Šljiva
- Začetnik teme wajbul
- Datum pokretanja
E vidiš, to je vrlo lako moguće da je zbog toga!
Jer je stvarno bilo puno duplica, i baš tu gde se osušio drugi deo ostane nekako...hmmm neznam ni kako opisati, kao da se na tom delu zdrvenila uzduž kožica ploda(malo zapinje kad prevučeš nokat), i verovatno je to u pitanju.
Nije da valja, al šta je tu je...
pozzz joe!
Jer je stvarno bilo puno duplica, i baš tu gde se osušio drugi deo ostane nekako...hmmm neznam ni kako opisati, kao da se na tom delu zdrvenila uzduž kožica ploda(malo zapinje kad prevučeš nokat), i verovatno je to u pitanju.
Nije da valja, al šta je tu je...
pozzz joe!
novi vocar 2 mislim da je stablo mnogo slabo i da si pogresio pri rezidbu.Za 6 godina stablo bi trebalo da je debljije i rodne grane koje treba da nose tovar od plodova isto da budu debelije. A sad ovako grane se mogu polomiti, nisi je trebalo pustiti da ode visoko, pozdrav.
novi voćar 2
Novajlija
interesujeme koliko se dobi roda otprilike mislim u kg sa jednog ovakvog stabla,ustvari kolika je to prosječna količina prihoda po stablu.
Ako dobro vidim u pitanju je cacanska rodna?
Ako jeste onda bi tezina ploda trebala da bude negde oko 30 grama, (nije se bas prerodila, a kad prerodi zna da bude o malo laksi od toga)..
Dakle prebrojis plodove ili na celom stablu ili pokusas da nadjes neki sto idealniji manji uzorak, pomnozis sa tezinom ploda i dobijes pribliznu kolicinu po stablu.
Ovako odoka...imaces oko 12, 13 kg sa ovog stabla.
Ako jeste onda bi tezina ploda trebala da bude negde oko 30 grama, (nije se bas prerodila, a kad prerodi zna da bude o malo laksi od toga)..
Dakle prebrojis plodove ili na celom stablu ili pokusas da nadjes neki sto idealniji manji uzorak, pomnozis sa tezinom ploda i dobijes pribliznu kolicinu po stablu.
Ovako odoka...imaces oko 12, 13 kg sa ovog stabla.
Kod mene u mom zasadu šljiva se odlično održala (čačanska lepotica rodila odlično, stenlej i rodna odlično održale rod) a sad joj pala i kiša. Već sada se kod stenleja vidi da će biti krupan rod. Videćemo šta će da kažu naredni dani. Za sada sam prezadovoljan.
a šljivu sam prskao pre 7 dana od truleži pa očekujem da neću imati problema od ove kiše. Naravno, takve stvari pratim iz dana u dan ali videćemo.
Ona ti je sad taman za kacu 
Inače, lepotica uvek daje odličan rod ali ima jednu manu a to je da kad su jos mlade budu podložne smolotečini nekoj. U zasadu od 100 komada treba očekivati 10-tak do 15 osušenih dok ne prerastu 5-tu godinu. Posle nema problema.
Inače, lepotica uvek daje odličan rod ali ima jednu manu a to je da kad su jos mlade budu podložne smolotečini nekoj. U zasadu od 100 komada treba očekivati 10-tak do 15 osušenih dok ne prerastu 5-tu godinu. Posle nema problema.
balansero
Član
Iz mog iskustva,a tako kazu i toboznji strucnjaci,cacanska rodna nije otporna na sarku ali dobro iznese plod do kraja.Opadne nekih 10-15%,sto je za ovu sljivu i dobro,jer radja svake druge godine a tad kad rodi-prerodi.Sarka taman malo redukuje plod.U ostacima starog voca ostalo je par madzarki,i tu se vidi pravo lice sarke.Jedva 10% ostane na grani,a i one nisu nizasta.Na sve lice,na sljivu ne lice.
Sto se onih otvora na sljivi tice,nesto mi je ono previse otvoreno da bih to pripisao otpadanju drugog dela te "duple" sljive.Samo se nadam da nam nisu opet uvalili neku bolestinu poput sarke.
Sto se onih otvora na sljivi tice,nesto mi je ono previse otvoreno da bih to pripisao otpadanju drugog dela te "duple" sljive.Samo se nadam da nam nisu opet uvalili neku bolestinu poput sarke.
To ako je posadis i pustis - pa sta joj bog da..
Ako je orezujes onda je to druga prica.
Jeste nesto zahtevnija za rezidbu ali moze se ta osobina prerodjevanja kontrolisati.
A sarka i rodna...kompleksno pitanje.
Prvo je iz instituta gde je stvorena tekla prica o njenoj u nekom stepenu tolerantnosti na sarku, zatim je malo po malo prihvatana realnost sa terena da je ipak osetljiva.
Ono sto sam ja primetio, a imam je u vocnjacima preko 30 godina, da u kisnim godinama sarka napravi manje stete jer i plod sa simptomima sarke ostane na grani do faze kad se ipak moze iskoristiti pa makar i samo za rakiju.
U susnim godinama a posebno ako se te godine prerodi spadne i dosta ploda, a i dosta rano pa se ne moze koristiti ni za radzu. To je ova godina, ako je negde rodna prerodila siguran sam da sa stabala vec uveliko kaplju polodovi.
I nije nam sarku niko uvalio, ima nje poodavno na Balkanu. Moze da bude da je rasirena brze i dalje uvodjenjem nekih sorata ili zbog cinjenice da se sadni materijal, a time i prenosnici sarke, distribuira na vece udaljenosti nego sto je to bilo pocetkom 20 veka, pa je tako mozda virus dospeo i onde gde ga nije bilo, ali prica o namernom sirenju zaraze mi se cini malo paranoicnom.
jbg
Ma treba stititi, prskati, mora covek nesto da radi, tek da ne sedi skrstenih ruku, ali tesko je boriti se protiv monilije fruktigene na osetljivim sortama u nepovoljnim uslovima.
Nema tog preparata ni te zastite koja ce to da spreci, svak ko kaze da je uspeo verovatno nije svestan da je samo imao srece i nista vise.
Znas i sam, sklanjaj te mumije kad prodje berba, dobra zastita u jesen, obrada povrsine obavezno, zatita dogodine i da nam dodje neka povoljnija godina.
Ma treba stititi, prskati, mora covek nesto da radi, tek da ne sedi skrstenih ruku, ali tesko je boriti se protiv monilije fruktigene na osetljivim sortama u nepovoljnim uslovima.
Nema tog preparata ni te zastite koja ce to da spreci, svak ko kaze da je uspeo verovatno nije svestan da je samo imao srece i nista vise.
Znas i sam, sklanjaj te mumije kad prodje berba, dobra zastita u jesen, obrada povrsine obavezno, zatita dogodine i da nam dodje neka povoljnija godina.
Ako govorimo o čačanskoj rodnoj onda to nije tačno u mom slučaju. Kod mene ona dobija identičan tretman kao i lepotica i kao i stenlej. U prvih nekoliko godina su rađale sve i obilno a onda su neke počele da preskaču godinu. Uvek 3/4 rodi a 1/4 je gotovo prazna. Moje mišljenje je da ovo nema veze sa orezivanjem.
balansero
Član
Orezujem ih redovno,bar 3x godisnje tanjiram,prskam od 3-8 puta(ove godine samo prolecno,jedno fungicidom i insekticidom,i jedno samo insekticidom jer u startu nije bilo cveta,a kad cveta jos 4-5 puta).I opet preskace sa rodom.
Moj ujak na istoj padini ima vece voce.Tri godine je preskakao rezidbu i voce mu je takodje radjalo poput mog-jedne godine ima malo,druge prerodi.Dakle,rezidba nije problem,vec jednostavno takva je sorta.
Ja sljivu iskljucivo koristim za rakiju,i zbog toga sam se opredelio za cacansku rodnu,i ako se u mom kraju mnogo vise oslanjaju na stenlej.Sa pravom,izgleda.Ona redovno radja,samo je treba prskati od monilije.Cak baca vise rakije od cacanke,iako nije toliko kvalitetna.Jedini problem,meni licno,jeste košpa,jer nemam svoj kazan,pa cekam da ujak ispece svojih 80ak kazana,pa tek onda ja.Do tad bi mi kospa syebala kominu.
Kad sve saberem i oduzmem,ni sam ne znam koja bi sorta bila najzahvalnija za rakiju.Ispada da mi je najjeftinije da kupim gotovu sljivu
Moj ujak na istoj padini ima vece voce.Tri godine je preskakao rezidbu i voce mu je takodje radjalo poput mog-jedne godine ima malo,druge prerodi.Dakle,rezidba nije problem,vec jednostavno takva je sorta.
Ja sljivu iskljucivo koristim za rakiju,i zbog toga sam se opredelio za cacansku rodnu,i ako se u mom kraju mnogo vise oslanjaju na stenlej.Sa pravom,izgleda.Ona redovno radja,samo je treba prskati od monilije.Cak baca vise rakije od cacanke,iako nije toliko kvalitetna.Jedini problem,meni licno,jeste košpa,jer nemam svoj kazan,pa cekam da ujak ispece svojih 80ak kazana,pa tek onda ja.Do tad bi mi kospa syebala kominu.
Kad sve saberem i oduzmem,ni sam ne znam koja bi sorta bila najzahvalnija za rakiju.Ispada da mi je najjeftinije da kupim gotovu sljivu
Možeš se spasiti gorkosti od kočice (bar delimično) tako što kad prođe previranje izmuljaš smesu sa nečim (ja koristio budak), sačekaš malo da kočica padne na dno a onda sve to sa kofama preručiš u drugi sud. Jeste malo posla ali čini mi se da dosta pomaže jer se ta gorkost kod rakije oseti upravo zbog dugog stajanja. Kad pečeš odma po previranju toga nema. Šta da ti kažem. Probaj pa vidi da li će tebi pomoći.
Evo nađoh slučajno jedan tekst o novoj sorti šljive stvorene u Čačku. Evo i šta pišu:
18.07.2012. Ministarstvo poljoprivrede priznalo je hibrid čačanskog Instituta za voćarstvo, u novu domaću sortu šljive koja će se zvati “nada”. Stvorena je ukrštanjem američke sorte “stenli” i rumunske “skolduš”, a autori nove nacionalne voćke su istraživači dr Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana Paunović i dr Slobodan Milenković.
Stručnjaci ocenjuju da će “nada”, vrhunskim odlikama nadmašiti prethodnice. Dozreva krajem druge i početkom treće dekade avgusta, sa srednje krupnim, tamnoplavim plodom čija je masa od 40 do 50 grama.
Ovo je 36. nova sorta iz Instituta osnovanog pre tačno 66 godina. “Nada” je petnaesta šljiva, pošto su pre nje u ovoj kući rođene i odgajene čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, jelica, valerija, valjevka, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava i zlatka.
Rodnost nove sorte je fantastična, ima dobru arhitekturu stabla koje se ne lomi, a na plodovima nema tragova šarke šljive. Pogodna je i za svežu potrošnju i za preradu, posebno sušenje, kažu u Institutu..
Tekst je preuzet sa ovog linka.
18.07.2012. Ministarstvo poljoprivrede priznalo je hibrid čačanskog Instituta za voćarstvo, u novu domaću sortu šljive koja će se zvati “nada”. Stvorena je ukrštanjem američke sorte “stenli” i rumunske “skolduš”, a autori nove nacionalne voćke su istraživači dr Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana Paunović i dr Slobodan Milenković.
Stručnjaci ocenjuju da će “nada”, vrhunskim odlikama nadmašiti prethodnice. Dozreva krajem druge i početkom treće dekade avgusta, sa srednje krupnim, tamnoplavim plodom čija je masa od 40 do 50 grama.
Ovo je 36. nova sorta iz Instituta osnovanog pre tačno 66 godina. “Nada” je petnaesta šljiva, pošto su pre nje u ovoj kući rođene i odgajene čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, jelica, valerija, valjevka, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava i zlatka.
Rodnost nove sorte je fantastična, ima dobru arhitekturu stabla koje se ne lomi, a na plodovima nema tragova šarke šljive. Pogodna je i za svežu potrošnju i za preradu, posebno sušenje, kažu u Institutu..
Tekst je preuzet sa ovog linka.
Upravo to i jeste greska sto je dobila tretman koji joj ne odgovara.
Napomenuh vec da je cacanska rodna zahtevnija za rezidbu od drugih sorata i da se ne moze rezati na isti nacin kao lepotica npr i smatrati da je rezidba dobro uradjena.
Postoji ovde tema o orezivanju voca, verovatno tamo pise nesto o tome, ovde samo napomena da se rezidba usaglasava sa nekoliko elemenata od kojih su neki: sorta, trenutno stanje vocke (njena vitalnost,starost, stepen formoranih rodnih pupoljaka, stepen novog vegetativnog prirasta i sl) ekspozicija, zemljiste, djubrenje i dosta toga.
Problem sa cacanskom rodnom je upravo u njenoj genetskoj predispoziciji za enormno visokim rodom. Formira ogroman broj rodnih pupoljka koji, ako se rezidbom ne uklone, u narednoj vegetaciji biljku opterete u toj meri da nije u mogucnosti da ih formira za sledecu vegetaciju.
Dakle da bi rezidba bila adekvatna kod cacanske rodne je neophodno da se zadovolji bar jedan od dva uslova. Prvi i najbolji je da se pre rezidbe izvrsi analiza rodnih pupoljaka i tako utvrdi intenzitet rezidbe, drugi, manje pouzdan ali daleko prakticniji i jeftiniji je da rezac ima znanje i iskustvo na osovu kog moze bar priblizno da odrediti potreban intenzitet.
Cacanska rodna nije sorta sa genetskom osobinom alternativnog radjanja, to zna svako ko se iole ozbiljnije bavi sljivom, alternativno radjanje kod nje je uvek posledica spoljih faktora. Ili su to neki vremenski uslovi ili, cesce, nedovoljno strucan rad oko nje.
Sto je vrlo jasan dokaz da je kvallitet rezidbe bio tacan takav kao da i nije radjena uopste.
Ne bih da pametujem, ali pre nego sto nekoj sorti pripisete genetske osobine posumnjajte malo u svoj rad. To uvek koristi.
