efekat i ništa više
Repararirano bure takodje nema svrhu itd itd ...

Samo o dve vrsta hrasta ima 2 knjige i njihovom uticaju na žestoka pica
Isto toliko knjiga ima samo i tome kako treba da izgleda kazan za rakiju , debljina i kvalitet bakra itd itd

Suština je da u Srbiji postoji 1 posto kvalitetne rakije a ostalo je sve "moj deda najbolja rakija", dok proizvodjaci ne uzmi knjige u ruke a zatim nabave dobre kazane , rakija će koštati 500 dinara iako je i ta rakija kakva god da je bolja od viskija koji je 4000 (to zna ceo svet)
 
Naša rakija u inostranstvu je 50e pa na gore. Znači da je bolja a i skuplja od viskija. Ako budemo imali srece za 15 20 godina ako dodje neka vlast kojoj je stalo do naroda videćeš dokle će naša rakija dogurati.

Znaš li ti o kome drvetu se radi što sam malopre pitao slučajno
 
Imas cips na kupujem prodajem po 10 e a ne 3000 dinara (firma se oglasava, nije neka muljaza)
Francuzi koliko sam ja citao najvise koriste luznjak za izradu i buradi i cipsa
I rakija se stavlja 65-70% alc. iz razloga da se estrakuje lignin, jer na ovim nizim koncentracijama nema estrakcije lignina.
 
Naša rakija u inostranstvu je 50e pa na gore.
Da ali sve te rakije koje se prodaju u inostranstvu kupuju isključivo naši ljudi "da ih mine želja", pravog izvoza rakije mi i nemamo osim one "YEBIGA" šti izvozi tj u SAD uvozi onaj njihov bubnjar.


Inače čips može dati finu boju i aromu ali nikako rakija nemože da "ukrti" kao u drvenom sudu, i još jednom da napomenem- čips, letvice, kockice...i ostalo služi isključivo za rakiju koja je odležala u isluženom drvenom sudu gde se dovoljno smirila, ukrtila... a nije mogla dobiti dovoljno boje i ostalog jer se bure dugo koristi i već je isluženo.
Neko je napisao da su stara dedina burad beskorisna e naprotiv takva burad su kapital u jednoj destileriji i neretko su dosta skuplja od novih buradi, naravno ako im se zna istorija.
 
Poslednja izmena:
Mora se urediti zakon i neke osnove proizvodnje rakije da bi to moglo da se izveze . Ne mora ona biti nužno skupa , ima viskija i po 5 dolara a i po 3000
 
Rakija da bi se izvozila i da bi nastupila na svetskom tržištu prvo mora da se standardizuje odnosno kad se kaže "RAKIJA" da se makar približno zna šta je to. Trenutno kad kažeš rakija možeš dobiti štošta.


I na konto "starih buradi" koja više ne vrede... da bi imao rakiju staru 10-12 godina mnogi misle da je potrebno baš tih 10-12 god ali... po meni treba bliže 20godina, kupiš novo bure pa u njemu držiš rakiju 1 god, da bi smeo ostaviti rakiju duže u njemu. Posle te prve godine može rakija da bude duže u njemu ali nikako 10 + godina nego možda oko 3 godine, čak možda i dva puta po 3 godine da bi bure bilo spremno za duže odležavanje rakije. Znači 1+3+3+12=19godina da se dođe do rakije stare 12 godina, e tu to staro bure vredi velike pare, naravno samo ako mu se zna istorija.
 
Poslednja izmena:
Kad nekome s vrha dune i nekome od preko ići će 90 posto današnje rakije dalje - sve ce doslovno u jednu kacu na kupazu i u flaše i kraj priče . Kao i fora s malinom - prska se ko kako hoće i sa čime hoće , po 40 puta veće koncentracije pesticida ali ona ide dalje jer par državnih vrhova zaradjuje milione od toga a ne što je malina zdrava i kvalitetna
Mnogi misle da od rakije nema ništa jer nemamo kvalitet , standarde , količine , ali to se bilo kad može preko noći promeniti kad nekim budzovanima dune
 
Brko, jebeš ubrzavanje zrenja rakije kad je u hrastovom buretu. To dvoje nestima.
Čips u staklenom balonu ili inoxu, mogu i da razumem smisao, ali u hrastovom buretu ne razumem.

Naravno ne znaci da sam u pravu, vec smatram stvar dobrih principa.
 
Kojicu, usudicu se da kazem da mislim da je bolji sledeci program.

Za sljive otpornu na moniliju i za jelo
primenjujem
Plavo ulje zimsko

Ako je kisoviti ciprodinilom u punom cvetu .
Obavezno kada 80 posto latica opadne
sa ciprodinilom mankozebom i diometatom ili nurell d

Posle toga za 20 do 30 dana sa akordom ili score , kaptanom i cipermentinom ili bifentrinom

Ako je kisovito kada pocinje da sara sa kaptanom ili kardinalom , onda zato ili signum a moze i sa peharom, i insekticid sa kracom karencom decisom ili kozakom. Ako nema opasnosti od truleza ne mora da se prske u sarku. Sljive za rakiju ja ovo prskanje preskacem.

Ako je stenlej ili ima kisa u cvetanju , onda se ciprodinilom ide obavezno dvaput u punom cvetu i u precvetavanju.

I obavezno za stenlej mora kada pocne sa sara protiv trulezi. I mislim da stone sljive za prodaju treba ovo prskanje u saranju.

Naravno ovo je samo moje iskustvo a preporuke drugih ili komentar ovog programa je dobrodosao.
 
.....
I rakija se stavlja 65-70% alc. iz razloga da se estrakuje lignin, jer na ovim nizim koncentracijama nema estrakcije lignina.

Ovo je bitno za bolji kvalitet rakije.
Ja sam zadnjih godina poceo da najmanje jednu godinu a obicno do 2 godine drzim ovako jaku rakiju preko 65 stepeni u buretu i posle toga je stelujem.

Hrast luznjak je po meni posle hrasta bjela najbolji za burad za rakije. I veoma je dobar imam jedno bure sto sam dobio od hrasta luznjaka i bas lepa rakija bude kad idlezi u njemu.
 
Izdvoj 10 šljiva , daj im optimalnu vodu i hranu i rezidbu , prskaj decisom kad opadne 90 posto cveta i afinex 20 dana posle toga , i eventualno ako je baš kišna godina Signum 1x ili bilo šta za trulež i videces da apsolutno nema razlike ma koja šljiva da je u pitanju pa čak i bilo koje drugo voće.

Savetujem svima koji bilo šta proizvode a posebno za svoju kuću neka daju hranu i vodu biljci i skoro sve prolazi sa 0 prskanja.
Uvek možete da probate na maloj površini da testirate .
Treba imati na umu da svaka druga kuća ima nekog ko je umro i boluje od raka , e to je zbog tih famoznih bočica.

70 pošto vam je jeftinije sve da kupite nego da prozovedete , proizvodnja ima samo smisla ako se izbace hemikalije.

Banalan primer 10kg mrkve 150 din lidl , 10kg luka 200 din.
Kvantas krompir džak 300
Kupus je sad 30 a biće 10
Jabuka po 50
Itd itd
Probajte mini plastenik sa 0 prskanja i shvatićete da je sve isto kao i kada prskate

Da ne bude zabune , savetujem 0 prskanja ko proizvodi za sebe a pri tome da biljci hranu i vodu i dobar sadni materijal jer jedino tako biljka ima imunitet.

Neko proizvodi 3ha maline ili paradajza sigurno nije pametno da preskoči zaštitu ali se čak i ti može smanjiti , ako ne zbog kvaliteta nego zbog novčanika
 
Nazad
Vrh