Šljiva

Jesenas sam posadio 20ak madzarki koje lepo napreduju,ali tek nakon ovih kisa se javio problem:gotovo sva stabla su pustila
toliko smole da izgledaju kao da imaju neku glazuru preko kore! sta moze da bude uzrok tome? videcu sutra da slikam pa da podelim sa vama kako to lose izgleda.
 
Dobro,recimo da za proteklih 15 godina ni jedan od onih koji su mi orezivali voce to nisu radili dobro.A kud bas to isto da se desi sa svima koje licno poznajem,u tom selu i okolini?Ili kud bas svake druge godine da ih dobro orezu,pa prerode?Mozda su u pitanju podzemne vode,ko zna.
 
Evo i ja pokušavam da pretumbam po glavi sta je rekao ironman i jedino što bi moglo da pije vodu kod loše rezidbe je da jedne godine stablo prerodi i toliko iscrpi da ne može da se oporavi za sledeću godinu. Ono što je problem sa ovim je taj što čačanska rodna i treba da ima više roda od, recimo stenleja, pod istim uslovima eksploatacije.
Ono što mogu reći reziocima sledeći put je da malo više skinu sa rodne pa da vidimo šta će da se desi.
 
To je i moj zakljucak.Kad prerodi,toliko se iscrpi da joj treba vise od jedne godine kako bi se oporavila.Ajde videcemo,proletos sam doveo cetvrtog orezivaca za 15 godina koliko imam voce.Mozda ovaj oreze kako treba,videcemo dogodine rezultate rada.Mada,sledece godine mu i onako pada rodna godina,xaxaxa...Ma sorta je takva i to je to.
 
Kod mene su isti već 10 godina a planiram da tako ostane i u budućnosti. Oni i sami imaju voćnjake. Čisto sumnjam da ne znaju da orežu rodnu.
 
I ovi moji su zavrsili poljoprivrednu,jedan cak pred kraj fakulteta,i niko od njih nema manje od 1000 stabala sljive u svom vocnjaku,pa cu zato rod svake druge godine prepisati podzemnim vodama :)
 
Duke, balansero, čačanska rodna ne rađa alternativno. U pitanju je nestručno orezivanje. Ne orezuje se kao npr Stenlej i Ljepotica, već zbog njene sklonosti ka bržem ogolijevanju, tj. gubljenju rodnog potencijala, ljetorasti se moraju skraćivati na patrljak i tako balansirati rodnost/vegetativni prirast. U prilog moje priče ću postaviti slike rodne u trenutnoj fazi kad budem na drugom računaru pošto ovdje nemam slike.

Dakle, zelena rezidba ljetorasta na patrljak (apsolutno ne svakog ljetorasta), njihovo pripremanje za sledeću sezonu, selektivno izbacivanje nosača rodnog drveta u zimskoj rezidbi. Zatim, provjetravanje/osvjetljavanje krošnje naročito u donjoj zoni za ujednačeno sazrijevanje plodova na čitavoj krošnji uz veće količine vode nego za druge sorte je uslov za redovan i dobar prinos uz održavanje kondicije čačanske rodne. To su neki osnovni uslovi za dobar i redovan prinos, a i lakšu borbu protiv bolesti.
 
Aj leba ti postavi slike. Baš bih voleo da vidim kako tvoje izgledaju. Verujem da ćemo uporedbom slika mogći lakše da prokomentarišemo kako i šta za sledeću sezonu. :osmeh:

---------- Poruka napisana u 17:37 ---------- Prethodna poruka je at 17:36 ----------

I ovi moji su zavrsili poljoprivrednu,jedan cak pred kraj fakulteta,i niko od njih nema manje od 1000 stabala sljive u svom vocnjaku,pa cu zato rod svake druge godine prepisati podzemnim vodama :)

Ma ja. Podzemne vode sigurno a ovamo gledaš u nebo da li će da ti padne kiša. Šinko ukopavaj še!
 
U potpunosti potpisujem Ironmanov post broj 1251 i Vocarov broj 1258 u delu vezanom za zelenu rezidbu.
To sto je neko zavrsio poljoprivrednu skolu ili fakultet ne cini ga automatski strucnjakom za rezidbu voca. Ima kod mene u mestu ljudi sa 8 razreda skole i sa decenijskim iskustvom u vocarstvu koji su obucili desetine ljudi u rezidbi voca, a isto tako ima i skolovanih koji ne znaju nista vec uslugu rezidbe placaju.
Problem sa dzanarikom kao podlogom je u tome da njen koren ne raste, a samim tim ni biljka se ne razvija i ostaje zakrzljala ako je nivo podzemnih voda na manje od 1,5m ispod povrsine zemlje.
 
Ili kud bas svake druge godine da ih dobro orezu,pa prerode?
Ne orezu ih oni ne jedne dobro, vec se biljka u godini kad nije opterecena rodom sama pripremi za narednu godinu. A dokaz da nisu dobro orezali je bas to sto prerode.
pa cu zato rod svake druge godine prepisati podzemnim vodama

Pripisi ti to cemu ti volja, ali razlog pojavi neredovne rodnosti cacanske rodne je nenznanje tih koji, umesto da orezuju voce, seku grane. Ti tvoji ovo prvo ocito ne znaju da rade.
Sto rece Milojko To sto je neko zavrsio poljoprivrednu skolu ili fakultet ne cini ga automatski strucnjakom za rezidbu voca.

Znas, da li neko pravilno orezuje ili ne se ne procenjuje ni po tome koju skolu je zavrsio, ni po tome koliko stabala sljiva poseduje ili orezuje. To mozda mogu biti neke pocetne naznake, ali jedini siguran nacin da se konstatuje da li je dobro orezano ili ne je rezultat, dakle radja li ili ne radja, prerodjeva li ili ne. Ako jedne godine prerodi a druge ne rodi onda taj koji reze ne zna to da radi, pa makar imao i doktorsku titulu a ne da je na kraju fakulteta.

Ono što je problem sa ovim je taj što čačanska rodna i treba da ima više roda od, recimo stenleja, pod istim uslovima eksploatacije.

Sto?

Obe sorte imaju genetski potencijal za veci rod nego sto je prakticno prihvatljiv. I stenlej i cacanska rodna, ako se pravilno hrane, stite, ako nema nekih ekstremnih pojava, mogu da donesu rod koji je veci od optimalnog. Optimalan rod je onaj koji biljci omogucuje kontinulelno plodonosenje, optimalan prirast i sto duzi zivotni vek, a to nikako nije maksimalan genetski potencijal vec rod koji je manji od tog.
Rezidba upravo tome sluzi, da redukuje genetski potencijalnu rodnost kao bi se otklonile negativne posledice iste. Dakle i cacanskoj rodnoj i stenleju se rezidbom redukuje rod pa zasto bi stenleju rod redukovao jace nego cacanskoj rodnoj ako se gaje u istim uslovima?
Naravno, ako se stenlej recimo prodaje kao stona, a cacanska rodna kao rakijska,onda se moze na rakijskoj ostaviti vise roda ali to nisu genetski vec ekonomski razlozi,a ovde pricamo o genetici.
 
Pominjao sam juce preteranu smolu na mladim sljivama pa sam veceras uslikao da vidite. To se pojavilo tek pre par dana, bas nakon kisa koje su pale.

Ne znam da li bih mnogao nesto da preduzmem?
 
@uzunche

Odakle tebi ove sadnice i jesi li siguran da je u pitanju sorta Madzarka (Pozegaca)? Pitam zato sto vidim neke trnove na trecoj fotografiji.
 
@ironman
Moj ujak (a uskoro i ja) ima problem sa Čačanskom Ranom jel slabo rađa. Da li misliš da je razlog tome isto orezivanje ili nešto drugo?
 
Vidim ja da tu nesto nije u redu.
Bez obzira sto je u pitanju vocnjak Pozegace (ili bilo koje druge sorte),od samoniklih izdankaka ili izdanaka iz korena ne mozes dobiti identicnu sortu poput one koju imas u vocnjaku, vec ce se svaka razlikovati medjusobno. Zato i sluzi kalemljenje da bi se osobine jedne vocke verno prenele na onoliko komada (podloga) koliko je tebi potrebno.
 
Oj oj oj,pa ne rekoh ni ja da ih fakultet automatski cini dobrim rezidbarima,vec time htedoh reci da ipak imaju pojma sta rade,da su ucili o tome,a da uz to sami orezuju svoje veliku vocnjake.I pored toga,prihvatam vase dobronamerne kritike jer zbog toga i jesmo ovde.
Postoji li neki odredjeni period zelene rezidbe,i sta se tu orezuje osim uklanjanja suvih grancica i vodopija?
 
uzunche, да ли је стари воћњак маџарке подигнут изданцима, или су саднице биле калемљене? Мени ове саднице не личе на маџарку, можда грешим.Морам ти рећи да си их искасапио, ниси требао дирати гране, видим да си доста скидао. Што се тиче смоле, погледај колико смоле пуштају стара стабла.Поздрав
 
Мени ове саднице не личе на маџарку, можда грешим.Морам ти рећи да си их искасапио, ниси требао дирати гране, видим да си доста скидао.
Meni lice na autohtonu sortu koju ovde kod nas zovu Trnovaca upravo zbog tih trnova koji rastu po granama.
I ja sam hteo da mu odgovorim u stilu ove druge recenice ali nisam imao srca :)
 
Meni lice na autohtonu sortu koju ovde kod nas zovu Trnovaca upravo zbog tih trnova koji rastu po granama.
I ja sam hteo da mu odgovorim u stilu ove druge recenice ali nisam imao srca :)
Ma ljudi pisite sta mislite, nema nikakve sujete ili razocaravanja, ja sam nov u ovoj prici, zanima me svako misljenje. Ono sto mi se namece ko pitanje: da li ste nekad u praksi videli da je neko na trnovacu kalemio pozegacu?
 
Nazad
Vrh