Šljiva

Pa da! Gde god se savije grana, gornjom stranom luka bujaju vodipije kao nenormalne. Na kom razmaku si sadio kad si morao da povijas na prav ugao?
 
Gorski care, i nije mi bilo bas da moram da povijam grane, razmak u redu je 4 m. x 5 m., pravi razlog povijanja je taj sto sam zeleo da sve berem sa zemlje. Hladnjacari traze rucno ubranu sa prahom a i nesto mi je nize stablo, tako da sam shvatio da ce biti problem traktorske medjuredne obrade u kasnijim godinama, pa sam hteo da je formiram na vreme. Sve to sam video na jednom starijem vocnjaku u okolini, jako mi se svidelo.
 
Da li takvo povijanje grana od 90 stepeni na šljivi sa sobom nosi i stalno orezivanje tih vodopija koje izrastaju uspravno ili s godinama to prestane. Pitam u smislu da se na takvim granama posle par godina uopšte ne pojavljuju lastari koji idu u vis. Da li je to moguće?
Ja sam posadio prošle godine nekoliko šljiva i r. džanarika i povijao sam grane čačkalicama tako da su od nekim uglom koji je između 45 i 90 stepeni. Sve je to u fazi formiranja krune i još uvek sam neodlučan da li da ostavim vazu ili piramidu. Razmak je 4x4m.
 
Da se malo vratimo na staru priču, tj sklop 4x2 ili za neke gusti sklop. Ne treba se bojati bujnosti i kako će to izgledati tamo negdje u 8-9 godini, pod uslovom da se radi kako treba. Stabla moraju biti ista i u 5 i u 10 godini (mislim na grane). Povijanje grana je obavezno i to ako je moguće pod uglom od 90 stepeni. Međutim kažu neki javlja se problem kad savijem pod 90, buknu smo vodopije ko šuma i to je tačno. Pravi razlog zašto buknu vodopije je taj da se grane kasno saviju tj obično u proljeće. Grane treba savijati dok su mlade tako da bude sve završeno krajem jula. Savijanje grana do kraja jula utiče na to da grane koje su savijene obrastaju rodnim pupovima i sledeće godine donose obilan rod koji neda izbijanje onih vodopija, već daje one fine kratke grane koje će poslužiti kao zamjena u narednim godinama. Inače rezidba se mora skoro sva završiti do polovine 8 mjeseca (preko 80%), a na proljeće samo korekciona. Evo pšokušaću na brzinu objasniti šta se dobija savijanjem grana pod 90, kako se formira rod i zamjena u narednim godinama.



Vratimo se na sliku 3 gdje se vidi izbijaju novi mladari na mjestu gde se obično savijaju grane od težine roda. Te mladare treba poviti, najjednostavnije gurneš pod drugu granu, kako bi i ona obrasla rodnim pupovima. Na slici 4 treba napraviti rez i obnoviti rodno drvo. Na slici 5 opet imamo skoro istu sliku kao na početku tj slici 1. Naravno ovo se ne radi svake godine obično svake 2-3 godine, a kad se izgubi grana i ogli onda se sječe na čep na nekih 4-5 cm od osnove gdje greće novi mladar.

Gusti sklop zahtjeva kontinuiran rad, zato donosi duplo veći i sigurni rod. Nema da prerodi, jer rod regulišete rezidbom.

Evo i koja slika u 8 godini. Nemam trenutno kod sebe slika starijih nasade na vidite kako stabala izgledaju u 13-14 godini i u kakvoj su kondiciji.
Desno je rodna a lijevo najbolja.





 
Teorija i slike su jedno, stanje u praksi na terenu uvek bude nesto drugacije. Da ne duzim, Kao prvo gusta sadnja ne donosi DUPLO veci rod, to nije tacno! Prinos ne zavisi od gustine sadnje, nego od RODNE POVRSINE. Drugo, u klasicnim zasadima kolicina roda se takodje regulise rezidbom.

- - - - - - - - - -

vasovac je napisao(la):
Vaza je oblik kome šljiva prirodno teži,nevidim razlog zašto bi to menjali
Kliknite za proširenje...


Jedini razlog promene je da ti neki kalemar proda duplo vise sadnica, sve ostalo je diskutabilno.
 
Poslednja izmena:
Sljivar svaka ti cast,bas si lepo objasnio kako radis. Nemam sljive,imam zasade pod lesnikom i tresnjom. Kod tresnje isto tako povijam grane u osnovi, kada su duzine 20-30cm. Ako se radi kasnije, kada odrvene nema efekat jer je grana vec u osnovi krenula na kore i odrvenela. Ako se radi kada su manje od 20 cm, postoji rizik da ostanu zakrzljale. Mislim da si pisao prosle godine i o zastiti sa fosetil aluminijum, koji se ne pominje u standardnoj zastiti voca, ali ga i ja koristim u septembru, pre opadanja lista, jako je pokretljiv kroz biljku,krece se u oba pravca, pa moze ili zalivanjem ili preko lista, lepo procisti biljku pri kraju vegetacije protiv raka korena,grana...Nema tu nesto mnogo da te hvalim ili ne, opet ti znas najbolje da je to dobro kako radis.
 
Porediti Tresnju sa Sljivom je kao kad mesate "babe i zabe". Tresnja je konzumna vocka koja pravo iz vocnjaka ide u usta naroda (da se tako izrazim) Sljiva je u velikoj meri industrijska vocka: Rakija, Susenje, Dzemovi itd...
 
Poslednja izmena:
Kako ste prosli sa suvom sljivom? Nama je ostala za dogodine, kada je bilo 1.4e nismo dali, sada je u nasem kraju 1e i dosta tesko ide prodaja.
 
Suva šljiva u mom mestu je sva prodata. Ja sam dao na 1,55, za najbolji kvalitet su plaćali 1.6 a neki su dali i na 1,4. Svi koji su ove godine čekali prošlogodišnje cene, nažalost nisu dočekali. I po ovoj ceni je bilo neke zarade, 30-40 dinara po kilogramu suve, ja sam imao oko 40, sve zavisi koliko je ko plaćao sirovu. Sigurno je da ko ima svoju ne može da izgubi ni na 1 euro, a i činjenica je da je sirovina za sušenje od 30 dinara bila preplaćena, bez obzira što svi mi voćari težimo boljoj ceni, mislim da na jesen niko neće ni da pomisli da nešto dobro plati poučen iskustvom od ove godine.
@šljivar, svaka čast, zasadi su ti odlični, ja sam pretprošlog leta bio u poseti na 2 dana tvom kraju, bio sam gost jednog profesora na vašem polj. fakultetu u Banja Luci (upoznao sam i Prof. Mićića koji je kod nas probao pre 10-15 godina da uvede gustu sadnju šljiva pa su ga kolege bukvalno proterali). Nas 4 voćara iz okoline Niša smo obilazili voćnjake u Rep. Srpskoj. Zanimljivo je da skoro da nisam mogao da vidim voćnjake podignute u klasičnoj sadnji, već je sve otišlo na gustu sadnju. Mislim da je razlog to što se na fakultetu forsira takva sadnja i svi studenti koji su izašli u poslednjih 10-tak godina dalje propagiraju istu a voćari su zadovoljni postignutim efektom. Meni se to svidelo i ja sam veliki deo mojih zasada podigao po ovom sistemu tj. sa razmakom sadnje 2.2m i 3m u redu a 4 m međuredno, mada to kod nas kod nekih voćara nikad neće zaživeti, ne ulazim u to da li je opravdano ili ne, voleo bih da svako u jednom redu zasadi 10-tak sadnica po ovom sistemu pa posle može da priča iz iskustva.
 
Poslednja izmena:
Ocekivali smo bar 1.5e, a l' sta je tu je, nece joj biti nista da saceka sledecu godinu. Ove godine smo u poslednjem trenutku odustali od kupovine presne, susili smo samo nasu sljivu, tako da i nismo na nekom gubitku. U nasem kraju takodje nema guste sadnje, sve je klasicna sadnja. Komsija je nesto probao, ali nije tako u spalir kao sto ima sljivar, vec je sve sadjeno na mozda 2(2.5)mx2(2.5)m nisam siguran i meni se iskreno ne svidja, sve je sklopilo i grane se uplele, a tek im je mozda 3-4 godina.
 
Čitajte stare knjige pravih profesora, tu sve lepo pise i nikada necete pogresiti. Ti stari profesori i doktori su izmislili (stvorili) ove sorte sljive koje danas sadimo i radimo, i o njihovom znanju nema diskusije jer je dokazano!
Ove danasnje knjige pisu "profesori" sa kupljenjim diplomama i piljari koji prodaju sadnice!
 
Kod nas ima jedna zanimljiva poslovica, a ona kaže: "Ko hoće da nešto uradi, uvjek će naći načina da to uradi, a ko neće, uvjek će naći izgovor".

ZICAPROM@ da kod nas to se odlično pokazalo i ko je god prihvatio ne vraća se više na staro. Kao što reče gore u tekstu, tako ima i kod mene ljudi kod kojih nikad naće biti prihvaćeno i isto zaživjeti, zato ne ulazim u priču ubjeđivanja u gustu sadnju. Tu samo da pomognemo jedni drugima i da razmjenimo iskustva i nova saznanja. Pogotovo za one koje žele da nauče nešto novo.

Gde bi svrstali sadnju 5x3,gusti sklop ili klasicni ili mozda kombinacija ova dva ?:osmeh:
Kliknite za proširenje...

Nebitno je gdje bi svrstao, bitan ja način i formiranja uzgojnog oblika, te održavanje istog. Ja sam prilagodio mjere svojoj agrotehnici i mehanizaciji i došao do zaključka da meni odgovara najviše razmak sadnje 4,5 x 2 do 2,30m u zavisnosti od sorte.
Takođe bi dodao da je razmak u redu od 3 metra previše (za vreteno), jer ostaje previše prostora, dok 5 m red od reda nije puno. Npr poznanik je sadio 5x2,20. Išli smo na 5 metara red od reda iz razloga što ima malo bočnog nagiba a i velične njegovog traktora (IMT 560). Takođe išli smo i na varijantu 3,8m red od reda jer vlasnik ima tomu vinkovića, a i parcela nam je tako diktirala, uska a dugačka. Tu smo izvukli 4 reda u razmaku 3,8m i sastrana od komšije odmakli 2,7m.

Sutra kreće rezidba.
 
Sljivar, slazem se sa tvojim stavovima i pogledima na savremeno vocarstvo. I ja sam se uhvatio u kostac sa istim pa ce mo vidjeti na sta ce izaci :). Ali isto tako i kod mene ima podanika starog nacina uzgoja i ne zelim da ih ubjedjujem u suprotno dok im ne dokazem suprotno na svom vocnjaku... Ja nisam jos planirao rezidbu, bojim se ovih toplih dana pokrenuce vegetaciju zasigurno ne zelim da provociram jos vise i sa rezidbom. Planirao sam to krajem Februara da odradim.
Pozzz...
 
da svako u jednom redu zasadi 10-tak sadnica po ovom sistemu pa posle može da priča iz iskustva
Kliknite za proširenje...
:)

I tako svako za sebe, iz generacije u generaciju, svako neka potroši po polovinu života i karijere na probe, pa opet iz početka.
obilazili voćnjake u Rep. Srpskoj. Zanimljivo je da skoro da nisam mogao da vidim voćnjake podignute u klasičnoj sadnji
Kliknite za proširenje...

I, ako je iskustvo važno, kome treba verovati, onima čije se iskustvo u šljivarstvu meri vekovima, ili onima koji su tu otprilike od preključe?
Mislim da je razlog to što se na fakultetu forsira takva sadnja i svi studenti koji su izašli u poslednjih 10-tak godina dalje propagiraju istu
Kliknite za proširenje...

Kažu da postoji nešto što se zove lobi, i, kažu, da je to neka moćna stvar.

Samo još da kažu ti koji to predlažu, šta se to, kad je tehnologija gajenja šljive u pitanju, promenilo u poslednje vreme, pa se od mišljenja da nije dobro bujnu sortu na bujnoj podlozi saditi gusto, pešlo na mišljenje da je to sve u redu.
Samo seci i ne misli na manastir.

Ako to tako može, što se silne pare i vreme ulažu na traženje kržljavih podloga, na traženje kržljavih sorata, što se bre to ne kasapi i mirna Bačka?

Znaš. neko napravi sortu, postane svetski priznat stručnjak, i kaže, ebiga, žao mi je, ali ovo ne može gusto.
A onda dođe neko pa kaže, ma nema on pojma, ja znam, može, seci.
A ko si ti?
Pa, znaš, i ja sam profesor, ono jeste da me u naučnoj javnosti nema, ali zato imam rasadnik.
E pa super.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh