Druže, prvo je nisam naučnik, pa naučne odgovore nemogu da ti dam, za to bi već trebao da pitaš neke profesore sa tvog departmana, a svi su veliki stručnjaci, i ja ih vrlo poštujem...
Sa druge strane, moje zalaganje za zatvaranje zimske brazde u proleće sam napisao više puta, ali evo ponovići: smatram da sada nema dovoljno vlage one u dubljim slojevima (koja će preko leta biti preko potrebna, ako bude sušno leto) da bi se sad zatvotila brazda, pogotovo ne spremačom, jer spremač pravi mrvičastu strukturu...
Isto tako, a ti to bolje znaš od mene, zatvorena brazda "slabije" propušta vodu u dublje slojeve (kapilarne veze) a i ako bude padavina (a po mom mišljenju još će ih biti) nabiće to "spremljeno" oranje, pa onda samo štete...
A moj ćale za te naučnike kaže: "da su oni tako pametni kao što pričaju, oni bi sad bili bogati ljudi"... Lako se učiti na "tuđoj zemlji", al kod sebe jednom kad zezneš nešto, tebe lično pogađa...
Nisi naucnik kao sto si i napisao, ali nisi ni na ratarskom smeru pa ne slusas predavanja kao sto slusaju ratari nego umanjeno i uopsteno. To je kao trazenje prekidaca za svetlo u mraku, ponekad se nesto nabode. Ja postujem svaciji stav da se razumemo , ali cu pokusati da promenim nacin percepcije problema. Ja ovde ne pricam konkretno recimo o tvom zemljistu (osim sto sam rekao gruntu ono sto sam zaista mislio o njegovoj situaciji) nego pricam generalno o vise vrsta zemljista .
Setvospremac sa S oprugama i, kopljima na krajevima, izdize zemljiste na dubini rada pa bi on trebao da poveca zapreminu zemljista (poroznost-procenat gasne faze) i u ovom slucaju bi bolje bilo da setvospremac ima pacije noge da podseca povrsinu i makro kapilare tad je efekat 100 %, ovako sa oprugama sa kopljima efekat ce biti samo na poravnavanju i smanjenju povrsine isparavanja i delimicno na zatvaranje tzv. mikro i makro kapilara, pogotovo u nasem slucaju kad najavljuju toplije vreme a padavine nista. ako se u povrsinskom sloju poveca procenat gasne faze to moze samo doprineti boljem usvajanju vode u povrsinskom delu (sundjer)a i bice vise mikrokapilara iz kojih voda teze isparava ,ostace duze vlazno, a zemljiste se ponasa kao spojeni sudovi .
strukturnost zemljista je prirodan proces koji je direktan proizvod
KOAGULACIJE= AGREGACIJA+Cementacija , Agregacija nastaje slepljivanjem mikroagregata u makroagregate i makroagregata u megaagregate. Agregati od 0.25 -10 mm uslovljavaju najpovoljnija vodno vazdusna svojstva to znaci i upijanje vode. Sto zemljiste ima vise mikropora to je kvalitetnije drzanje vode od strane zemljista, jer ga zemljiste VEZE za sebe i ne dozvoljava oticanje.Zbog toga svi teze da zemljiste bude uzorano sto rastresitije.
Na povrsinsku strukturu kod oranica najvise uticu padavine ,a ne setvospremac i sl masine ,kisne kapi pre svega rasplinjuju povrsinske zemljisne agregate (manje od 0.25 mm ) a kad dodje do isusivanja stvaraju pokoricu. Ako u povrsinskom delu imate vise biljnih ostataka manji ce biti uticaj kise na povrsinu, struktura ce biti kvalitetnija. Zemljista sa vecim procentom gline stvarace "tvrdju" pokoricu, ona sa manjim sadrzajem gline (laksa) stvarace meksu. Na ovo ima uticaj i PLODNOST zemljista koju je definisao Gračanin 1947. godine a koja obuhvata
sve cinioce proizvodnih karakteristika zemljista. Stabilnost strukturnih agregata prema rasplinjavanju u vodi je najvaznija stvar u poljoprivredi, a na nju uticu : sadrzaj gline,uslovi vlazenja,
ORGANSKE MATERIJE itd. Kolicina organske materije TJ. HUMUSA je veoma bitna ne samo sa stanovista ishrane biljaka nego i sa stanovista kapacitivnoscu za vodom, prosto receno, sto vise humusa vise vode, sto vise vode, veci prinos. Takodje zatvaranja zimske brazde dovodi do ranijeg
BIOLOSKOG SAZREVANJA zemljista sto je bitno za grasak,secernu repu i jare strnine jer je predsetvena priprema olaksana i kvalitetnija. Kod kukuruza soje i suncokreta bolji efekat se vidi na glinovitim zemljistima, ali je pozeljno da se uradi i na laksim zemljistima ako je bila losija osnovna obrada i ako je nedostatak padavina izrazen . Ranoprolecnu pripremu odraditi cim vlaznost zemljista to omogucava (ovo treba svako da zakljuci na osnovu vlaznosti zemljista u njegovom kraju).
Literatura:
-Moja empirija i logika
-"Opste ratarstvo" , Imre Molnar 2004. prosireno izdanje