Ja nemam neko iskustvo u uzgoju curana jer se time bavim protekle tri godine ali sam siguran da je potrebno da se pustaju u polje na ispasu jer do sada nisam imao nikakvih gubitaka, niti bolesnih curki, a sa hranom sam dosta dobro prolazio tako da sam zadovoljan i siguran sam da je uzgoj curki isplativ,
Дајте људи више, да пробамо да раскрстимо, ако је могуће... На читавој теми се води расправа о овоме.
Товне ћурке пуштати у испашу или не? Како је коме мило и драго. Ја сам их нпр. пуштао. Дешавало се да лети, када је много вруће, буду напољу по читав дан. Буде бело читаво двориште. Наравно, не кад су мали, него кад им прође бобање, па сачекам још пар недеља до месец дана. Истина је да ће мање напредовати, али су зато ВАЉДА много здравије за људску исхрану. Додуше, једне године сам имао губитак од 3 ћурана због болести, од укупно 45 ћурака за сезону. Али су они били сви из истог "лота", тј. из исте генерације, па сам закључио да је до добављача. А и ја сам се понашао опуштено, нисам хтео да их кљукам лековима.
Мислим да се не може поредити ћурка која је пуштана да пасе, кљуца, брсти по дворишту и она која је затворена на 1м2 и не види сунца. Да не пискарам безвезе, на почетку ове теме имате фотографију мене и комшије, свако ипред својег очишћеног ћурана. Упоредите њихове боје. Мој је онај жути. Али прц, његов је имао 21кг, а мој "само" 19. Да се разумемо једну ствар,
ја сам исто поступао према ћуркама за себе и за продају, јер просто нисам просечан Србин и страно ми је такво лихварско понашање. Комшије су говориле да ја боље држим за продају, него они за себе. Али то више говори о њима, него о мени. Њихова ме баба пита са терасе само: "А колики су твоји?". Ја кажем: "Не брините, мањи су него ваши". Вероватно на квалитет има утицаја и то што сам их ја чистио месец дана, кукурузом, тритикалом, мекињама, кредом, јабуковим сирћетом у води... И сви су то знали и зато су стајали у реду да их купе. И сви су се слагали да никада укуснију ћурку нису јели. После су кукали кад сам престао да их држим, јер нисам имао места. Исто важи и за товне пилиће, само што њих ипак нисам пуштао. Много их је и кратак је период това. Једна жена је поново почела да једе пилетину, кад су купили од мене за пробу 2, па кад је спремила и видела како њени усисавају. Одмах су наручили још 8 за следећу туру. Таквих случајева је било још пар. Вероватно су до тада јели "домаће" пилиће неких од писаца на овој теми.
Начитао сам се којештарија на овој теми, постала је место за ћаскање пар појединаца, који мисле да је њихова једнака Божијој (има их још на овом форуму, не само овде), па сам осетио потребу да одговорим и напишем своја искуства још једном. Па нека бира ко шта хоће, нека користи шта му је блиско и нека се понаша према свом нахођењу. Ја не кажем да ја знам све и да знам најбоље, него да неки овде то за себе кажу. Поздрав!
