Zatvaranje zimske brazde

Nalazi se KO Obrovac. Nisam rekao da MORAM da radim u jesen, napisao sam da to radim godinama u jesen i da se dobro pokazalo. Naravno, radim ako je suvo zemljiste a ne po svaku cenu. Bilo je godina kada je ostajalo da se to odradi u rano prolece.
 
Bobo ja sam napisao da je na tvojoj slici zatvorena i lijeva i desna strana metaforički , vidim da je lijeva samo orana , ali je zemlja tako laka da ispada da je već zatvorena .
Za zatvaranje brazde ujesen najbolji je priključak teška drljača ( po potrebi sa dignutim valjcima) , tanjirače i sl , a tamo gdje to može uraditi sjetvospremač i laka drljača tu ni netreba raditi, to je moje mišljenje.
 
E u Obrovcu tek nema potrebe za zatvaranjem brazde u jesen, jedino ako nisi na vreme poorao u Klenovcu pa te uhvatilo da su ostali televizori, ostatak atara bombonica. Radim nesto zemlje u Obrovcu tako da znam kakva je situacija i bezpotrebno je trositi to gorivo za zatvaranje jer jednim prohodom u rano prolece sa najlaksom drljacom se sve zavrsava.
 
Pročitao sam sve komentare i zaključio jedno: Ovi što zatvaraju u klin, a ovi što ne zatvaraju u ploču i tako redom. Samo se komentatori smenjuju s vremena na vreme.
Inače, ja brazdu ne zatvaram u jesen jer mislim da nema potrebe za tim, dok moj komšija zatvara zato što misli da ima potrebe. Sve u svemu lepo je i njemu i meni kada se nađemo na leniji uz flašicu:ppozdrav:.
 
Prijatelju iz Baca, slabo poznajes Obrovacki atar. Klenovac je upravo najvislja zemlja u ataru i upravo tu i ne zatvaram jer je u prolece dovojlan jedan prohod spremacem. Ta se zemlja rasipa kao da je pesak. Takva je situacija sa zemljom i u gornjem klenovcu. A ako vec pricos o potrosnji goriva, a ti kazes kako bih zatvaranje trebalo raditi u rano prolece ,zar se manje goriva trosi zatvaranjem u prolece nego u jesen ?
 
Ja cu se umjesati jos jednom jer vidim da gosp. "vujadin" mjesa predsjetvenu pripremu i zatvaranje brazde... Ovo sto on radi u jesen je predsjetvena priprema, samo poravnavanje njive radi lakse daljnje obrade i nema veze sa zatvaranjem vlage.

Ovo sto ostala ekipa zagovara (ukljucujuci i mene) je pravo zatvaranje brazde tj. zatvaranje vlage i sprecevanje iste da ispari iz zemlje u susnom periodu koji nastaje u proljece, od topljenja snijega pa sve do sjetve tamo u 4. mjesecu... Dobar dio vlage ce ispariti iz nezatvorene brazde, dok se u zatvorenim njivama pozna vlaga i u sjetvi.

Ni ja ovo nisam radio do prije 3-4 godine jer sam mislio da je glupost pa sam obisao u sjetvi ujaka koji to radi oduvijek i vidio sam na kojoj je dubini vlaga kod njega a na kojoj je kod mene... Da se u jesen ovako njiva zaravna tu po meni nema srece jer je lakse stvaranje pokorice tokom zime i zemlja "ne dise"...

kazem, nikoga ne osudjujem samo sam trazio valjane argumente koje mi jos nitko nije napisao zasto je bolje ovo raditi u jesen nego u rano proljece... Neka svatko radi kako misli da je za njega i njegovu zemlju bolje.
 
Kako će vlaga lakše ući u zemlju to je pitanje ????Treba da ulazi još 2 meseca,kod nas je samo danas i sinoć palo 50 l- i ko zna koliko će još do marta ,možda i 200l.Ovde svi zatvaraju a nije ništa ni ušlo.:sta:
 
Gospodine Bobo, nemam nameru da se sa Vama PREPUCAVAM. Mislio sam da razmenimo iskustva i ponesto naucimo jedno od drugoga. Posto ja znam plakati od kako sam se rodio, naucite me Vi necemu drugom. Grubo ravnanje oranja u jesen , drljacom ili tanjitacom, ne spada u predsetvenu pripremu. To cinim samo jednim prohpdom spremacem pred setvu, za razliku od Vas koji to radite dva ili vise puta, i to , bas u vreme kada prolecni vetrovi nemilosrdno isusuju zemljiste. Ne zelim da krstim popa, neka svako radi kako misli da mu je najbolje.
 
KRivo sam se izrazio ali vjerujem da ste shvatili sto sam htio reci.

Dakle ovo sto Vi radite nije zatvaranje vlage sto je i primarna zadaca zatvaranja brazde, nego samo poravnavanje oranja da se ne truckate na proljece...
 
citam kometare, pa rekoh da citiram jednu publikaciju mozda nekom pomogne .ali nebih se slozio sa kolegom @stari vujadin "grubo ravnanje u jesen drljacom ili tanjjiracom ,ne spada u predsetvenu pripremu"
svako obrada poorane njive pre setve je jedan vid predsetvene pripreme i samo ime kaze .ali prava predsetvena priprema jeste u prolece pred samu setvu
Pogodni klimatski uslovi tokom oktobra i novembra pogodovali su obavljanju jesenskog oranja na velikom delu oraničnih površina. Međutim operacija nije dovedena do kraja. Naime, spremanje zemljišta za jare useve oranjem podrazumeva i operaciju "zatvaranja" brazde. Cilj je smanjenje površine zemljišta izložene dejstvu Sunca, odnosno vetra, kako bi se što potpunije sačuvala zemljišna vlaga. Jednako tako usitnjavanjem zemljišta, naročito posle "grube" brazde, potpunije je dejstvo zimskih mrazeva, te kvalitetnije izvođenje predsetvene pripreme po završetku zime, te setve i sve što potom sledi. Koliki je značaj odnosno doprinos zatvaranja zimske brazde doslednoj primeni agrotehničkih mera, ilustorovaću dobro poznatim, a nedovoljno uvažavanim, dodatkom: Odmah po obavljenom oranju potrebno je zatvoriti brazdu nekim lakim oruđem". Kako je najveći deo jesenskog oranja obavljen po optimalnim zemljišnim uslovima, tako da su brazde na većem delu uzoranih površina kvalitetno složene, to je najčešće najpogodnije oruđe za zatvaranje brazde drljača, kojom je dovoljno samo poravnati brazde. Nepotrebna je upotreba rotacionih oruđa, odnosno mrežastih valjaka kao dodatka drljačama ili setvospremačima. Ukoliko je oranje obavljeno na težem ili suviše prosušenom zemljištu, te su brazde ostale grube, može se upotrebiti tanjirača. Naša praksa ne upražnjava u dovoljnoj meri zatvaranje jesenskog, odnosno zimskog oranja, što ni u kom slučaju nije doprinos povećanju prinosa po jedinici površine! U svakom slučaju zahtevnije je zatvaranje brazde obaviti odmah po obavljenom oranju. Dan zaostatka puno znači, a kamoli četiri meseca!

DPP "Agrozavod" Vrbas
dipl.ing. Miroslav Borojevic
pozdrav svim kolegama :ppozdrav:
 
Vujadin je ispravno rekao, to nije predsjetvena obrada, vec dopunska obrada zemljista. Ako vec teramo mak na konac.

Sto se ove publikacije tice, s djelom se slazem a s djelom ne. Slazem se da treba zatvoriti vlagu u zemljistu, ali tek neposredno prijenego se stvore uvjeti za njezino isparavanje iz zemljista utjecajem gore navedenog vjetra ili sunca. Takodjer autor samom sebi "skace u usta" navodeci da se zatvaranjem brazde (poravnavanjem) smanjuje povrsina dostupna utjecaju sunca i vjetra a kasnije pise da je utjecaj mraza bolji... Kako ce mraz bolje odraditi posao na smanjenoj povrsini, molim vas?!?

Sve u svemu, vidim da tema opet krece u smjeru "ciji je tata jaci"...
 
Bobo stim sto prodjemo jednom sa nekim orudjem u jesen kada dozvoljavaju vremenski uslovi mi fakticki zatvorimo i presecamo kanale za isparavanje u prolece kad sunce i vetrovi udare.Mnogo je veca povrsina neporavnate zemlje od poravnate i samim tim i isparavanje je manje .Nije rec uopste o pripremi nego samo proci jednom sa odgovarajucem orudjem zavisno o strukturi zemlje.To je moje misljenje ,sve naljbolje

dok sam ja ovo tipkao prodje voz:ppozdrav:
 
Kako bih trebalo, po Vama, da zatvaram vlagu? Juce sam bio sa ocem paorpaora, naseg clana, koji kaze da je izbacio oranje. radi razrivacem ili gruberom. Posle razrivaca njiva izgleda predivno, razrivena, usitnjena i jos poravnata gumenim valjcima. Posto nemam takvu masinu ja to isto ili slicno radim, samo, skuplje od njega jer radim u dva prohoda. Po Vama i on radi pogresno. Drljanjem ili tanjiranjem oranja u jesen, povrsinski sloj zemlje cinim sitnijim i tako u prolece smanjujem gubltak zimskih padavina. Po metu kvadratnom, poravnao ja njivu ili ne u jesen, pasce isto padavina.Jedino ce na poravnatoj u jesen biti manji gubici te vlage. Jos da dodam, DOSADILI smo ovom narodu sto ovo cita :)
 
Nece istu kolicinu vode podjednako upiti i zemlja ce biti nabijena. Videcemo sta ce porodica Kupusinac reci za par godina kada bude imala problema sa korovima zbog redukovane obrade. Otidji malo do Francuske pa ces videti da li oni podrivaju ili su se vratili oranju (a jesu) i imaju prinose koji su u vrhu.
 
po dr marinkovicu iso ja na faks kaze ovako izmrzavanjem zemljista dolazi razjedinjenja cestica zemlje i samim tim i vece mogucnosti upijanja vlage (mislim tad zemlja ima mogucnost zadrzavanja upijanja vode izmedju cestica zemlje)jer zemlju treba gledato kao prasinu a ne ko grumen kamene soli od 40 kg sto sitnije to bolje a mraz je najbolje sredjuje zemlju a opet sledi iz toga da je najbolje za orati kad stisnes zemlju u saci svom snagom i pustis da padne na tlo i ona grudva se raspe
kad je optimalna vlaga a plug nastelovan ravno znate i sami sta da pricam
a ono slaninanje to je smrt za zemlju tu su cestice zemlje sabijeni do cepanja atoma
tako da mislim da je najbolje pitati strucnu literaturu i doktore inace taj dr marinkovic videli ste ga na tv smara dok prica ali je uzgojio kukurez najsevernije sto moze kukuruz da se uzgaja u rusiji naravno tamo on cesto gostuje
ajd pozdrav
 
Znači danas ste uzorali izvanredno fino ko što se vidi na snimcima ,išli ste brzinom8-9 km na sat ,zemlja se prosula kao mozak ,i vidi vraga odmah sutra sve se ispari kroz pore i kapilare pa moraš odma da letiš i drljaš.E sad kad podrljaš sve si rešio .Preseko si silne kapilare za isparavanje i miran si ko beba kad posisa .Došao mart ,košava ubi ,zemlja ispucala sabijena od snega ,a tebi sve ravno do mora .Ajte molim vas.
 
Korisna operacija u pogresno vreme, jer tokom zime bi trebalo da se vlaga skuplja, a zemlja ce je lakse usvojiti ako je neporavnana zbog vece povrsine sa koje se vlaga usvaja. Zatvaranje bi trebalo obaviti cim vremenski uslovi dozvole posle zime, lakom drljacom na laksim i adekvatnim orudjem na tezim zemljistime (npr. teska drljaca). Drljacom pre svega zbog radnih organa koje ima (manje izvlaci vlage), a lakom (u laksem zemljistu) zbog manjeg utroska energije po metru zahvata i manjeg sabijanja, jer isti zahvat se moze vuci sa laksim traktorom. Neznam kakva je situacija sa losim oranjem u teskim zemljistima, ali u teskom zemljistu (za nas kraj, traktor 130 ks je vukao 3 brazde, 120 cm zahvata, 6,5 km/h) sam se uverio da grudve velicine ranije pominjanih televizora (marka nebitna a ni dali je LCD ili plazma) su do proleca dovoljno izmrzle da ostane rastresito posle prohoda setvospremaca. Tanjiraca u prolece nije pozeljna zbog jakog mesanja zemlje a samim tim i isusivanjem iste. To je moje misljenje.
 
dragorad je napisao(la):
Nece istu kolicinu vode podjednako upiti i zemlja ce biti nabijena. Videcemo sta ce porodica Kupusinac reci za par godina kada bude imala problema sa korovima zbog redukovane obrade. Otidji malo do Francuske pa ces videti da li oni podrivaju ili su se vratili oranju (a jesu) i imaju prinose koji su u vrhu.
Kliknite za proširenje...
Porodica Kupusinac je tu odluku donela tako sto je pratila rezultate isto tako jedne porodice koja je plug izbacila jos pre sedam sezona, a mozda i osam.
Mi smo na ovaj vid osnovne obrade presli postepeno, to jest u proteklih 3 godine se odvija taj proces postepenim uvodjenjem u konzervacijsku obradu, a ne redukovanu.
Razlika u nacinu na koji radni organ obradjuje zemljiste. Kod pluga je to horizontalno, dok je kod grubera vertikalno.
Kroz ovih sedam godina uvideli smo sledece: Korovska populacija se smanjuje jer seme korova vise ne moze u toj meri da dospe na 30 sm dubine, ustedeli smo u gorivu, ustedeli u jednom prohodu, podigli do 5 % vlaznost zemljista, prinos se nije smanjio ali se nije ni drasticno povecao.
I dalje smatram da je kvalitetno jesenje oranje nepotrebno zatvarati u jesen jer prosto posle recimo kvernelanda nema potrebe za tim. Druga stvar je taj famozni pluzni djon koji ostaje posle pluga, ali i on se moze resiti.
Dakle ne radi se ovde o nikakvoj revoluciji u odnosu na oranje nego u evoluciji samog oranja. I jos jednu stvar da dodam da svaka obrada zemljista bez valjka je dosta los potez. Da je tako svedoci i pojava paker valjaka na plugovima.
 
Gospodo dragorad i peter, ako ja poravnam zemlju u jesen, nece padavine pobeci na drugu, ne poravnatu njivu.Jednako ce pasti i na moju i na susednu koja nije radjena. A porodici Kupusinac ja cu posuditi plug a oni meni
razrivac:) Spasoje druze, ja govorim za zemlju koju ja obradjujem i koja nikada nije bila sabijena toliko da je trebala nekakva dodatna operacija osim setvospremaca. U prolece nepotrebno sabijate vlazno zemljiste dok kod mene izmrznu i tragovi traktora koji, recimo, drlja. Posle podrivanja (pocetak septembra) ja izvodim (polovinom oktobra) tanjiranje vucenom tanjiracom. Ovakav nacin obrade mi se jos vise svidja. Ponavljam, govorim za zemlju koju ja obradjujem.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh