@Zorancile:
Gustina maziva je jedna sasvim druga osobina. Ono što nas zanima jeste VISKOZNOST maziva (ona se definiše kao unutrašnje trenje između slojeva/lamela maziva. Da karikiramo: zamislite da ste presekli mazivo, i da sada u tom preseku vidite ploče, poređane jedne na druge. Recimo da jedno "mazivo" ima te ploče od stakla, a drugo "mazivo" ima ploče od drveta. Znamo iz iskustva da trenje između stakla i stakla, drveta i drveta nije isto. Tako da sada možemo da razumemo zašto je viskoznost najvažnija osobina ulja i maziva). Ono što je takođe važno znati, jeste to da se viskoznost maziva menja sa temperaturom. Što je temperatura veća, trenje između unutrašnjih slojeva maziva se smanjuje i one lakše klize jedna po drugoj. Zašto to ne valja? Ne valja zato što će onda kuglica lakše da istisne mazivo ustranu, i tako doći u kontakt sa žljebom. Mast ne može iscureti sve dok ne pređemo određenu granicu, kada njena viskoznost praktično nestane.
Zeto ne curi ni iz ležaja, ali kažem: sa povećanjem temperature se viskoznost maziva toliko smanji, da kuglica istiska mazivo koje se nalazi između nje i žljeba. A zatim sledi ono što sam u prethodnom postu napisao.
Ležaj je predviđen da radi na određenoj temperaturi okoline, a prilikom proračuna uzeta je u obzir i toplota koja se javlja kada se kuglica kotrlja u sredini sa optimalnom količinom masti. Taj proračun se zatim eksperimentalno potvrđuje u fabrici, i kada fabrika jednom kaže da njeni ležajevi zahtevaju takav-i-takav tretman, onda je to za korisnika Božje slovo. Nema tu šta da se filozofira. Ako korisnik ugura više maziva u ležaj, onda sve pada u vodu. Jer ležaj će se naći u temperaturnoj oblasti za koju NIJE PREDVIĐEN I NAMENJEN.