Sloba31
Član
Svugde u literaturi pise da se orezivanjem provocira ranije kretanje vegetacije.
Šljiva
- Začetnik teme wajbul
- Datum pokretanja
Svugde u literaturi pise da se orezivanjem provocira ranije kretanje vegetacije.
Heh, pročitam s vremena na vreme nešto ovde, tek da vidim ima li čega novog.
Ali uglavnom ne, vrtimo stare, ispričane, priče, pa valjda zato i ne pišem.
Hvala tebi što si primetio.
Probaj na par drveta pa ceš videti,teorija je jedno a praksa drugo
Sloba31
Član
Valjda podstice kretanje vegetacije jer se biljka bori sa zarastanjem rana i zato pokrece sokove.
A kako ih zaceljuje ako vraća sokove?
Naravno da rezibda utiče na ubrzavanje kretanja vegetacije jer se biljka trudi da zaceli rane, a one se zaceljuju deobom tkiva, a deoba tkiva nije moguća ako biljka nije aktivna, ako fiziološki sokovi ne cirkulišu.
To ima najviše uticaja ako se rezidba vrši u vreme kad prođe period fiziološkog mirovanja, a to je upravo period kad se rezidba najčeće vrši, druga polovina zime i rano proleće.
Ako se rezidba vrši u periodu fiziološkog mirovanja (nekada se to stanje naziva stanjem dormantnosti, a ono označava stanje kad je nemoguće pokrenuti vegetaciju bez obzira na spoljne uslove, uglavnom je to preiod od polovine decembra do polovine januara, ali to je baš okviran period) onda je uticaj rezidbe na kretanje vegetacije manji.
Vreme početka rezidbe je dosta složeno pitanje, i ako neko želi da do tančina poštuje sve ono što je za biljku idelano, mora dosta toga da usaglasi.
U praksi se to uglavnom ne radi, naročito ne oni koji imaju dosta voća u kombinacuiji sa malo obučene radne snage, tj. oni kojima je potrebno više vremena za rezidbu, oni uglavnom rezu kad god prilike dozvole.
TREBAVA
Član
Ja bih ipak ostao pri svom stavu da se ranijom rezidbom provocira biljka i njeno ranije kretanje, narocito na ovakvim temperaturama kakve smo imali ovih dana. Jer ako krenemo cistom logikom da biljka nece imati na sebi nikada vise grana nego sto to korijen moze ishraniti, mi rezidbom narusavamo tu ravnotezu i samim tim biljka postaje prezasicena sokovima tj. hranom i krece odmah u zacijelivanje rana i nadoknadu osjecenog dijela...
Slazem se sa tobom Ironman za krzljave podloge i teznju prema njima, logicno je da je na njima laksi uzgoj biljaka u gustoj sadnji jer se uz mnogo manje rada i pomotehnike nego na bujnim postize isti efekat. Ja sam svoj vocnjak formirao za probu a nisam isao bas na slijepo. Kod drugara sam gledao vocnjak star nekih 12 godina u pitanju je cacanka rodna stabla nisu visa od 4m i sirina krosnje ne prelazi isto 4m a on ih je sadio na razmak 4x4m, ne radi povijanje grana i ostale pomotehnicke mjere. Odprilike mozemo da kazemo da radi na stari "tradicionalni" nacin. Gledajuci njegov vocnjak primjetio sam da ima dosta starih grana koje su se ogolile u bazi cak i do jedne polovine duzine, naravno ne sve ali vecina i da je rod pretezno na vanjskom dijelu krosnje. Tako da mislim da cu uspijeti svoje redovnom zamjenom grana i opterecivanjem rodom zadrzati na gustoj sadnji. Cak bujnu podlogu ako je dobro i redovno opterecena rodom i uz pomotehniku smatram kao prednost jer ce svaka odsijecena grana u bazalnom dijelu dobiti siguran porast, sa cime dobijam da svake godine mogu mijenjati 1/3 grana na stablu. I stavio bi akcenat na ljetnu rezidbu kao glavnu a zimsku samo kao korektivnu kada je u pitanju bujna podloga i gusta sadnja... Jer ljetnom rezidbom ne samo da sijecemo visak pa da kazemo pravimo sebi vise posla i samo bacamo grane, nego na tim odsijecenim mjestima dobijamo grane koje nece biti previse bujne i koje ce u 60% slucajeva biti rodne vec u sledecoj vegetaciji. Dok kod zimske rezidbe dobijamo veoma jake priraste i previse duge sa tendencijom vertikalnog rasta sto u gustoj sadnji nikako ne zelimo. Odprilike to je moje vidjenje na sve ovo a vidjecemo sta ce praksa pokazati u narednim godinama, uglavnom i losa i dobra iskustva podijelicu sa vama. Pozzz...
Slazem se sa tobom Ironman za krzljave podloge i teznju prema njima, logicno je da je na njima laksi uzgoj biljaka u gustoj sadnji jer se uz mnogo manje rada i pomotehnike nego na bujnim postize isti efekat. Ja sam svoj vocnjak formirao za probu a nisam isao bas na slijepo. Kod drugara sam gledao vocnjak star nekih 12 godina u pitanju je cacanka rodna stabla nisu visa od 4m i sirina krosnje ne prelazi isto 4m a on ih je sadio na razmak 4x4m, ne radi povijanje grana i ostale pomotehnicke mjere. Odprilike mozemo da kazemo da radi na stari "tradicionalni" nacin. Gledajuci njegov vocnjak primjetio sam da ima dosta starih grana koje su se ogolile u bazi cak i do jedne polovine duzine, naravno ne sve ali vecina i da je rod pretezno na vanjskom dijelu krosnje. Tako da mislim da cu uspijeti svoje redovnom zamjenom grana i opterecivanjem rodom zadrzati na gustoj sadnji. Cak bujnu podlogu ako je dobro i redovno opterecena rodom i uz pomotehniku smatram kao prednost jer ce svaka odsijecena grana u bazalnom dijelu dobiti siguran porast, sa cime dobijam da svake godine mogu mijenjati 1/3 grana na stablu. I stavio bi akcenat na ljetnu rezidbu kao glavnu a zimsku samo kao korektivnu kada je u pitanju bujna podloga i gusta sadnja... Jer ljetnom rezidbom ne samo da sijecemo visak pa da kazemo pravimo sebi vise posla i samo bacamo grane, nego na tim odsijecenim mjestima dobijamo grane koje nece biti previse bujne i koje ce u 60% slucajeva biti rodne vec u sledecoj vegetaciji. Dok kod zimske rezidbe dobijamo veoma jake priraste i previse duge sa tendencijom vertikalnog rasta sto u gustoj sadnji nikako ne zelimo. Odprilike to je moje vidjenje na sve ovo a vidjecemo sta ce praksa pokazati u narednim godinama, uglavnom i losa i dobra iskustva podijelicu sa vama. Pozzz...
Zato što nije dobro rezao, što je dozvolio da mu se na perifreiji osnovnih grana formira gušći sklop koji sprečava ili otežava prodiranje sunčeve svetlosti u unutrašnjost krošnje.
Prozračnost i osvetljenost krošnje je osnovni princip rezidbe, ko to ne postigne taj ne zna da orezuje.
To, sprečavanje zasenjivanja unutrašnjosti, je daleko, daleko jednostavnije od neprestane borbe sa bujnošću dženarike.
Ako je neko spreman da se bori sa zamenom grana svako malo, a nije spreman da odseče po par granćica na periferiji ili eventualno zameniti neku sekundarnu ili tercijalnu granu, onda je on, blago rečeno, čudan.
T
Verovatno.
Ali čemu kad postoji lakši, jednostavniji i bolji način da dobiješ isti kvalitet i veću količinu sa manje ulaganja?
Pričano je ovde već ali da ponovim.
Nisko stablo i gust sklop imaju opravdanja isključivo u situaciji kad se šljiva koristi kao stono voće, tj kad se mora brati, a ti gore pominješ čačansku rodnu pa bih baš voleo da mi kažeš ko nju kupuje (pričam o ozbiljnijim količinama ne o pijaci) za stronu upotrebu, ili, zašto je bereš (mnogo skuplji način sabiranaj plodova) ako ide u industriju?
Gorski Car
Član
Cacanska rodna ako se ne orezuje kako treba (a dosta je zaEbana za rezanje) izbaci sav rod u visinu, dole ostane golo. Kad rod pobegne u vis pod teretom roda grane se lako lome. Isti problem je bio i kod mene na Cacanskoj Rodnoj, rod poceo da odlazi u visinu ali na vreme sam poceo da preduzimam odredjene mere. U letnjoj rezidbi sam bespotrebne letoraste odstranjivao, a one potrebne niske ostavljao, po potrebi povijao i sad je sve u redu, rod je onako kako treba da bude i nema nikakve lomljave...
Sto se tice podmladjivanja u klasicnom sklopu, to je brate prosto gde zelis da podmladis rodno drvo, ostavis letorast i tu formiras mladu rodnu granu...
Sto se tice podmladjivanja u klasicnom sklopu, to je brate prosto gde zelis da podmladis rodno drvo, ostavis letorast i tu formiras mladu rodnu granu...
TREBAVA
Član
I ne planiram da je berem sa grane, tako cu brati samo ono sto ce u susaru na susenje i za pekmez. Ostalo sto se ne proda ide u kazan...
- - - - - - - - - -
Sto se tice rezidbe o kojoj pricas slazem se za proredjivanje i mjenjanje sekundarnih i tercijalnih grana, u sustini ako hoces da imas stablo koje ce da radja svake godine i u uzgojnom obliku vaza moras tako da rezes i rezidba se zasniva na istim principima kao i u gustoj sadnji. Samo sto ces opet vremenom gubiti tacke porasta u bazalnom dijelu grana koje kod vaze ili piramide ne mijenjas tj. ramene grane, dok kod vretenasti formi to se malo lakse kontrolise. Ali da budemo jasni svaki uzgojni oblik ima svoje prednosti i mane, i bez rada i odrzavanja ne moze. Tako da svako sebi bira onaj koji je najprihvatljiviji za njega.
JA se bavim i pcelarstvom pa tako i u toj grani svako ima svoje teorije i nacine rada, i svako tvrdi da su njegove metode najbolje, a na pocetnicima je da probaju i odaberu koju zele.
Ovdje smo ipak da pomognemo jedni drugima a ne da se ubjedjujemo sta je bolje. Ja sam tu da pomognem onima koji su za gustu sadnju i da razmijenim iskustva sa onima koji je vec primjenjuju godinama, a tako isto i vi za vas nacin rada.
- - - - - - - - - -
Sto se tice rezidbe o kojoj pricas slazem se za proredjivanje i mjenjanje sekundarnih i tercijalnih grana, u sustini ako hoces da imas stablo koje ce da radja svake godine i u uzgojnom obliku vaza moras tako da rezes i rezidba se zasniva na istim principima kao i u gustoj sadnji. Samo sto ces opet vremenom gubiti tacke porasta u bazalnom dijelu grana koje kod vaze ili piramide ne mijenjas tj. ramene grane, dok kod vretenasti formi to se malo lakse kontrolise. Ali da budemo jasni svaki uzgojni oblik ima svoje prednosti i mane, i bez rada i odrzavanja ne moze. Tako da svako sebi bira onaj koji je najprihvatljiviji za njega.
JA se bavim i pcelarstvom pa tako i u toj grani svako ima svoje teorije i nacine rada, i svako tvrdi da su njegove metode najbolje, a na pocetnicima je da probaju i odaberu koju zele.
Ovdje smo ipak da pomognemo jedni drugima a ne da se ubjedjujemo sta je bolje. Ja sam tu da pomognem onima koji su za gustu sadnju i da razmijenim iskustva sa onima koji je vec primjenjuju godinama, a tako isto i vi za vas nacin rada.
Gorski Car
Član
Tu smo da razmenjujemo iskustva 
neko radi ovako neko onako, nije vazno kako ce ko da radi vazno je da se radi i da covek radi onako kako mu odgovara...
Po pitanju sorte Cacanska rodna, imam posadjenu vec desetak godina. Uzgojni oblik je u pocetnoj fazi bio piramida, pa sam po preporuci drugara koji je u to vreme bio dosta iskusniji vocar, uzgojni oblik prepravio na vazu. I sad je mnogo nize i lakse za rezanje, branje i sve ostalo... Kada sam odsekao visoke rodne grane i formirao niske rodne grane pocela je da radja obilno, bez ikakve lomljave... Ovo su slike roda prve godine kad sam odsekao visoke rodne grane, vide se da je odseceno.
Inace nema problema sa alternativnim radjanjem, nikad me nije izneverila.
Nikad nisam merio kolicinu roda po stablu, jer neravnomerno sazreva pa ne moze od jednom da se obere i izmeri. Drugar je potkupljao i vodio evidenciju, sa jednog stabla rodne koje mu je najvise rodilo u zasadu, skupio je ukupno 150kg plodova...
neko radi ovako neko onako, nije vazno kako ce ko da radi vazno je da se radi i da covek radi onako kako mu odgovara... Po pitanju sorte Cacanska rodna, imam posadjenu vec desetak godina. Uzgojni oblik je u pocetnoj fazi bio piramida, pa sam po preporuci drugara koji je u to vreme bio dosta iskusniji vocar, uzgojni oblik prepravio na vazu. I sad je mnogo nize i lakse za rezanje, branje i sve ostalo... Kada sam odsekao visoke rodne grane i formirao niske rodne grane pocela je da radja obilno, bez ikakve lomljave... Ovo su slike roda prve godine kad sam odsekao visoke rodne grane, vide se da je odseceno.
Inace nema problema sa alternativnim radjanjem, nikad me nije izneverila.
Nikad nisam merio kolicinu roda po stablu, jer neravnomerno sazreva pa ne moze od jednom da se obere i izmeri. Drugar je potkupljao i vodio evidenciju, sa jednog stabla rodne koje mu je najvise rodilo u zasadu, skupio je ukupno 150kg plodova...
ari gorozup
Član
Kako si je preveo sa piramide na vazu?Tu smo da razmenjujemo iskustva
Po pitanju sorte Cacanska rodna, imam posadjenu vec desetak godina. Uzgojni oblik je u pocetnoj fazi bio piramida, pa sam po preporuci drugara koji je u to vreme bio dosta iskusniji vocar, uzgojni oblik prepravio na vazu. I sad je mnogo nize i lakse za rezanje, branje i sve ostalo... Kada sam odsekao visoke rodne grane i formirao niske rodne grane pocela je da radja obilno, bez ikakve lomljave... Ovo su slike roda prve godine kad sam odsekao visoke rodne grane, vide se da je odseceno.
Inace nema problema sa alternativnim radjanjem, nikad me nije izneverila.
Nikad nisam merio kolicinu roda po stablu, jer neravnomerno sazreva pa ne moze od jednom da se obere i izmeri. Drugar je potkupljao i vodio evidenciju, sa jednog stabla rodne koje mu je najvise rodilo u zasadu, skupio je ukupno 150kg plodova...
TREBAVA
Član
Ovo je za sve pohvale, svaka cast... Mislim cak da je ovo i prerodilo, interesuje me koliko si te godine imao novih mladara i kako je rodila sledece godine. Samo steta sto nisi slikao cijelo stablo bas me interesuje kako izgleda.
U svakom slucaju odlicno..
U svakom slucaju odlicno..
Gorski Car
Član
@ari gorozup
Odsekao provodnicu donje grane ostavio u rasporedu vaze, malo iskorigovao i to je to. zasad je bio mlad pa nije bio problem prepraviti...
@TREBAVA
Nisam slikao celo stablo (steta) te godine u celom zasadu ova grana mi se najvise svidela pa sam je slikao. Na ostalim stablima i granama je isto bilo jako puno roda. Novih mladara te godine nije bilo preterano puno ali ih je bilo.
Sledece godine sljiva je malo manje rodila nego te godine, ali je zato rod bio dosta krupniji i kvalitetniji (pa mu dodje na isto)...
Odsekao provodnicu donje grane ostavio u rasporedu vaze, malo iskorigovao i to je to. zasad je bio mlad pa nije bio problem prepraviti...
@TREBAVA
Nisam slikao celo stablo (steta) te godine u celom zasadu ova grana mi se najvise svidela pa sam je slikao. Na ostalim stablima i granama je isto bilo jako puno roda. Novih mladara te godine nije bilo preterano puno ali ih je bilo.
Sledece godine sljiva je malo manje rodila nego te godine, ali je zato rod bio dosta krupniji i kvalitetniji (pa mu dodje na isto)...
kiza_zoki
Član
Čačanska rana
Dobar dan svima.
Početkom decembra 2015. god. tj. pre dva meseca posadio sam hektar šljiva. U pitanju je prvrnstveno čačanska rana, a kao oprašivače sam posadio čačansku lepoticu i čačansku rodnu. Obzirom da sam nov u intenzivnom gajenju šljiva, mada imam stari šljivik oko 25 god. nisam baš laik, a bavim se i proizvodnjom kupina oko 25 god., interesuje me ima li ko iskustva sa cacanskom ranom kao sortom i formiranjem palmete.
Dobar dan svima.
Početkom decembra 2015. god. tj. pre dva meseca posadio sam hektar šljiva. U pitanju je prvrnstveno čačanska rana, a kao oprašivače sam posadio čačansku lepoticu i čačansku rodnu. Obzirom da sam nov u intenzivnom gajenju šljiva, mada imam stari šljivik oko 25 god. nisam baš laik, a bavim se i proizvodnjom kupina oko 25 god., interesuje me ima li ko iskustva sa cacanskom ranom kao sortom i formiranjem palmete.
Gorski Car
Član
Palmentu u Sljivi niko ne radi, ili ja bar nisam imao prilike da vidim. Po pitanju Č.Rane, kao oprasivaci se ubacuju Stenlej i Č.Lepotica, eventualno Rutgersteter...
Strahinja kv
Član
Pozdrav drugari sa foruma, dans se malo rezao vocnjak i djubrio, pa evo neka slika ..
Srdjan Žorž
Član
Malo se danas rezalo.
TREBAVA
Član
Odlicno i ja pocinjem sutra ako Bog da !!!
Ja bi samo gnoidbu odradio malo sire za ovo stablo, i po mogucnosti zafrezao.
Ja bi samo gnoidbu odradio malo sire za ovo stablo, i po mogucnosti zafrezao.
