Šljiva

Ne treba bukvalizoveti stvari. A pogotovao ne onaj ko ima kako kaže, velike površine i ozbiljno se bavi šljivom. Tako da ovo što navodiš

A moze li ona koja su opterecena rodom a nema dovoljno hrane u zemljistu iako nije susni period?
Ili ona kod kojih je vec nastupilo pucanje kore?
Ili ona koja su zasadjena u nepovoljim uslovima?
Ili ona koja su neodrzavana?
Ili ona koja nisu sticena pa su iznurana raznim bolestima i stetocinama?

Toga nema u ozbiljnoj proizvodnji eventualno pucanje kore.

U svakom poslu pa i u ovom se teži da se stvori finalni proizvod, jer se jedino tako može ostvariti kvalitet i profit.
 
Ne treba bukvalizoveti stvari.
Nije banalizovanje vec navodjenje mogucih realnih situacija u kojima su povoljni uslovi za pojavu potkornjaka.
Ako bi se razmisljalo na nacin na koji ti pokusavas sada, onda ni o jednoj bolesti niti stetocini nema razloga da se razgovara, jer u idealnim uslovima se ni jedna nece pojaviti.
Dakle potkornjak jeste stetocina koja dolazi tek posle drugih negativnih faktora i nema mnogo veze sa navodnjavanjem.
Njegova pojava jeste znak da se sa biljkom nesto ozbiljno desilo jos ranije, i tada, osim borbe protiv potkornjaka, treba traziti ( a uglavnom su oni ocigledni) i razloge zbog kojih je doslo do iznuravanja biljke i stvaranja uslova za pojavu ove stetocine.
 
Pozdrav svima!
Prvi put čujem za "potkornjaka"...?
Moje šljive (50kom) do sad nemaju simptoe pucanja kore, tako da nisam upućen u taj krtog...
Daj bože da se nikad ne pojavile...

pozzz joe!
 
Ali zašto najviše Ljepoticu, a ne npr. Stenli ili Najbolju a posađeni su u istim uslovima (plodno zemljište, redovna zaštita i sva agotehnika) na istoj prceli. Ljepoticu napada a ove ne. Što dovodi do zaključka da je ipak malo više sortna osobina u pitanju. Kao što rekoh problem sušenja je donkle riješiv uz održavanje stabala u punoj vitalnosti i kondiciji.
 
Sto se tice pucanja kore,meni je na nekoliko stabala cacanske rodne popucala kora jos dok si bile mlade,mozda oko pete godine,a evo ih i dan danas radjaju,ne suse se,imaju 15 godina.Rekose mi da se to desava zbog preteranog djubrenja,da stablo brze deblja nego sto ga kora moze pratiti.Oni rekli meni-ja rekoh vama.Inace kora hoce da popuca i od mraza i od tog crva kog spominjete,ali tad je stablo vec pri kraju svog veka.Nece crv u zdravo deblo.
Nego,da ne otvaram novu temu...Voleo bih da cujem nesto vise o cacanskoj ranoj,koliko radja,je li konstantna,kad pocenje cvetati(zbog prolecnih mrazeva),kakva je bujnost,otpornost na sarku,moniliju...?Isto bih vas zamolio i u vezi valjevke.I ako moze-bez kopiranja onog sto pise na sajtovima rasadnika,jer tamo bi i rodjenu majku prodali,pa je sve dobro i bajno.

---------- Poruka napisana u 09:57 ---------- Prethodna poruka je at 09:52 ----------

I jos jedno pitanje: sta znaci "obnova rodnog drveta"? Jel se pri tom misli na klasicno orezivanje ili na nesto "jace" od toga?

Naredni postovi premešteni u: http://poljoinfo.com/showthread.php?670-Navodnjevanje-šljive
 
Poslednja izmena od urednika:
Zna li neko sta se ovo desava?da li je moguce da je posledica suse?






Umanjene slike postavljajte!
 
Poslednja izmena od urednika:
izvinjavam se za sliku.nisam bas umesan u radu sa kompom , pa sam mislio da sam je smanjio dovoljno.nece da se ponavlja.Sto se tice grancica/ne bi trebalo da je nesto drugo posto je sve odradjeno sto se zastite tice.Inace , ovde u Kraljevu je u zadnja 3 meseca palo toliko kise da je to smesno.Pretvaramo se u Saharu
 
Pozdrav kolegama vocarima !
Kada se uzme prosek zadnje 4 godine ( sa odbijenim svim troskovima agritehnike, hemije, branja, transporta ) , nas profite po hektaru ( imamo neujednacene povrsine pod raznim sljivama, ali smo prilagodili hektaru kao parametru) bi bio :
1. cacanska rana 9630 eura po hektaru,(neujednaceno radja, malo posla puno para )
2. cacanska lepotica 6210 eura po hektaru,(dosta novca otislo na nadnice, sve islo za konzum u drvene gajbice )
3. stenlej 5430 eura po hektaru, ( prodavano za rakiju i za secenje, ujednacen rod )
4. cacanska rodna 3200 po hektaru (najmladji vocnjak, sve je skidano tresacem u dzakove ).
Eto, mi smo nasu racunicu rekli, podelite i vi svoju sa nama ! Sva nasa sljiva je otisla sirova.
Nadam se da nisam off topic, i da kolege nece biti sujetne i da ce podeliti svoje iskustvo.
Ziveli !!!
 
Pa cestitam.
Ako je tako dobro je, ja ne postizem toliki profit, iskreno
Malo me bune neke cifre...
recimo stenlej
kazes da je cist profit 5432 evra po hektaru
Ako bi uzeli da je to i ukupan prihod to bi bila dobra racunica
Stenlej nije bas rakijskla sorta a kazes da si ga prodavala i za rakiju, tu se bas i niej mogla postici neka visoka cena. U poslednje 4 godine nije bilo ekstrema ni kod sljive za secenje, pa mislim da prosek cene ne bi mogao da bude iznad 15 evrocenti
To bi onda znacilo :
5432:0,15=36213
Kada to uvecamo bar za 20%, jer je nemoguce da troskovi proizvodnje budu nizi to bi iznelo 43456 kg
Dakle prosecan prinos bi morao da bude MINIMALNO oko 4,5 vagona po hektaru.
Teoretski moguce ali prakticno....?
Posto smo iz istog kraja bio bih veoma zahvalan ako bi mi omogucila da vidim taj vocnjak.
 
Sto se stenleja tice, upravo u zadnje 4 godine je sve odlazilo za Bosnu, ljudi ne uzimaju neke abnormalne kolicine, ali krene fin konvoj za Sepak svake godine.Konkretno, stenlej pakovan u gajbice drvene nama nikad nije bio ispod 20 din kg, ali njega imamo najmanje, malo vise od pola hektara(u svom prethodnom postu sam naglasila da sam prihod racunala po hektaru, da ne petljam drugacije). Krajnje ref i korektna saradnja. Ma moze, da se vidi vocnjak i sve....ali prvo ako je moguce da se razbije sujeta Srbskog seljaka ! Ako udruzeno komentarisemo, ne radimo to iz dosade, vec se konsultujemo da svako od nas po jedinici mere uzme vise para ! Ili ja mozda gresim ??? Ili cak jos bolje, da neko od moderatora otvori novu temu "Ekonomika poslovanja u vocartvu". Nismo mi uzajamna konkurencija, ajmo karte na sto i da fino dignemo ovaj topic na malo veci novo ???
 
A što varničite?I to naši,medjusobno...fuj.Ovde smo da razmenimo iskustva,saznamo nesto vise,radimo bolje i ostvarujemo bolji prihod.Drzava nam nece pomoci,a ako se medjusobno ne budemo ispomagali makar savetima iz licnog iskustva-dobra biti nece.
Nego,nije mi jasno samo jedno-zarada je godisnji prosek 4 predhodne godine,ili ukupna zarada za 4 predhodne godine?
Interesuje me i raspored sadnje cacanske rane i odnosa sa oprasivacima,i koji je odnos?
 
Sabrala sam prinos od 2009 zakljucno sa ovom godinom i podelila sa 4. Tip sadnje kod nas za cacanku ranu i za lepoticu je isti i to, 2.5m izmenju biljaka i 4m izmenju redova. Oprasivac u nasem slucaju je cacanka lepotica. I sad, kako bi objasnila, ceo vocnjak na kom se nalazi rana nalazi se i lepotica, stim da je rana svaki cetvrti red a sve ostalo je lepotica.
 
Znaci jedna cacanska rana oplodjuje cetiri cacanske lepotice.
To me i interesuje,odnos sadnica u vocnjaku.Ja bih za glavnu sortu zasadio ranu,a kao oplodjivač bih ubacio lepoticu.Pa me zbog toga interesuje u kom bih odnosu to mogao saditi.
Spomenula si da su u gustoj sadnji.Koliko su stare i kako se gusta sadnja pokazala kod rane?Spomenula si i neujednacen rod,pa ako te ne mrzi malo vise napisi i o tome.
 
Mi u nasem vocnjaku placamo i agronoma, i orezivace i zastitara. To ti je jedino provereno, mada malo skuplje(svaki izlazak u proseku 20eura). Rana je stara u proseku 6 godina, uzasno je zna unititi rani mraz, nama je jedne godine tako stradalo skoro 70%. Gusta sadna svih sljiva, kojima je osnova za kalemljenje dzenarika, zahteva intezivno orezivanje svake godine, i to zbog bujnosti. Dosta su ljudi podeljeni misljenjem oko te guste adnje, kod nas je za sad sve ok, mada cemo videti za koju godinu jer planiramo taj vocnjak exploatisati bar jos 15 godina. Takodje j preporucivo to takozvano zeleno orezivanje. Mi nismo neki strucnjaci, mada smo malten svakodnevno u vocnjaku, al smo prepustili da glavne odluke oko vocnjaka i njegovog stanja donose strucnjaci,tako da ne pametujemo mnogo. Nas san oko prinosa je da uspemo izgurati u 10oj godini vocnjaka na 40 000 kg po hektaru, i da nam stabla izdrze taj prinos bez vecih ostecenja, za sad nema toliko, delom zbog zamene bolesnih sadnica(odma cupamo i za koji mesec sadimo drugu), delom zbog neuigranosti strucnog tima, doslo je do promene agonoma(covek otisao u inostranstvo raditi i poslao nam nekog apsolventa da se uci ).
 
Veoma je moguće da 1ha donese preko 30t stenleja ugodini i to da ne mora da bude u gustoj sadnji već može i na parceli 5x5. Ni ja ne bih verovao da moj brat nije ubrao 18t sa 50 ari (zasad 5x5). Šljive su mu ogromne (on rešio da ih reže sam). Na žalost ovakav prinos je imao samo pre 2 godine. Prošlu je već imao normalan prinos od 10-12 tona. Kako održati stalan prinos ne znam. Ne znam ni da li je to unazadovalo njegovu rodnost na sledeće godine ali znam da je moguće. Inače njegov zasad je star 17 godina tj. u 15-toj godini je dao ovu rekordnu "tonažu" :D
 
Koliko placate ljude sto orezuju?
Koliko sam shvatio,vi i ne ulazite u te vocnjake.Jedino sto ne spomenu je tanjiranje.Jel i to drugi obavljaju? :osmeh:
Jezdic(onaj nas glumac)je pre nekoliko godina na dedovini posadio vece povrsine pod vocem,takodje uzeo agronoma,zastitara...ali sljivu ne predaje vec pravi rakiju.Kompletna proizvodnja.To je negde oko Babine Luke,koliko sam shvatio.U kom kraju su vasi vocnjaci?
 
Kolega balansero, pazljivo procitajte. Mi smo, kao sto sam rekla u vocnjaku maltene svakodnevno, narociti kad su intezivniji poslovi u toku. E, aj da ne polemisemo oko Jezdica, bili smo i videli.Lako mi je za take koji sade tudjim parama, nije on vlasnik ni polovine onog gore, informacija proverena. On je imao plac od 20ari i onda je kupio zemlju od seljaka i poceo se covek baviti vocarstvom, mislim da mu je sad i kuca zavrsena. Nasi vocnjaci su u Bukovici Gornjoj, ako poznajes kraj. Strucnjaci sa kojima mi saradjujemo imaju posao da obilaze vocnjak, u proseku 1 puta mesecno, to te izadje oko 30 eura mesecno, odnosno nepunih 400 eura godisnje. Takodje smo uvek i na telefonskoj liniji, ali oni donose odluke kad i sa cim se prska. Orezivanje je kako se pogodis, mada mislim da smo i mi otprilike vec usli u fazon kako se to radi, s obzirom da su krosnje vec formirane. Ne moze se napamet, ne treba biti arogantan, vec uciti i upijati od pametnijih i ucenijih za taj posao.
 
Nazad
Vrh