Kažu zahtevna kultura a pre će biti da smo mi postali zahtevni i sve nam je teško, na primer, trovanje miševa (ma ko da šeta i pomeri **greška iz tople sobe, treba šetati i saginjati se a i košta ali je dobar trening, ponaročito zimi kad se dobro krka) mada ih nema svake godine, N-min analiza (ma ko da vadi uzorke na 90cm u tri sloja a još i zima i košta ali opet lep trening i može da se uštedi na đubretu) ja sam prošle godine imao parcele gde nije trebala prihrana uopšte a nigde više od 100kg po kj uree nije bačeno u prihrani, prihrana pšenice (uf ko da pali traktor po zimi i još treba u dva puta pa još ako nije džambo vreća, teško štogod, opet trening), prskanje korova i bolesti 1-4 puta (opet teško mada i tu može da se uštedi ako se malo prati situacija na terenu a ne samo slušati stručnjake koji hoće da vam uvale hemiju, nije svaka pega bolest, najlakše istresti prskalicu, ja sam neke njive odradio protiv korova a neke ne a od bolesti samo u klasanju sam radio (radi fuzarioze) mada i nisu bili uslovi za nju ali no.Sve nam je teško, pa uljana repica je još zahtevnija, donekle su pravu kad kažu da ratari rade jedan mesec u godini a ostatak uživanje, to šta je bilo nekad može samo rado da se sećamo i pripovedamo, raditi se mora puno i prilagođavati datim uslovima, tako smo hteli ali no.
