Zatvaranje zimske brazde

Nema tu ništa nerazumljivo, da bi se lakše razumjelo mora se znati kako koji elemenat NPK funkcioniše, to jeste koliko su pokretni u zemljištu prilikom padavina, a na površini da stoji gubitak je kod svih, a naročito urea, ona mora pod zemlju ako je moguće za nekoliko sati.
Koji oblik azota je u NPK??
 
Ima zaznih NPK đubriva. Zorka Šabac 3x15 ima 14% azot u amonijačnom obliku i 1% u Amidnom obliku, znači ovo 1% amidnog oblika je dugo stabilno u zemljištu i jako malo pokretno na ispiranje, ovih 14 % amonijačkog oblika se brzo ispira i nije za zimsko zaoravanje. Ima drugih NPK đubriva koja su namijenjena za zimsko zaoravanje kao recimo 7 26 26, pa je tu azot često 2% u amonijačnom obliku a 5 % u Amidnom obliku. Ipak treba voditi računa kad se koje đubre baca za pojedine kulture. Ja za plastenike imam 6 7 vrsta vodotopivog đubriva ali se tačno zna kad se koje pusta kroz sistem kpk.
 
A kako je onda azot iz uree slabo pokretan a I on je amonijak

Послато са RMX3263 помоћу Тапатока
 
,
4eb7a0e81fae411b84f95411ffc25865.jpg


Послато са RMX3263 помоћу Тапатока
 
Pogrešno razmišljanje za ureu. Za kukuruz ureu je daleko bolje zaorati u jesen, urea je u zemljištu skoro nepokretna a na površini brzo ispari, u površinskom sloju zemlje kukuruz malo vajde ima od ureje. Kako neko napisa azot je nosilac prinosa kukuruza, a bitno je da taj azot bude na dubini 30 do 50 cm u zemlji. Kan se baca u površinskom sloju jer njega kiša brzo ispira u dublje slojeve zemljišta.

Ми смо још блесавији што коментаришемо ово твоје лупетање, али ово што си написао нема везе са животом...

Уместо да научиш нешто од искуснијих ти ко максоим по дивизији...

У шта се овај форум претвара...
 
Moje iskustvo je staro 35g, što u ratarstvu što u povrtlarstvu, najviše sam učio iz knjiga, sa raznih predavanja i imam saradnju sa menadžerom Jugoistočne Evrope Finske firme Kemira oko 25g. Meni dovoljno a za vas neke ovdje neznam, radite kako mislite da je bolje.
 
Moje iskustvo je staro 35g, što u ratarstvu što u povrtlarstvu, najviše sam učio iz knjiga, sa raznih predavanja i imam saradnju sa menadžerom Jugoistočne Evrope Finske firme Kemira oko 25g. Meni dovoljno a za vas neke ovdje neznam, radite kako mislite da je bolje.
И изнад попа има поп!
Какве везе има колико ко има искуства?
Одкуд ти знаш какво је земљиште код мене у Крчедини или код неког у Кикинди, да би давао савет?!

Нађи ми у којој књизи пише да азот мора да буде за кукуруз од 30 до 50 цм?

Зашто се онда ради Н-мин?

И рецимо ти би бацао Кан, а код мене у земљишту и а 10% калцијум карбоната?!

То је мало па да још додајем креча да блокира остале елементе, јел?

И шта сад?
 
Svako priblizno zna kakva mu je zemlja, ako nesmije da baca ureju ili kan to bi trebao znati, u Semberiji nema takve zemlje, baca ko šta hoće, ja sam rekao kako se ponaša urea u zemljištu i da je od azota najbolja za zimsko oranje, svaki domaćin bi trebao znati koji je Ph njegove zemlje i normalno ako je zemlja jako kisela netreba ni da baca ureu, a ako nezna koji je Ph njegove zemlje netreba ni da je radi, bar je to jeftino ispitati. Poželjan azot za kukuruz 30 do 50 cm je rekao vaš stručnjak koji je uradio oko 1500 uzoraka u Srbiji da ispita kakva je plodnost zemljišta u Srbiji, a zašto na toj dubini je razlog zbog ljetnih suša jer tada kukuruz nemože da iskoristi đubriva u plićim slojevima zemlje što i ima logike.
 
@Miladin то што си ти написао за уреу је тотално глупост. Ако за својих 35 година рада ниси научио који облик азота се како понаша, мислим да ге сулудо да дискутујемо било шта.

Азот у Уреи се најлакше испира, јер му највише времена треба да пређе у облик који биљка може да усвоји! - ово је АКСИОМ, све остало су будалаштине!

А извини, нисам пропратио који је то наш стручњак рекао то за азот да се налази у слоју од 30 до 50 цм?
 
Ima ovde ljudi koji su zavrsili poljoprivredne fakultete pa neka oni kazu jeli azot iz ureje pokrelltljiv ili ne i koliko.
Ako nije pokretljiv onda su me zajebali i onda ja 2 decenije skoro radim pogresno a tek ovi stariji ratari u selu ....onda su oni tek majmuni ...pa tek na te velike povrsine ala su se zajebali.
 
Danas sam gledao moja kasna oranja. Odozgo je prosusilo i lepo se mrvi zemlja. Ali je dole blato. Razmisljam da prodje ova cela nedelja i da onda predjem jednom tanjiracom. Da to sve dobro isece i slegne. Posle ce biti valjda jos nekih padavina o mrazapa ce se to sve dobro usitniti. Onda pocetkom marta ili kad se ukaze prilika da se uradi prvi prohod spremacem. Dva do tri dana pre setve kukuruza jos jedan prohod spremacem. A za djubre se jos razmisljam kada cu.
 
Nazad
Vrh