Ракија од шљиве

mirosti je napisao(la):
Za mene od tih 'brendiranih' rakija, Jelički dukat je, možda, na prvom mestu, prate je BB rakije(naročito klekovača). ....
Kliknite za proširenje...
Ne mogu da vidim koje je jacine Jelicki dukat. Stara 12 godina i sve pise ali ne pise od kojih je sorti sljive...predpostavljam od čačanki jer ko god pece od starih on to navede.

Inace klekovace bb jeste uvek bila dobra. U doba socijalizma bila je od industrijsjih rakija po meni najbolja Povlen Kosjeric . Mislim da ih je kupio neko i da je nastavii proizvodnju samo ne znam da li je ista tehnologija.
 
Evo sta kaze jedna organska destilerija . Zanimljivo . Kopirao sam sustinu .

Priroda je imala hiljade godina da se razvija. Zato mi danas uživamo u čarima sočnog i ukusnog voća. Takve, potpuno prirodne, aromatične i ukusne voćke upotrebljavamo za proizvodnju voćnih rakija.

Postavili smo sebi zadatak da iskoristimo sve prirodne potencijale voćki koje su se evolucijom razvijale a da zaobiđemo korišćenje komercijalnih enološka sredstva.

Sve voćke same po sebi poseduju enzime i kvasce, koje čovek, svojim načinom industrijske proizvodnje ili prekomerenom upotrebom pesticida uništava. Mi smatramo da ih ne treba uništavati dodavanjem bilo kakvih sredstva. Mi sakupljamo sazrelo voće i ne upotrebljavamo ni jednu mašinu tokom proizvodnje, niti korisimo enološka sredstva. Naša proizvodnja se kreće od 400 do 600 litara po vrsti voća, zbog toga je svaka naša flaša numerisana, a serije ograničene.

Voćke na različitim lokalitetima poseduju jedinstvene supstance, koje im u fermentaciji daju karakter. Dodatkom enoloških sredstava rakije se nivelišu pa onda sve liče jedna na drugu. Svaka godina ima posebnu klimu koja takođe daje voću a potom našim rakijama, poseban karakter. Оvo je još jedan razlog zbog koga smatrmo da ne trebati menjati prirodna svosjstav voća dodavanjem enoloških sredstva.

Industrijske mašine i njihov način upotrebe su jedan od razloga zašto se u voćnoj fermentaciji dodaju enološka sredstva kao sto su kvasci, enzimi i prehrane.
 
Poštovani članovi, nov sam u ovoj grani poljoprivrede
Planiram da zasadim 70 stabala šljive u Crnoj Gori, Tivat
Iskopane su rupe bagerom 3x3, rupe su 80x80
Zanima me koji oblik krosnje predlazete i vrste za sadnju
Zasad je za sopstvene potrebe i planiranu kucnu proizvodnju rakije
 
Ako je za tvoje potrebe mozes da radis kako hoces . Manje je nerviranja . Samo nadji nekog rezaca za pocetak dok ne skapiras kako se reze a posle reckas sam i uzivas . Rodi , rodi , ne rodi , ne rodi i mirna Backa . Preporucem ti stenleja ili nove sorte iz Cacka ( slicne kao stenlej ) . On uvek rodi . Za jedno 4-5 godina imaces lepu kolicinu rakije 👍
 
Mihailo1996 je napisao(la):
Poštovani članovi, nov sam u ovoj grani poljoprivrede
Planiram da zasadim 70 stabala šljive u Crnoj Gori, Tivat
Iskopane su rupe bagerom 3x3, rupe su 80x80
Zanima me koji oblik krosnje predlazete i vrste za sadnju
Zasad je za sopstvene potrebe i planiranu kucnu proizvodnju rakije
Kliknite za proširenje...
Sve osim stenleja . Žile skrati ili neko ko zna kako . Kad posadis stabla na 90cm skrati i na mesto reza vosak .
Sadi pre nove godine.
U rupe ugoreli stajnjak i po 1g0g npk 6 12 24 i izmešaj sa zemljom i Sadi, posle sadnje ugazi zemlji ali ne preterano i zalij . Ako ima glodara mrežu oko stabla , može i fasadna. Proleće odradi bakar . Na sledeću jesen profi rezača da formira krošnju
 
Pre par dana prijatelj me pozva na rakiju .
Kaze dobio od prijatelja čips iz francuske koji je termicki obradjen. Prvo probao u flasu od 1 litar ubacio 1 gr cipsa i tako drzao jedan mesec.
Boja je svetlo braon. Rakoja 18 gradi dobra. Meni malo vise vuce na cistu braon boju. Intezitet boje je dosta dobar.

I rakija je dobra.
 
Valjevac - ja bi ovu uzeo sada da sadim

sorteprikaz

Naučnoistraživačka organizacija Institut za voćarstvo, Kralja Petra I br.9, Čačak. Osnovna delatnost Instituta je naučno-istraživački rad u oblasti biotehničkih nauka, u okviru naučnih disciplina voćarstva, zaštite bilja, tehnologije biljnih proizvoda i prehrambene biotehnologije, u okviru...
www.institut-cacak.org www.institut-cacak.org
 
Banat013 je napisao(la):
Valjevac - ja bi ovu uzeo sada da sadim

sorteprikaz

Naučnoistraživačka organizacija Institut za voćarstvo, Kralja Petra I br.9, Čačak. Osnovna delatnost Instituta je naučno-istraživački rad u oblasti biotehničkih nauka, u okviru naučnih disciplina voćarstva, zaštite bilja, tehnologije biljnih proizvoda i prehrambene biotehnologije, u okviru...
www.institut-cacak.org www.institut-cacak.org
Kliknite za proširenje...
Zašto bi sadio klon stenleja ? Zašto ne posadis samo stenlej ? Biće dobra rakija i bolja od većine ako je čestito ispeces , a otpornija je od većine i Rodnija. Ti ako joj daš dobru zemlju u smislu da ne dozvolis da postane ledina i osnovno djubrenje a pri tome bude dobar deo sunčanih dana imaćeš kvalitetnu šljivu ma koja sorta bila. Pri tome prvo što uradiš nabavi vodu , ili kace ili neki način zalivanja jer su godine paklene a ne samo da šljive kilavo rastu već se suše.
Od prskanja 2x protiv ose , i to je to , možeš bakar 2 x a i ne moraš , možeš od crva s i ne moraš , osa ti je obavezna i ako je vreme vlažno , vruće i kišovito od truleži jer ne trpi bi jedno voće variranje temperatura . Jesen npk , proleće obavezan kan tj kad procveta .


Mislim da je ovo neka daska hrasta , verujem da cer nije . Iseckao bih ljuske ili čips i na jedno 180 200c u rerni bih pekao do neke karamel tamne boje i 2g po 1l rakije dodao. Sumnjam da će ista poći po zlu , eventualno da ovo nije Hrastova daska
 
mirosti je napisao(la):
Rekao bih da jeste hrast 'bjel'..
Kliknite za proširenje...
Da li bi ti ovo radio- pravio sam svoj čips ?
Nije problem meni kupiti kockice ili čips sa neta , 3000 je 1kg, medjutim ko meni garantuje da to isto neko nije Pekao kod kuće i ambalazirao ? Ni to nije problem već se više plašim da nisu dodavane hemijske arome .
E sad ima lužnjak , kitnjak, francuski hrastovi, sad već ne znam da li moze i ovaj :moj hrast sa slike:
 
Zato sto pise da je otporno na sarku . A dolazi u septembru tako da je puna secera za razliku od ranih sorti . Jednostavno stenleja obozavam . Najbolja iskustva sa njime imam a pritom vestaka ne koristim uopste a ni bakra u jesen i prolece . Ide prskanje od ose i trulezi ( 1 prskanje ) i posle jedno 2 jos od vasiju gde ubacim nesto za plemenjacu i prihranu .
 
Prskas od ose kad opadne 90 posto cvetova i 15 dana posle toga.

Šarka pretežno napada požegaču i to je to.

Stenlej koji bereš krajem septembra i u dobroj godini imaće manje šećera nego ostale šljive.

Ako je sušna godina šljiva može da ti bude kao kamentvrda težak 10 grama, što duže čekaš grad ima veće šanse da ti smlati rod. Što kosnijq godina imaćeš problem do septembra od truleži .

Iz ličnog iskustva bez npk i kan nema voćnjaka .
Ima ali trajaće par godina i rod će biti jadan .
Suština je da ti je voćnjak u kondiciji 15 godina a za to mu treba hrana
 
ben roj je napisao(la):
Pre par dana prijatelj me pozva na rakiju .
Kaze dobio od prijatelja čips iz francuske koji je termicki obradjen. Prvo probao u flasu od 1 litar ubacio 1 gr cipsa i tako drzao jedan mesec.
Boja je svetlo braon. Rakoja 18 gradi dobra. Meni malo vise vuce na cistu braon boju. Intezitet boje je dosta dobar.

I rakija je dobra.
Kliknite za proširenje...
U bure od 220 litara sipam 200l prepeka. U gazu zamotam 1kg čipsa i ubacim u bure. Pratim boju. Za 20 sati dobije tamno braon boju. Kad se razblaži i sipa u čašicu boja bude žuta taman kako treba.
Ako ga pretočiš kao vino, da bućka ili na kamen da se razbija, ubrzaš i odležavanje rakije.
Čips se kupuje u specijalizovanim radnjama, nikako preko interneta od fizičkih lica. Svaki čips mora biti termički obrađen da bi odradio to što treba da odradi. Svrha mu je da oboji rakiju i ubaci nešto arome hrasta, tj. da ubrza proces stajanja u hrastovom buretu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh