Zeleno djubrenje

Momo to je rotkva koja je specijalno razvijena za zeleno djubrenje. Kod nas možeš da nadješ nešto slično, Ledenka ili Daikon rotkva. Mislim da je Daikon bolji jer vrlo brzo raste i veći je.

Future, Revolucija jedne slamke, njegov sistem sa lucerkom, ječmom i pirinčem.
 
Možeš sam da ga proizvedeš jer jedna biljka proizvodi puno semena, ja sam baš letos ostavljao daikon ali nisam ga još otresao da mogu da ti kažem koja je količina u pitanju.
 
Azotofiksacija molekularnog azota iz vazduha,sledeći je važan zadatak bakterija u zemljištu.Azota u vazduhu ima oko 78 % i neiscrpan je izvor za biljke.
Azot iz vazduha ne mogu biljke direktno koristiti,nego to čine mikroorganizmi.
Razlikujemo: simbiotsku i asimbiotsku azotofiksaciju. Simbiotska azotofiksacija predstavlja značajan vid snabdevanja biljaka azotom iz vazduha putem simbiotskih bakterija koje žive na korenu biljaka.Ove bakterije na korenu stvaraju oštećenja(kvržice) u kojima su smeštene bakterije,a koje su spososobne da fiksiraju elementarni azot.Za ovo su karakteristične biljne vrste iz porodice leguminoza.Rhisobium sp.je bakterija koja ima tu sposobnost,ali najveći deo azotnih jejedinja stvoren na ovaj način postaje pristupačan za biljke tek kada se završi vegetacija biljaka, koju parazitiraju ove bakterije:sreca:::novac::
 
Molio bih za malo pomoci,posto nije u pitanju "ratarska kultura",vec voce,tj.kupina,a za to ne mogu bas nista da nadjem od literature.Hteo sam da posejem neko bilje (grasak) koje ce popraviti malo strukturu zemljista izmedju redova,posto ne moze da se ore,vec samo tanjiram 10 godina,prilicno se utaba u toku branja,a plus sam prskao totalom travu,tako da je zemlja kao beton.To sam mislio da pokosim i da koristim kao malc,medjutim ne mogu stici da orezem kupinu za mesec dana,pa sam za ozimi grasak zakasnio.Sta predlazete da uradim,kosio bi sledece godine u maju,sta bi imalo najvecu zelenu masu,a takodje da nece smetati kupini,mada ona kad se rasiri otprilike u to vreme ispod nje ni trava ne raste .sejao bih rucno,posto izmedju redova imam 2,5 metra,da bi ostavio kupini prostor u prolece.I da li smem sa onim Hanzinim bakterijama prskati posle tu zelenu masu kad pokosim i nabacim pored spalira?

Sve sam procitao sta je ovde napisano i sad manje znam nego sto sam mislio da znam,pa mi treba jos necije misljenje.
 
xsale imam nekoliko knjiga o uzrodicama (cover crops) za voćnjak i vinograd ali sve su na engleskom, ako ti nije problem da čitaš, proslediću ti a naći ću i jednu tabelu pa kačim.


a97010b1a45c819b7752ee5c24f5f9b1.jpeg
 
Dzabe,kad ne znam engleski,ako nije problem da napises samo koje se biljke preporucuju za nase podneblje,a zanima me i tvoje misljenje da li se sme (vredi) prskati sa EM preparatima posle taj zelenis kad se pokosi,posto ga ja ne mogu zaorati.
 
Ovas i grahorica je kombinacija koja se meni sviđa ali ako ćeš sejati kasnije onda ječam. Pričam napamet jer, ako pogledaš ove tabele, idealnu kulturu nije lako odrediti:



(lagano ćemo prevoditi)

EM teh. nisam probao, a i neću skoro, pre svega zbog cene. Mislim da nećeš imati koristi ako poprskaš pokošenu zelenu masu.
 
dzionik je napisao(la):
Možeš sam da ga proizvedeš jer jedna biljka proizvodi puno semena, ja sam baš letos ostavljao daikon ali nisam ga još otresao da mogu da ti kažem koja je količina u pitanju.
Kliknite za proširenje...
Gde si ti nabavio njeno seme za prvu reprodukciju?Koliko je semena dala jedna biljka? Moze i na pp.

Ima li smisla posejati soju(na strnjiku) , da bi se iskoristila za zeleno djubrenje, tj da se zaore u jesen?
 
ovaj snimak su mnogi videli u temi oranje ali mislim da je ovo njegova tema isto,pa se pitam sta bi bilo kad bi utero lemkena u ovakvu repicu ako je to repica:) msl da treba posejat krmnu i na prolece ako nemoze da se zaore pokositi i pohraniti,i vise neisprobavati :) e sad pitanje je kolko i docekati sto je neko pisao do cvetanja onda nema mozda maximalnu velicinu pa bi to olaksalo oranje sto je plus a opet nema tolko mase ali sta vredi masa ako se nece razloziti tako ko sto bi se razlozilo do cvetanja i jos plus ako nece moci da se zaore.
 
Koju kulturu je pozeljno posejati na prolece ( posto se za jesen zakasnilo ) pa je uzorati pre jesenje sadnje voca na istoj. Cena nije bitna, bitno je da se dobro odradi posao. Svakako da ce biti dodat i stajnjak od koza i vestak no zasto ne obogatiti zemlju jos bolje ako se vec moze. Zemlja je danas uzorana taman da izmrzne do proleca. Na toj njivi je dve god za redom bio kukuruz. Hvala.
 
Pa ja mislim da mozes neki grasak ili tako nesto staviti,a imaces dovoljno vremena da uzores podrijes rigolujes sta god i da ti se posle slegne zemlja.
http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/09-fabaceae-poaceae.pdf
http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?774
tu pise o grasku,koje mislim zanimljiv za zelenisno djubrivo,mozda bi se mogao i razbaciti razbacivacem za vestacko djubrivo i tanjiracom uneti u zemljiste ili strnjiku istanjirati sacekati da krene korov i onda razbaciti grasak i setvospremacem ga uneti,ili sejati zitnom sejalicom ali to oduzima puno vremena i skuplje je,ovo je moje misljenje naravno mozda i netacno no treba probati.

---------- Poruka napisana u 16:25 ---------- Prethodna poruka je at 13:03 ----------

Citao sam na hrvatskom forumu da grasak mesaje sa psenicom za silazu jer je visok i oce da polegne covek je pisao da on vec dugo godina radi stocni grasak i da razbaci ciklonom za vestacko djubrivo njega pa psenicu pa djubrivo i to plitko zatanjira i to je to.
Dok grasak za seme rade isto i uglavnom je to prolecni usev koji je nizi posle se vrse zitnim kombajnom.
E sad konkretno za zelenisno djubrivo bi bio dobar mozda taj sa vise mase koji se poseje u 10. mesecu i u prolece u aprilu bi se mozda vec mogao zaorati ali to nebi mogla neka veca povrsina jer ipak ako bude suvo prolecno oranje nije bas za hvalu :/ jedino da se odradi ko ima stoku silaza i onda nemamo masu za zaoravanje ali nije nam bilo zemljiste golo i obogaceno je azotom.
 
Poslednja izmena:
Gde si ti nabavio njeno seme za prvu reprodukciju?Koliko je semena dala jedna biljka? Moze i na pp.

Ima li smisla posejati soju(na strnjiku) , da bi se iskoristila za zeleno djubrenje, tj da se zaore u jesen?
Kliknite za proširenje...

Seme Ledenke imaš u poljoapotekama, za Daikon ne znam niti se sećam gde sam ga nabavio. Recimo da je količina otprilike pola kila sa par kvadratnih metara, kao i sve rotkve brzo ode u seme ako se poseje u nevreme. Soja nije dobra jer sporo niče i slabo guši korov.
Zaoravanje je pogrešna praksa naročito u jesen, jedna od osnovnih funkcija zelenog djubrenja je da zemlja bude pokrivena preko zime, Na proleće se tanjira najmanje dvadesetak dana pre sadnje. Već je bilo reči o tome da ne postoji univerzalni recept, svako mora da eksperimentiše da bi došao do svog rešenja u zavisnosti od vrste zemlje, lokacije, prethodnih kultura itd.
Moje mišljenje je da nema mnogo smisla raditi zeleno djubrenje sa komercijalnim semenima, treba sakupiti svoje bez obzira o kojoj se vrsti radi. Nema smisla dodavati još jedan trošak na ionako preterano veliku investiciju, cilj i jeste da se smanje troškovi djubrenja i obrade.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh