Zatvaranje zimske brazde

Slazem se da je vlaga jako mala,ali se zemlja sitni jako dobro i mislim da je steta to ne iskoristiti.
 
Sve u svemu...Ako bude kisna godina, da li si zatvarao sad, ili u aprilu, nece imati mnogo veze.. A Ako bude susna zima, i prolece, e onda cete da vidite koliko je pametno, i razumno zatvaranje brazde u decembru-januaru. E, sad posto ja sve operacije radim kao da kise vise biti nece ( rece jedan covek "spremajte se kao da ce sutra biti rat,a zivite kao da ce 1000 godina biti mir"), tj trudim se da sto manje vlage vadim iz zemlje ( pa cak i prilikom radova na strnistu), ja cu odraditi zatvaranje cim pre...
Imajte svi u vidu da se pravovremenim agrotehnickim merama moze sacuvati do 100 mm padavina u zemljistu...
 
Dragan18 je napisao(la):
Mozda smanjenje evapotranspiracione povrsine?
Kliknite za proširenje...
Степен евапотранспирације је у овом периоду најмањи, због ниских температура, повећане релативне влажности ваздуха и недостатка биљног покривача. Затварањем зимске бразде се првенствено утиче на смањење запремине и на релативно сабијање обрађеног слоја. Тиме се смањује упијање воде и мрвљење површинског слоја земљишта.
 
Dobro, lose sam se izrazio, nisam podrazumevao i evaporaciju u sumi isparavanja (mada moze biti ukoliko ima catch crop-a i cover crop-a) ,manje bitno. Bitna je povrsina isparavanja i isecanja kapilarnih puteva, zapremina se u jednom prohodu ne moze bitno izmeniti ,pogotovo ako se prosusi gornji sloj. Isparavanje nije zanemarljivo i na nizim temperaturama pogotovo kad je deficit padavina!
ddfk92.jpg

Slika preuzeta od kolege RACA na 7 strani ove teme
 
Ovo je prava slika, nema sta, ali se takodje i vidi da je oranje po prilicno lose.
Ako se dobro uzore odgovorno tvrdim da je razlika u gubitku vode jako malo, a mozda je cak i nema. Sto losije oranje to je i veci gubitak vode jer vetar ima za cega da se "uhvati" i isusuje zemlju. Kapilaran gubitak vode postoji ,to svakako, ali oped zavisi od oranja. Ja bih povukao paralelu izmedju zatvaranja brazde i spartanja medjurednog.
 
paorpaor je napisao(la):
Ovo je prava slika, nema sta, ali se takodje i vidi da je oranje po prilicno lose.
Ako se dobro uzore odgovorno tvrdim da je razlika u gubitku vode jako malo, a mozda je cak i nema. Sto losije oranje to je i veci gubitak vode jer vetar ima za cega da se "uhvati" i isusuje zemlju. Kapilaran gubitak vode postoji ,to svakako, ali oped zavisi od oranja. Ja bih povukao paralelu izmedju zatvaranja brazde i spartanja medjurednog.
Kliknite za proširenje...
U pravu si,ali opet moras u prolece ici dva puta za neke kulture i opet isusujes zemlju dva puta,a koje poravnao sada barem kod mene u prolece kukuruz,soja moze odmah da se seje bez ikakve pripreme i sam tim nema isusivanja zemljista
 
milankos je napisao(la):
Степен евапотранспирације је у овом периоду најмањи, због ниских температура, повећане релативне влажности ваздуха и недостатка биљног покривача. Затварањем зимске бразде се првенствено утиче на смањење запремине и на релативно сабијање обрађеног слоја. Тиме се смањује упијање воде и мрвљење површинског слоја земљишта.
Kliknite za proširenje...
Ovim je objašnjena suština, a vreme primene ove operacije zavisi od: vrste zemljišta, kvaliteta osnovne obrade, vlage zamljišta, vlage vazduha, temperature i vremenskih prilika.
Po meni, logičnije je zatvarati zimsku brazdu u februaru, kad to vremenske prilike dozvole, jer do tada padne većina zimskih padavina i najmanja je evapotranspiracija. Radio sam i zatvaranje u jesen odmah posle oranja, ali samo za repu, a posledica je bila da je posle freza skakutala kao po betonu...
 
tesla je napisao(la):
Ovim je objašnjena suština, a vreme primene ove operacije zavisi od: vrste zemljišta, kvaliteta osnovne obrade, vlage zamljišta, vlage vazduha, temperature i vremenskih prilika.
Po meni, logičnije je zatvarati zimsku brazdu u februaru, kad to vremenske prilike dozvole, jer do tada padne većina zimskih padavina i najmanja je evapotranspiracija. Radio sam i zatvaranje u jesen odmah posle oranja, ali samo za repu, a posledica je bila da je posle freza skakutala kao po betonu...
Kliknite za proširenje...
Ja se u potpunosti slazem sa postom @tesla .Na onim njivama gde je uradjena zatvaranje z. brazde u ovo doba takva se pokorica uhvatila ,da je njiva izgledala mnogo losije nego one koje su prvi put radjene u martu mesecu .Nisu sve godine iste nemoze se tacno utvrditi sta je bolje ali moje iskustvo kaze da je ipak jos rano.
 
Poslednja izmena od urednika:
milankos je napisao(la):
Степен евапотранспирације је у овом периоду најмањи, због ниских температура, повећане релативне влажности ваздуха и недостатка биљног покривача. Затварањем зимске бразде се првенствено утиче на смањење запремине и на релативно сабијање обрађеног слоја. Тиме се смањује упијање воде и мрвљење површинског слоја земљишта.
Kliknite za proširenje...

Čekaj,čekaj , kako misliš da zatvaranje smanjuje upijanje vode , možda usporava , al u ravnici padavine opet završe u zemlji , da neće da ispare zimus možda?
 
A da ja nesto kazem... jesensko oranje bi trebalo izgledati tako da se svaka brazda pozna za sebe, tj da ne bude "rasuto" da se brazde ne poznaju, jer rastreseno zemljiste teze usija vlagu u dublim slojevima. kad se svaka brazda pozna na spoju svake brazde se voda ulijeva na dubinu oranja a i malo dublje, kako se zemlja slijeze preko zime, tako se i runi, i vlaga bude prisutna u svim slojevima zemljista. a kod rastresenog oranja ce se uslijed velike vlage prije gore pojaviti pokorica, nego sto ce se vlaga probiti do dna oranicnog sloja.

Slijeganjem "loseg" oranja (da se brazde poznaju" nastaju i te kapilare u zemlji kroz koje se vlaga upija i isparava (visno o situaciji) i drljanjem takvog oranja na proljece (koje je do sad djelovanjem zime i mraza vec dosta rastreseno) poravnavamo sjetveni sloj i samo njivu, popunjavamo mjesta najveceg upijanja vlage (sastave brazdi) i lomimo kapilare u zemlji na dubini rada drljace, sinje, sjetvospremaca, cime vec zatvaramo oranje.


Po meni, poravnavanje loseg, grbavog, busenatog oranja bi se kvalitetnije uradilo tanjuranjem u jesen, tako da zemlja preko zime i dalje ostane "otvorena" za primanje vlage i da se to tanjuranje prvim danima proljeca, tj cim se moze izaci na njivu zatvori i poravna drljacom ili sinjom.
 
diklofen je napisao(la):
A da ja tebe onda pitam da neće možda vlaga iz zemljišta da ispari?
Kliknite za proširenje...

Diklofen , ja nisam za ravnanje u ovo doba godine zbog vlage , nego zato da se poravnaju neravnine od oranja , a da sjetveni sloj onda uhvati još koji mraz dabi se sijati moglo poslije samo jednog laganog i brzog prohoda . Najvažnije je da se zemljište izjednači , da svako zrno dobije iste uslove pa makar i gore.

Samo se bojim "šarenog" zemljišta , bilo po vlazi bilo po krupnoći pa da nejednako niče i napreduje.
 
Ja ovih dana kod mene u kraju nisam video ama bas nijedan traktor sa setvospremacem ili paracom,a jos danas pada i sneg,tako da je mojo skromno misljenje da je za zatvaranje brazde mozda jos malo rano.
 
Ako ima padavina nema potrebe "zatvarati brazdu" jos uvek , ono sto napisah pre neki dan bilo je zbog vremenske prognoze koja nije najvljivala nikakve padavine bar u mom kraju. Mada za repu nije lose usitniti zemljiste ako nije isuvise vlazno , bice kvalitetnija predsetvena priprema na prolece (mozda je ipak malo rano za tu radnju) , pod ovim okolnostima ja bih sacekao jos malo.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh