Ljudi su u većini vrlo bezobrazni i bezobzirni, iz iskustva tvrdim.
Ne mislim samo na gaženje, već uopšte. Deca se uče bezobrazluku i odrastaju u takve ljude zato što je filozofija da je napad najbolja odbrana. Samo tu nema brige i razumevanja za drugog pa nam je sve ovako baš kako jeste. Ništa nije slučajno.
A gaze, gaze nemilice. Ko gde stigne i kako mu se ćefne.
Idu kombajnima preko njiva da skrate put, tovare kamione repe na uvratinama niknute pšenice, a o brljama i vodoleži ne vrefi pisati. Inače se baš to sve i meni dešavalo, a svaka njiva je geometarski tačno izmerena i postoji ukopan betonski stub većih dimenzija sa ozbiljnom armaturom.
Najgora situacija se desila ove jeseni na skrašnjoj parceli dobijenoj u povraćaju iz restitucije.
Duž je 850m, a ivica je uz leniju, put koja je prometan. Ore se tako paralelo da tim putem i ne postoje uvratine. Nezgodno je na nekoliko mesta gde su dolje i tu kada je kišna jesen kao ova prošla naprave se bare. 95% dužine je i tada prohodan.
Taj deo atara je držao PIK i tu je sad sve vraćeno naslednicima koji su brže bolje većina izdali ovima kojima nikad nije dosta arende.
Pošto im treba mnogo a strpljenja sve manje. Ko će sad obilaziti i usporavati kroz te brlje, nego je neki pametnjaković a za njim i svi ostali rešio da napravi leniju pored lenije na našoj parceli skinute soje, tako da su gazili ko zna koliko 850m dužine i 4 m širine. Meni je ta parcela na 22Km udaljenosti tako da ne idem česti tamo i nisam odmah primetio a tek prvu godinu smo radili.
Eto kakvi su ljudi kako se odnosimo jedni prema drugima. A kažem bivalo je svašta. Taj sa repom što je tovario kamione na mom niknutom žitu ih je prethodno okrećao na mojoj ugari tik pored njegove, a svoje reipište čuvao. I tako, ništa nije slučajno..