Zeleno djubrenje
- Začetnik teme mihalyocska
- Datum pokretanja
Mirkovkomsija
Član
Procitao sam celu temu i neke stvari mi nisu najjasnije pa bih vas molio da mi ih objasnite ako vam nije problem.
Pojenta svega je da se poboljša kvalitet zemlje nas koji nemamo stajsko đubrivo, i koliko sam do sada skontao mislite da je najbolji metod da se na zimsko oranje baci određena količina semena graška ili neke od rotkvica i onda se pređe setvospremačem (da kažemo redukovana setva ) i tako ostavi da prezimi bez košenja. Da bi se nekih tri nedelje pre setve ta njiva samo potanjirala i pripremila za setvu u proleće.
Ako sam dobro razumeo to bi otprilike tako trebalo da bude a meni nije jasno kad bi trebalo da se to seme baci tj. u kome mesecu i zašto mislite da bi se zaoravanjem te površine izgubio efekat svega toga ?
Unapred se zahvaljujem na odgovorima
Pojenta svega je da se poboljša kvalitet zemlje nas koji nemamo stajsko đubrivo, i koliko sam do sada skontao mislite da je najbolji metod da se na zimsko oranje baci određena količina semena graška ili neke od rotkvica i onda se pređe setvospremačem (da kažemo redukovana setva ) i tako ostavi da prezimi bez košenja. Da bi se nekih tri nedelje pre setve ta njiva samo potanjirala i pripremila za setvu u proleće.
Ako sam dobro razumeo to bi otprilike tako trebalo da bude a meni nije jasno kad bi trebalo da se to seme baci tj. u kome mesecu i zašto mislite da bi se zaoravanjem te površine izgubio efekat svega toga ?
Unapred se zahvaljujem na odgovorima
Po meni ne treba dodavati azot kada stoji na povrsini jer su vestacka djubriva direktni neprijatelj " flore i faune " u zemljistu .Azotne depresije nema ili ne u alarmantnoj meri posto ostatci nisu u zemlji . Mozda bi trebalo ako se vec dodaju azotna djubriva da se dodaju u trakama prilikom setve da je njihovo dejstvo ograniceno samo na malu povrsinu tj samo u redu , po meni em manja kolicina za isti prinos em ne deluje na 70 posto povrsine na " floru i faunu ". Gruberisan kukuruz .
Koliko te rotkvice mogu da narastu u zimskim uslovima, u jesen da bude setva, a za ~4 meseca predsetvena priprema zemljista? A posto se predsetvena priprema radi na 6-8 cm (tvrda podloga, mek pokrivac) , to znaci da veliki deo rotkve nece biti unet u zemljiste, ili ce biti unet samo delimicno, a moze se i desiti da bude po povrsini njive. Da li za pun efekat djubrenja rotkvicom , mora sva da bude uneta u zemljiste ili moze i da truli po povrsini?
igordulic
Član
Pa ako se radi zaoravanje neke biljne mase,a kasnije vrsi setva dobro bi bilo dodavati azotna djubriva jer:
imamo mikroorganizme u zemljistu koji ce nam trositi azot za razgranju tih biljnih ostataka,i nasem posejanom usevu nece biti azota pa onda ako unesemo neko azotno djubrivo poput urea nase zasadjene biljke ce vrlo brzo imati dovoljno kolicinu pristupanog azota.
---------- Poruka napisana u 15:45 ---------- Prethodna poruka je at 15:42 ----------
Da truli na povrsini je pametno jer ce se u njoj njoj da zive stetni insekti,razne bolesti,msl da bi je trebalo uneti nekom tezom tanjiracom ili bi u ovu pricu bili interesantni gruberi,ima par snimaka na yutube postavicu ako nadjem zemlja se crni posle jednog prohoda.
---------- Poruka napisana u 15:50 ---------- Prethodna poruka je at 15:45 ----------
Moje je misljenje da se nece izgubiti efekat ali ako se tanjira jednom ili dva puta imas pripremjeno zemljiste za setvu dok ako ores to puno kosta + moras dve pripreme najmanje da odradis...sto je vremenski ako se zeli posejati ur oku na malo vecoj povrsini ne izvodivo.Naravno gubitak vlage u prolece se ne moze nikako nadoknaditi dok ako ne ores tu mogucnost smanjujes.Naravno dobro bi bilo posle tanjiranja odma vrsiti setvu jer ako se osusi taj gornji sloj i nepadne skoro kisa opet dzaba sve...ili tanjiraca +neka paraca posle i setva.
Ili mozda gresim,ako neko zna nesto pametnije neka pise.
Pre svega treba znati osnovne stvari koje se tiču razlaganja organske materije u ili na zemlji. Zahtevi za azotom su mali ili nikakvi ako se biljna masa ostavi na površini. Ako je u pitanju leguminoza šteta od preoravanja ili dubokog tanjiranja je još veća jer se noduli sa azobakterijama izvlače na površinu.
Bilo koji način za ubijanje zelene biljke (jer praktično samo to je potrebno uraditi) da izaberete treba da prodje bar dvadesetak dana pre setve.
Najbolji način za sejanje zelenog djubriva treba da bude ujedno i najeftiniji, samo ciklon, ciklon i drljanje ili slično. Biraju se biljke koje imaju jaku energiju klijanja i brzo razvijaju veliku masu.
Možda najbolji način je ovo što gore kaže Tellnet, što je postepen prelaz na tehniku koja se prilično razlikuje od klasičnog oranja i zimskog izmrzavanja. To je nazvano "konzervaciona poljoprivreda" i možete da nadjete literaturu i članke na tu temu na netu.
Bilo koji način za ubijanje zelene biljke (jer praktično samo to je potrebno uraditi) da izaberete treba da prodje bar dvadesetak dana pre setve.
Najbolji način za sejanje zelenog djubriva treba da bude ujedno i najeftiniji, samo ciklon, ciklon i drljanje ili slično. Biraju se biljke koje imaju jaku energiju klijanja i brzo razvijaju veliku masu.
Možda najbolji način je ovo što gore kaže Tellnet, što je postepen prelaz na tehniku koja se prilično razlikuje od klasičnog oranja i zimskog izmrzavanja. To je nazvano "konzervaciona poljoprivreda" i možete da nadjete literaturu i članke na tu temu na netu.
Sto se tice setve sa ciklonom on ima par mana . Ako je seme sitnije poprilicno je tesko pogoditi setvenu normu i potrefiti normalnu gustinu na krajevima parcele .Slabije klijavo seme u susnim uslovima gotovo sigurno nece da proklija jer nema dobar kontakt sa zemljom ( veci deo semena je u suvom ili na povrsini ) . Moj izbor bi bio gruber ( na malu dubinu ) ili tanjiraca + klasicna zitna sejalica ili masina za direktnu setvu koja i nije neko sveto pismo cak i za samogradnju .
Pa mize se i na oranje sejati sejalicom ili na neki drugi nacin biljke za djubrenje a na prolece uneti sa tanjiracom, podseci sa spartacem ( zadnje L motike okrenuti da podseca celu povrsinu ) i ostaviti na povrsini . Ima mogucnosti no treba videti ko sta poseduje od masina i iskoristiti je shodno njenom ucinku . Moj konretni problem je za sada kolicina semena koje bi sam proizveo .
igordulic
Član
Ja mislim da svako ko ima veliku tanjiracu bi mogao ovo raditi,i da nebi bio problem naravno treba probati na manjim povrsinama pa ce iskustvo da kaze kako je i sta najbolje.
---------- Poruka napisana u 14:29 ---------- Prethodna poruka je at 14:17 ----------
ovaj isto nesto zaorava
gruber cini mi se da je bila uljana repica pa je je rasuto seme ostavljeno da malo poraste
---------- Poruka napisana u 14:52 ---------- Prethodna poruka je at 14:29 ----------
Ljudi pogledajte ovaj snimak kad covek polegnuti grasak izvuce tj podigne
http://poljoinfo.com/showthread.php?727-spremanje-sena%C5%BEe-od-leguminoza/page5
ovo je zastrasujuce i nzm kako bi se bilo koja masina ponasala u njemu,sigurno da se ne sme cekati da istera vegetaciju ali ako se zezne msl da bi zagusio svaki plug,tanjiracu gruber ili pak mozda gresim?? :/
---------- Poruka napisana u 14:29 ---------- Prethodna poruka je at 14:17 ----------
ovaj isto nesto zaorava
---------- Poruka napisana u 14:52 ---------- Prethodna poruka je at 14:29 ----------
Ljudi pogledajte ovaj snimak kad covek polegnuti grasak izvuce tj podigne
http://poljoinfo.com/showthread.php?727-spremanje-sena%C5%BEe-od-leguminoza/page5
ovo je zastrasujuce i nzm kako bi se bilo koja masina ponasala u njemu,sigurno da se ne sme cekati da istera vegetaciju ali ako se zezne msl da bi zagusio svaki plug,tanjiracu gruber ili pak mozda gresim?? :/
igordulic
Član
hmmm,pa ne znam kad bi namotalo na sve strane bilo bi zanimljivo 
ja sam jednom prilikom radio amroziju uzas,naravno grasak je mekaniji ali opet nzm.
pitanje jeli bi uopste uspela uc u zemljiste tanjiraca,mozda samo plitko,sem ako nije neka bas teska teska.
Najgore sto je ta masa sva izmrsena...
ja sam jednom prilikom radio amroziju uzas,naravno grasak je mekaniji ali opet nzm.pitanje jeli bi uopste uspela uc u zemljiste tanjiraca,mozda samo plitko,sem ako nije neka bas teska teska.
Najgore sto je ta masa sva izmrsena...
U ovom slucaju tanjiraca ni ne treba da udje u zemlju, vec da samo isecka tu masu, radi lakseg oranja. Kad ljudi koriste ove obicne vucene tanjirace V -28, ~1400 kg da predju suvo kukuruzoviste , sta je za nju da isecka taj zeleni grasak pun vlage?
igordulic
Član
pa ne znam mi koristimo vogelovu 2.8m pa to ima logike stabljika od graska je meka,trebalo bi da puca,u svakom slucaju nadam se da ce dogodine biti iskustava i slika snimaka pa cemo se svi lakse orijentisati
sinisa1979
Član
Sad ja nesto razmisljam... Imam jedno 300 kg starog semena zita,sta mislite dal bi moglo da se proba s tim?
igordulic
Član
zasto da ne samo ga razbaci dok nas nije jos snig zavijo
mi imamo posijane uljane repice koja ce mozda bit jako losa na prolice jer ce izmrznit pa cemo je setvospremirat najverovatnije ili tanjirat bice nesto valjda mase bar malo ako nista drugo.
samo ga razbaci dok nas nije jos snig zavijo mi imamo posijane uljane repice koja ce mozda bit jako losa na prolice jer ce izmrznit pa cemo je setvospremirat najverovatnije ili tanjirat bice nesto valjda mase bar malo ako nista drugo.
sinisa1979
Član
Uf ne bi.... Em je kasno(ni ova sto triba nece da izadje) a em cu se smrznit ko go..o na promaji! Joj imas repice? Msm da ce jedno 90% repice biti dignuto....
igordulic
Član
Imam 30 koje jutro,a sto se ovoga tice samo ti njega posij pa mozda bude i bolje od onog sto si ranije sijao ;D
biljojed
Član
eee, kako ne saznadoh za ovo zeleno đubrenje ranije deluje mi zanimljivo, naročito ako ne mora da se ore i slično, jer nemam tih mašina i alata, pa stalno moram da cimam komšije, a voleo bih ipak da nešto radim na toj njivi kad je već imam, iako sam iz grada.
evo situacije ukratko:
imam jedno manje parče zemlje koje je bilo pod kukuruzom, koji je obran i sklonjene stabljike, tako da su ostali samo oni šiljci da vire iz zemlje... onda preorano, pa sam pola od te površine pretanjirao (naravno ne ja, nego komšija) i usitnio i na tome je posejan grašak i luk. A druga polovina stoji onako u velikim džombama.
Moje pitanje je: da li mogu sad, kad već nisu niske temperature i nema snega, preko tih džombi da posejem nešto što bi izraslo do proleća i što bih mogao da oborim pre sejanja kukuruza? Raž možda može da se seje i zimi, ili? Stvarno nemam pojma!
Ako je kasno za zimsko sejanje, da li onda da usitnim tu zemlju u proleće, pa posejem nešto tipa sočivo ili grašak, pa to okosim i ostavim na zemlji, pa onda sejem kukuruz ili neko povrće sadim tipa paradajz, paprike i to...?
Baš bih hteo ovo zeleno đubrenje da primenjujem i da ne orem, ali kako da započnem, to mi je sad problem!
HVALA svakom strpljivom, ko nađe vremena da odgovori meni, neukom gradskom momku, sa njivom
deluje mi zanimljivo, naročito ako ne mora da se ore i slično, jer nemam tih mašina i alata, pa stalno moram da cimam komšije, a voleo bih ipak da nešto radim na toj njivi kad je već imam, iako sam iz grada.evo situacije ukratko:
imam jedno manje parče zemlje koje je bilo pod kukuruzom, koji je obran i sklonjene stabljike, tako da su ostali samo oni šiljci da vire iz zemlje... onda preorano, pa sam pola od te površine pretanjirao (naravno ne ja, nego komšija) i usitnio i na tome je posejan grašak i luk. A druga polovina stoji onako u velikim džombama.
Moje pitanje je: da li mogu sad, kad već nisu niske temperature i nema snega, preko tih džombi da posejem nešto što bi izraslo do proleća i što bih mogao da oborim pre sejanja kukuruza? Raž možda može da se seje i zimi, ili? Stvarno nemam pojma!
Ako je kasno za zimsko sejanje, da li onda da usitnim tu zemlju u proleće, pa posejem nešto tipa sočivo ili grašak, pa to okosim i ostavim na zemlji, pa onda sejem kukuruz ili neko povrće sadim tipa paradajz, paprike i to...?
Baš bih hteo ovo zeleno đubrenje da primenjujem i da ne orem, ali kako da započnem, to mi je sad problem!
HVALA svakom strpljivom, ko nađe vremena da odgovori meni, neukom gradskom momku, sa njivom
