Šljiva

U principu voće se sadi kada opadne sav list. Na šljvi list još nije opao, a bogami ni na drugim voćnim vrstama, eventualno neke kajsije...te sadnice koje bi sada kupio su znači očerupane. Ako sadnice kupuješ a nemaš svoje, sve jedno ti je sad ili kasnije jer ćeš kupiti verovatno iste, te očerupane...
 
Pozdrav vocari. Imam mlad sljivar nekih 40-ak stabala za kucne potrebe, e sad mi se tu otvara prostor za jos nekih 10-ak stabala. E sad sam u dilemi da li da posadim ove novije sorte(Lepoticu, Ranu,Rodnu, ...)koje i imam u tom sljivaru ili imam od prijatelja stare sorte Madzarku,Bugargu i Ranku. Plodove kao i sto sam rekao uglavnom koristimo za domacinstvo za dzemove , slatko i rakiju. Sta vi mislite vredi li bakcati se sa ovim starim sortama i koje su razlike ako neko moze da mi objasni ???:ppozdrav:
 
Pozdrav.Da li neko ima iskustva sa Valjevkom i Timocankom?Kakve su prema bolestima?I ako neko zna gde mogu da se kupe sadnice,da je koliko toliko sigurno.
 
Poslednja izmena:
BOKAL je napisao(la):
Pozdrav vocari. Imam mlad sljivar nekih 40-ak stabala za kucne potrebe, e sad mi se tu otvara prostor za jos nekih 10-ak stabala. E sad sam u dilemi da li da posadim ove novije sorte(Lepoticu, Ranu,Rodnu, ...)koje i imam u tom sljivaru ili imam od prijatelja stare sorte Madzarku,Bugargu i Ranku. Plodove kao i sto sam rekao uglavnom koristimo za domacinstvo za dzemove , slatko i rakiju. Sta vi mislite vredi li bakcati se sa ovim starim sortama i koje su razlike ako neko moze da mi objasni ???:ppozdrav:
Kliknite za proširenje...
Ja sam prosle godine pekao rakiju iskljucivo od madzarke, a ove godine sam pomesao madzarku sa rodnom i po misljenju vecine mojih prijatelja i mene proslogodisnja je imala nesto lepsu aromu. Za ranku tek kazu da je sa ukusom neprevazidjena.
S druge stane, ranka ne radja redovno, madzarka je osetljiva na neke bolesti koje bolje podnose novije sorte i ne daje toliko veliku kolicinu ploda(kasnije i prorodi od novih), ali opet, mozes da probas nije to neka drasticna razlika sa 10ak novih stabala, mozda ti bude zanimnljivo i da uocis sam razlike u ukusu i ostalim osobinama.
 
uzunche hvala na informaciji otprilike sam i ja to cuo od nekih starijih ljudi sto se tice rakije da su neprevazidjene zbog mirisa i ukusa. A i kao sto kazes deset stabala mi ne igra neku ulogu pogotovo kao i sto raekoh to radim iskljucivo za svoje potrebe i cisto iz neke razonode i hobija.
 
Naravno da je rakija od madzarke ili ranke neuporedivo kvalitetnija,ali sanse da te sljive uhvati sarka su ogromne,sem u koliko se zemljiste nalazi na velikoj nadmorskoj visini gde sarke jos uvek nema toliko.Da li zbog same nadmorske visine ili zbog vece izolovanosti i manjeg broja prenosioca tog virusa,ali cinjenica je da je planina spas za madzarku i ranku.
Dakle,pretpostavimo da ti je plac ispod 500m nadmorske visine,i pretpostavimo da posadis madzarku...i nakon 7-8 godina kada pocne da radja ti shvatis da su zarazene,plod pocne da otpada zelen,onaj koji sazri biva smezurast i gorak...i sta si uradio osim sto si izgubio 7-8 godina,plus jos toliko da bi novo voce stiglo na rod?Ipak od deset stabala bi imao 70tak litara rakije...nije za baciti.
 
U tom slucaju napravicemo kompromis, 5 Rodne, 5 Madzarke pa sta bude neka bude ... Ima tu i prednosti, manja je verovatnoca da postanem alkoholicar.
 
I posle svih ovih strana i postova ostaje pitanje.Koju sljivu saditi iskljucivo za rakiju?Sorte kao ranka i pozegaca mi nisu sigurne,lako obolevaju,cacanska rodna takodje ima problem sa sarkom.Sta ostaje?Sta posaditi?
 
Iako nisam neki strucnjak ni za rakiju, a ni za sljivu stice se utisak da to najvise zavisi od podnevlja. U mom mestu vlada utisak da je ranka neprevazidjena za rakiju, ali je sklona bolestima sto ne znaci da je ljudi u nekim brtsko planinskim predelima ne mogu uspesno gajiti. Sto se tice novijih sorti mislim da je tu razlika mala i da svako reci drugacije u zavisnosti od cega pravi. Ja sam licno u skorije vreme pio izuzetno lepu rakiju od lepotice, ali je ista odlezala min. 5 god. u hrastovom buretu sto ce reci da je sama tehnologija takodje bitna za dobru rakiju. I da ne duzim siguran sam da na ovom forumu ima strucnijih i iskusnijih ljudi koji nam mogu nesto vise reci o tome.
 
U subotu sam kupio sadnice u Cacku.
U nedelju posadio svih 200 komada. Nisam uradi nikakvu zastitu od zeceva. Da li imate neka iskustva i preporuku cime bi to mogao da uradim?
Imam nesto plasticnih flasa kazu da je to dobro. Neko kaze da je dovoljno i onaj papir za papirne dzakove. E sad ko zna nesto vise o tome neka napise.
Pozdrav!
 
Kod mene u kraju svi stavljaju plastičnu mrežicu nalik na rabic žicu, tipično je plave boje, mislim da se ta mrežica koristi u građevini da se stavlja na stiropor izolaciju na spoljne zidove. Ne bi trebalo da je skupa, a širina joj je oko metar, što je dovoljna visina za tu namenu. Omotaš komad oko stabla pa ili heftalicom spojiš ili provučeš plastičnu uzicu po visini skroz.
 
Ostavi malo komotnije da bi mogla da stoji prvih par godina dok kora ne ojača a i da možeš barem rukom nekako da skineš grančice koje krenu sa debla, mada je to već malo filozofsko pitanje koliko komotno ostaviti...
 
Ja sam jos u julu stavio tu mrezicu jer sam na par kalema sadjenih proletos primetio da je zec "opipavao" koru.Valjda ga susa i izgorela trava poterala ranije u sljivik.Inace tesko da ce ta mrezica izdrzati nekoliko godina dok stablo ne ojaca i kora ne ojaca dovoljno da zecu ne bude interesantna.Tacnije mrezica hoce ali heftalice su izuzetno tanke i tokom zime veci deo njih ispuca,tako da bi bilo dobro da u prolece prosetas sa punom heftalicom kroz vocnjak :osmeh:

- - - - - - - - - -

Bilo bi dobro da i u toku zime sa njom obilazis isti.
 
Ja sam video da neki provuku neku nit, neki kanap, celom visinom po principu klot frket, u ćeliju, iz ćelije i tako naizmenično celom visinom, ako se stavi plastična, mislim da to završava posao, može se i iseći po dužini baš od te žice jedna linija..
 
Ja sam najlonom omotao smokve, tačnije izdanke koje sam rasadio, on mora malo prisnije uz stablo da se omota i na proleće sam zatekao bele gljive i trulo stablo pa sam morao da ih prekratim do dna..ne diše kao mrežica, a kao što kažeš treba i da se skida na proleće.

Sa 1 metar mrežice može i 3 sadnice da se zaštite, što ispada oko 15 dinara po sadnici...a traje sigurno dve tri godine.
 
Kakav bre najlon???To ni slucajno!Nemojte navoditi ljude da rade kako ne treba.Ispod najlona nastaju kojekakve bolestine na kori,kao i idealna mesta za prezimljavanje insekata.Koriste se iskljucivo materijali koji "dišu",znaci kartonski dzakovi ili mrezice.A sto se tice tog provlacenja najlona kroz mrezicu,znas li ti koliko vremena treba da se "prošije" jedno voce?Heftalica je zakon,samo povremeno obidjes voce i priheftas tamo gde je pukla predhodna.
Ja sam ranije koristio trake od kartonskih dzakova,spiralno umotavao kaleme i lepio ih na 3-4 mesta selotejpom(brze i lakse od vezivanja vezom).Na prolece,sa pojavom trave sam skidao i vrsio dezinfekciju kore krecenjem.Jbg,sa mrezom je malo veci problem oko krecenja,ali moze se kreciti preko nje.Samo sto izgleda ruzno.

- - - - - - - - - -

A da...i ne treba ti 33cm za jedno stablo,dovoljno je 20.Dakle,iz jednog metra dobijes 5 komada,a ako je u pitanju kruska,jabuka,nize kraceno voce,onda seces duzinu na 80,sto ti po visini daje jos jednu traku,odnosno 6 komada po 20cm :osmeh:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh