Evo malo teorijske obuke za početnike (tekst objavljen na sajte PSSS Srbije - prenešen u celini uz tehničku obradu):
"Tov mladih ćuraka - brojlerski tov
Kao i brojlerski pilići i mladi ćurići se mogu toviti na intenzivan način. Tov počinje od jednodnevnog ćureta i završava se težinom od 5-6 kg odnosno sa starošću ćurića od 12-16 nedelja. Ćurke ove težine imaju vrlo ukusno meso i dobar randman uz najbolji komercijalni efekat. Treba napomenuti da je moguć tov muških grla i to do uzrasta od 18-22 nedelje kada dostižu masu između 9 i 14 kg. Međutim takvi ćurići teško se prodaju osim za praznike ili konfekcioniranjem (bataci, grudi…).
U toku tova potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove u pogledu podnog prostora, kvaliteta prostirke, temperature, osvetljenja, ventilacije i vlažnosti vazduha. U odnosu na piliće, ćurićima je potreban veći prostor već samim tim što su znatno krupniji. Za jedno ćure potrebno je tri puta više prostora nego za pile, tj. 5,5-6,5 grla po kvadratnom metru prostora. Prostor u koji se stavljaju mladi ćurići treba biti adekvatno zagrejan, za razliku od pilića kojima je po unošenju u objekat potrebna temperatura od 28-35 stepeni C, ćurićima je neophodno obezbediti temperaturu od 35-38 stepeni C.
U tu svrhu koriste se električne grejalice, tj. veštačke kvočke (na nivou 5 cm iznad površine prostirke). Temperatura ispod veštačkih kvočki postepeno se snižava sa uzrastom ćurića, prosečno za 3 stepena C nedeljno i sa navršenih 5-6 nedelja obično nema potrebe za korišćenjem veštačkih kvočki. Radi smanjenja troškova zagrevanja, tih prvih 5 nedelja, ćurići se drže samo u prvoj polovini objekta koja je odvojena od ostatka pregradama od lakog materijala. Sa porastom ćurići mogu da podnesu i niže temperature, ali je najpovoljnije da temperatuta u objektu bude od 20-22 stepena, jer se time obezbeđuje najmanja potrošnja hrane za kg prirasta.
U prvim danima po unošenju u objekat ćurići su osetljivi i na niz drugih faktora okoline - promaju, vlagu, hladnu podlogu... Duboka prostirka od odgovarajućeg materijala služi kao izolacioni sloj između ćurića i hladnog betonskog poda a istovremeno i kao materijal koji prima ili upija izmet i vlagu. Materijal koji se koristi za prostirku ne sme biti buđav i poželjno je da se sastoji od nešto krupnijih delića, kako ga ćurići ne bi gutali. U tu svrhu najbolje koristiti drvenu šušku (hoblovinu), jer je ona dovoljno hidroskopna (upija dobro vodu), ne slepljuje se, dovoljno je čvrsta i na njoj je ćurićima udobno.
Preporučljivo je da se ispod veštačkih kvočki preko prostirke stavi neka hartija (džakovi od hrane) koja se sklanja posle dan dva kada se zaprlja i na taj način se prostirka čuva od suvišnog prljanja prvih dana kada je koncentracija ispod veštačke kvočke i najveća. U toku tova prostirku treba povremeno pažljivo rastresati, potom dodavati nov i čist sloj tako da pred kraj tova sloj prostirke dostigne debljinu od 15 cm.
Optimalna vlažnost vazduha u tovu ćurića treba da iznosi od 65-75%. Preterano visoka ili niska vlažnost štetno se odražava na proizvodnost i zdravstveno stanje ćurića u tovu. Ako je povećana vlažnost vazduha, ćurići se nelagodno osećaju, slabije uzimaju hranu, često obolevaju organi za disanje pa se ponekad čuje i krkljanje, a ako je uz to još povećana i temperatura onda postoje veoma povoljni uslovi za razvoj vrlo štetnih, patogenih mikroorganizama.
Veća relativna vlažnost izbegava se povećanom ventilacijom, koja uklanja suvišnu vlagu iz vazduha. Na drugoj strani, za vreme jako toplih i suvih letnjih dana, preterano suv vazduh može dovesti do dehidracije (isušenja) jednodnevnih ćurića (pa i njihovog uginuća), a kod starijih grla prouzrokuje kanibalizam i oboljenje organa za disanje. U takvim slučajevima da bi relativnu vlažnost održali na odgovarajućem nivou (bar 65 %) prostirku treba do izvesne granice poprskati vodom.
Svež i čist vazduh je neophodan za uspešno odgajivanje ćurića i održavanje prostirke u dobrom stanju. Zbog toga, objekti za tov moraju da imaju dobru ventilaciju tj. da mogu lako, dobro i brzo da se provetravaju a da se pri tome u njima ne stvara promaja. U praksi postoje dva tipa ventilacije, prirodni i veštački. Prirodna ventilacija zasniva se na principu razlike temperatura u objektu i van objekta. U industrijskoj proizvodnji brojlerskih ćurića uglavnom se koristi veštačka ventilacija. Ona se postiže upotrebom veštačkih i bezšumnih ventilatora, pomoću kojih se reguliše izmena vazduha po želji.
Osvetljenje objekta za tov ćurića je takođe jedan od važnijih faktora u proizvodnji brojlerskih ćurića. Savremeni objekti se prave bez prozora, jer se na taj način bolje reguliše i režim i intenzitet osvetljenja, mada se u našim uslovima proizvodnje još uvek u dobroj meri zastupljeni i objektisa prozorima. U tovilištima bez prozora dužina i intenzitet osvetljenja mogu se uspešno regulisati korišćenjem veštačkog (dopunskog) osvetljenja. Prvih nekoliko dana po unošenju ćurića u objekat, potrebno je neprekidno, jako svetlo, oko 15W na 1m2 površine poda. Posle početne faze (perioda prilagođavanja) dužina dana može biti 14, ređe 20 časova (ili se prelazi na prirodni dan), dok se intenzitet osvetljenja postepeno smanjuje na 2,5 W, odnosno na 1 do 1,5 W/m2 podne površine. Treba naglasiti da raspored osvetljenja u objektu treba da bude ujednačen, što se postiže pravilnim razmeštanjem sijalica. Jačina sijalica bi trebalo da bude 40 W, ili eventualno 60 W.
Iskustva pokazuju da se dobri rezultati u proizvodnji ćurećeg mesa mogu očekivati ukoliko se pravilno pristupi pri izboru tovnog materijala i ako se obezbedi odgovarajuća ishrana o kojoj će biti reči u sledećem biltenu.
Dragoljub Krajnović, dipl. inž."
