Zatvaranje zimske brazde

@Miladin Gresis u vezi ureje,koliko znam ona se ne veze za zemljiste jer nema jonsko naelektrisanje i time od svih oblika azota ona bi trebalo biti najlakse ispirljiva kroz profil zemljista.U mnogim tekstovima se npr spominje navodnjavanje ili rasturanje ureje pred neku kisu ,ne bi li se ista spustila u profil zemljista da dok ne krene hidroliza se maksimalno smanje gubitci volatilizacijom.Koje ima inace sad ovih toplijih dana ne bas tako malo.
 
4b5774d89abb3e74df1df6d145656d5d.jpg


Poslato sa ANA-NX9 pomoću Tapatoka
 
@Miladin то што си ти написао за уреу је тотално глупост. Ако за својих 35 година рада ниси научио који облик азота се како понаша, мислим да ге сулудо да дискутујемо било шта.

Азот у Уреи се најлакше испира, јер му највише времена треба да пређе у облик који биљка може да усвоји! - ово је АКСИОМ, све остало су будалаштине!

А извини, нисам пропратио који је то наш стручњак рекао то за азот да се налази у слоју од 30 до 50 цм?
Prof. Branko Marinković je radio visegodišnja istrazivanja i došao je do zaključka da prinos kukuruza više zavisi od azota iz sloja 30-60 cm nego iz sloja 0-30 cm.
 
Prinos kukuruza najvise zavisi od kolicine padavina. Kod primene ureje nema pravila, garantujem. Nekad ispadne dobro sto je primenjena sto kasnije, a nekad sto je primenjena sto ranije. Azot je pokretan element i zavisi iskljucivo od tipa zemljista i kolicine padavina.
Postujem ja rec strucnjaka, al u isto vreme postujem i poznajem zemlju koju obradjujem. Koliko puta do sad se desilo da ljudi rade sa 500 kg/ha ureje bez osnovnog djubriva. Ureju razbacaju u martu, zadrljaju, poseju kukuruz u aprulu, posluzi ih vreme u kasnijoj vegetaciji i na kraju skidaju 14-15 t kao iz sale.
Ja sam licno probao da deo ureje uz osnovno djubrivo primenim u jesen, a ostatak na prolece i na kraju sve se svodi na padavine.
Tako da davati bilo kakve savete i trvrditi sta je bolje je krajnje neozbiljno, nezahvalno i neprofesionalno.
 
Ima zaznih NPK đubriva. Zorka Šabac 3x15 ima 14% azot u amonijačnom obliku i 1% u Amidnom obliku, znači ovo 1% amidnog oblika je dugo stabilno u zemljištu i jako malo pokretno na ispiranje, ovih 14 % amonijačkog oblika se brzo ispira i nije za zimsko zaoravanje. Ima drugih NPK đubriva koja su namijenjena za zimsko zaoravanje kao recimo 7 26 26, pa je tu azot često 2% u amonijačnom obliku a 5 % u Amidnom obliku. Ipak treba voditi računa kad se koje đubre baca za pojedine kulture. Ja za plastenike imam 6 7 vrsta vodotopivog đubriva ali se tačno zna kad se koje pusta kroz sistem kpk.

Kako znati prije kupnje u kojem je obliku N u nekoj formulaciji određenog prozvođača?
 
Prof. Branko Marinković je radio visegodišnja istrazivanja i došao je do zaključka da prinos kukuruza više zavisi od azota iz sloja 30-60 cm nego iz sloja 0-30 cm.
Posle se čude kad popada kukuruz, mada nije samo zbog tog ali no.Mi više nemamo zimskih padavina kao nekad (rezervi, visok nivo podzemnih voda) tako da i to treba uzeti u obzir, sa 600mm padavina po godini se može izvući dobar rod uz pravilan raspored padavina ali je problem što to nije tako i uglavnom smo ispod 600mm a to nije dobro, normalno jako je bitno koji tip zemljišta je u pitanju I PH vrednost, inače sa azotom netreba preterivati jer može biti i kontra efekat.

Inače i ja spadam u ove lude koje rano razbacuju prihranu za jare useve i to ću početi već ovih dana dok traje ovo iole lepo vreme, razbacim ujutru za taj dan koliko mogu da stignem da zamešam sa zemljom i dok nisu temperature previsoke a i to je bitno zbog uree, evo sad jutro idealno za taj posao, mirno bez vetra, oblačno, niža temperatura, ja ovo radim godinama (što neznači da sam u pravu) i nikad ne razbacivam ureu pred samu setvu.Za neke sam lud, čudan što tako radim a neki me i prate, inače kod mene je černozem tip zemljišta i ne ispira se azot tako lako kao što mislimo jer nemamo padavina ni blizu kao nekad i nevolim da hranim biljku na kašiku, imalo bi ovde da se piše u nedogled ali sve je otprilike stvar procene u određenom momentu tojest kako ubodeš.Nalupah svašta.

Iwanho obično piše na džaku u kom je obliku.
 
Prof. Branko Marinković je radio visegodišnja istrazivanja i došao je do zaključka da prinos kukuruza više zavisi od azota iz sloja 30-60 cm nego iz sloja 0-30 cm.

Количина азора а не урее! Али никад нисам чуо ни од професора Маринковића, а ни од било код другог стручњака да се уреа заорава за кукуруз.
 
Prinos kukuruza najvise zavisi od kolicine padavina. Kod primene ureje nema pravila, garantujem. Nekad ispadne dobro sto je primenjena sto kasnije, a nekad sto je primenjena sto ranije. Azot je pokretan element i zavisi iskljucivo od tipa zemljista i kolicine padavina.
Postujem ja rec strucnjaka, al u isto vreme postujem i poznajem zemlju koju obradjujem. Koliko puta do sad se desilo da ljudi rade sa 500 kg/ha ureje bez osnovnog djubriva. Ureju razbacaju u martu, zadrljaju, poseju kukuruz u aprulu, posluzi ih vreme u kasnijoj vegetaciji i na kraju skidaju 14-15 t kao iz sale.
Ja sam licno probao da deo ureje uz osnovno djubrivo primenim u jesen, a ostatak na prolece i na kraju sve se svodi na padavine.
Tako da davati bilo kakve savete i trvrditi sta je bolje je krajnje neozbiljno, nezahvalno i neprofesionalno.
Паоре, свака част на посту! Ал џаба кад то неће прочитати онај ко треба и схватити како треба.
 
Дешавало ми се да урадим анализу добијем препоруку за ђубрење која не одступа много у односу на мој вид ђубрења то је оно кад кажу знају људи своју земљу.Не свиђају ми се људи који само раде са уреом по готово закуп без нпк у Јесен...мислим да тај вид ђубрења на дуже стазе девастира Земљиште које је већ угрожено смањењем хумуса и недостатка Стајњака...Земљу је јако лако запустити а јако тешко довести у ред.
 
Nigdje nisam pročitao da se u jesen za zimsko oranje zaorava KAN, a nalazio sam gdje savjetuju zaoravanje dijela azota isključivo urea.
 
Da, gde ima podosta žetvenih ostataka tu ide 50kg uree pre oranja, zato što bakterije koje razlažu ostatke troše azot....
A kako urea duže traje , da tako kažem od kan-a ili an-a samim tim bakterije imaju duže hranu......

Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
 

Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
Ovaj stručnjak ne preporučuje ureu za prihranu pšenice i ja se slažem sa tim, pa je napomenuo da je ureja efikasnija u predsjetvenoj pripremi i u osnovnoj pripremi što se i to slažem. Ja sam prvi put put u životu prošle godine prihranio pšenicu ureom i nikad više. Kako sam već negdje pisao o mom zaoravanju NPK + urea moji prinosi pšenice su se drastično povećali. U narednom periodu imaću sastanak sa menadžerom Jara đubriva pošto sam mu najavio da ću zaljevati kukuruz sa sistemom kpk, a on mi je nagovijestio da se kukuruz đubri nešto drugačije u navodnjavanju. Vidjeću njegove preporuke iako sam ja već uradio đubrenje u osnovnoj obradi.
 
Количина азора а не урее! Али никад нисам чуо ни од професора Маринковића, а ни од било код другог стручњака да се уреа заорава за кукуруз.
Da, ureu u jesen zaoreš, od 30-50% od planirane količine azota, a ostatak u proleće tri nedelje pre setve a posle rezultata Nmin. Ne znam ko ti je držao Ratarstvo ali bi trebalo da je rečeno na predavanjima.
 
Da, ureu u jesen zaoreš, od 30-50% od planirane količine azota, a ostatak u proleće tri nedelje pre setve a posle rezultata Nmin. Ne znam ko ti je držao Ratarstvo ali bi trebalo da je rečeno na predavanjima.
Па Маринковић ми је држао, ал то тада није било актуелно нити је он то спомињао...

Али не би ја о њеми и стручњацима, лако је паметовати кад имаш земље у саксији и вршиш испитивања са туђим капиталом на државној земљи, а много је другачије кад се бавиш производњом на својим површинама и улажеш сопствени капитал, па грешке пуно коштају, а ту се онда свака прича о експериментисању, бар великом завршава.
 
Prvu grešku već imamo skoro svi, orali smo prevlažnu zemlju a poznato je da se tako pogoršava struktura zemljišta na više godina i neminovan je pad prinosa za te godine. I sam sam napravio tu grešku i to sebi nemogu oprostiti,a mogao sam to izbjeći.
 
A neeee... ja sam orao strogo suvu zemlju
Cak i kada najave kisu za taj dan ja ne krecem na oranje
To se mora ispostovati zbog struke i nauke
 
Nazad
Vrh