chickenlover
Član
- Učlanjen(a)
- 1 Avg 2010
- Poruka
- 315
Karalicu, logika ti nije jaca strana. Cak i ako se peletiranjem hrane unistavaju skoro svi poznati mikro-organizmi, (sto, uzgred budi receno, uopste nije tacno), to ni najmanje nije relevantno od trenutka kada se ta hrana pretvori u izmet. Kao sto je svima poznato, zivinski izmet je prirodno poprilicno vlazan. Vlaga je osnovni "nosac" za razvoj svih mogucih bakterija, parazita, virusa. Samo izvesni mikro-organizmi, koji su sposobni za razmnozavanje u anaerobnim uslovima, ne haju da li je sredina mokra ili suva.
Kao sto je, takodje, svima poznato, zivina prakticno zivi u sopstvenom izmetu, a tovna zivina posebno. Zbog toga se ptice, generalno, ne kotiraju visoko na lancu ishrane, jer spadaju u zivotinje koje, da izvinete, seru tamo gde jedu. Upravo zato se u bukvalno svakom tekstu koji opisuje odgoj zivine, narocito istice neophodnost odrzavanja sto cistije, odnosno suvlje prostirke. Molim da se obrati paznja na cinjenicu da je naglasak uvek na sto SUVLJOJ prostirci. A razlog tome je sto opasnost od izmeta ne lezi u njemu samom, kao takvom, vec u njegovoj vlaznoj konzistenciji koja je perfektna podloga za razvoj nepozeljnih "uljeza".
Nadalje, dejstvom fermentacije, a koju uzrokuju bakterije pridosle na izmet NAKON njegove ekskrecije, tj. izlaganja kiseoniku, omogucava se stvaranje gasova, medju kojima je najopasnije amonijacno isparenje, iliti ono sto covek subjektivno dozivljava kao karakteristican "mokracni smrad".
Razlog sve ventilacije i odrzavanja suvoce, upravo je usmeren na sto uspesniju minimalizaciju nagomilavanja i sirenja ovih otrovnih isparenja u sredini u kojoj zivina obitava. Dakle, najprostije receno, curku ne moze ostetiti usmrkavanje sopstvenog fecesa - koji ona u njegovom uobicajenom agregatnom obliku ne bi bila niti u stanju, niti u volji da udahne - vec je mogu ubiti toksicni gasovi u neadekvatno odrzavanom objektu.
Ovo ujedno predstavlja jos jedan razlog sto se danas u svim aktuelno aktivnim naucnim krugovima obavezno PREPORUCUJE da zivina sto vise i duze boravi na OTVORENOM.
Na kraju, treba reci da bolesti disajnih organa (kako god prouzrokovane), NISU primaran uzrocnik uginuca curki. Primarni uzrocnik uginuca curki su gastro-intestinalna oboljenja i genetski uslovljene mane imuniteta, a koje drzanje curki u neprikladnim uslovima samo jos vise unapredjuje. Glavni od tih "neprikladnih" uslova su neadekvatno snabdevanje odgovarajucim vitaminima, zatim anemija (usled ne izlaganja suncu, tj. dnevnoj svetlosti i samim tim onemogucavanja sinteze vitamina D), kao i razne fito-toksikoze ciji se izvor najcesce nalazi u plesnjivoj hrani, ili budji u ambijentu gde curke borave. Svi ovi problemi, medjutim, najvecim delom se resavaju obezbedjivanjem curkama mogucnosti za ispasu na otvorenom.
Kao sto je, takodje, svima poznato, zivina prakticno zivi u sopstvenom izmetu, a tovna zivina posebno. Zbog toga se ptice, generalno, ne kotiraju visoko na lancu ishrane, jer spadaju u zivotinje koje, da izvinete, seru tamo gde jedu. Upravo zato se u bukvalno svakom tekstu koji opisuje odgoj zivine, narocito istice neophodnost odrzavanja sto cistije, odnosno suvlje prostirke. Molim da se obrati paznja na cinjenicu da je naglasak uvek na sto SUVLJOJ prostirci. A razlog tome je sto opasnost od izmeta ne lezi u njemu samom, kao takvom, vec u njegovoj vlaznoj konzistenciji koja je perfektna podloga za razvoj nepozeljnih "uljeza".
Nadalje, dejstvom fermentacije, a koju uzrokuju bakterije pridosle na izmet NAKON njegove ekskrecije, tj. izlaganja kiseoniku, omogucava se stvaranje gasova, medju kojima je najopasnije amonijacno isparenje, iliti ono sto covek subjektivno dozivljava kao karakteristican "mokracni smrad".
Razlog sve ventilacije i odrzavanja suvoce, upravo je usmeren na sto uspesniju minimalizaciju nagomilavanja i sirenja ovih otrovnih isparenja u sredini u kojoj zivina obitava. Dakle, najprostije receno, curku ne moze ostetiti usmrkavanje sopstvenog fecesa - koji ona u njegovom uobicajenom agregatnom obliku ne bi bila niti u stanju, niti u volji da udahne - vec je mogu ubiti toksicni gasovi u neadekvatno odrzavanom objektu.
Ovo ujedno predstavlja jos jedan razlog sto se danas u svim aktuelno aktivnim naucnim krugovima obavezno PREPORUCUJE da zivina sto vise i duze boravi na OTVORENOM.
Na kraju, treba reci da bolesti disajnih organa (kako god prouzrokovane), NISU primaran uzrocnik uginuca curki. Primarni uzrocnik uginuca curki su gastro-intestinalna oboljenja i genetski uslovljene mane imuniteta, a koje drzanje curki u neprikladnim uslovima samo jos vise unapredjuje. Glavni od tih "neprikladnih" uslova su neadekvatno snabdevanje odgovarajucim vitaminima, zatim anemija (usled ne izlaganja suncu, tj. dnevnoj svetlosti i samim tim onemogucavanja sinteze vitamina D), kao i razne fito-toksikoze ciji se izvor najcesce nalazi u plesnjivoj hrani, ili budji u ambijentu gde curke borave. Svi ovi problemi, medjutim, najvecim delom se resavaju obezbedjivanjem curkama mogucnosti za ispasu na otvorenom.