Tačno tako, na žalost kao i u životu uopšte, postoje dve glavne grupacije - pregalaca, stvaralaca i džabalebaroša, politikanata.
Sve krize u ljudskom društvu nastaju zato što ova druga skupina pokušava, a neretko i uspeva da živi na račun one prve.
Kao iz basne o mravima i cvrčku...
To je poenta svega.
U svakom društvu, pa bilo od familije, sela, MZ, opštine... nadalje, se mora izdvajat za neke zajedničke potrebe, koje se nikom pojedinačno ne isplate.
A način trošenja tih sredstava često pokazuje razvitost zajednice i odnos vlasti do svojih građana.
I danas najveći problem nije u tome, da grupacija 'potrošaća' živi od 'stvaralaca'.
Problem je, da njezin dio u populaciji raste i znaćajniji je od tih, koji stvaraju.
A pošto je politika u svojoj suštini vrlo banalna matematika, sve više i više se trend razvoja društva usmerava ka podmirivanju 'potreba' nekreativnog dela društva, jer su sve znaćajnije biračko telo.
I sve se više u našim prostorima na račun ugođenja potrošnom delu društva kreativnom delu onemogućava ili najmanje uveliko smeta kod stvaranja nove vrednosti, od koje živi kompletna zajednica.
Jer u državama, koje su bogatije i uspešnije sav 'pogon' države fokusira tome, da podržava te, koji još žele i spremni su stvarat.
Dok naši naslednici kumrovačkih doktora svaki pokušaj stvaranja u vlastitoj režiji vide ko ugrožavanje njihovih pozicija. Pa je treba za svaki posao, koji bi radio ispunit xy zahteva i uslova.
Jer od svih subvencija i državnih pomoći više ti znaći, da možeš otvorit svoj posao bez milijonskih ulaganja za ispunjavanje nekih inspekcijskih zahteva (koje se samo gomilaju i nikad se nijedna nije ukinula, nego se gomilaju nove). I ako ti ne ide možeš da i izađeš iz posla bez velikih gubitka i dugova.
I tako mladi imaju životni cilj, da se uvale u državnu službu, makar ko pomočnici savetadavaca
. A po anketama na svim prostorima bivše Juge taj dio mlade populacije uveliko premašuje te, koji imaju san i želju, da bi imali, recimo svoju neku proizvodnu firmu.
@animal science sax
Možemo u beskraj da vodimo diskusiju o tome, koliko je, ili nije potreba po i kakoj savetodavnoj službi.
Po meni se do taćnog odgovora na to pitanje najbrže dođe, ako se ju ukine ko državnu službu i neka savetnici otvore svoje privatne firme, obrte, ili kako je to uslovljeno lokalnim zakonima.
Sve savetodavne službe na našim prostorima nažalost još uvek u svojoj osnovi deluju ko organ, kom je glavni zadatak sprovodenje zaključaka partijskih sednica o poljuprivredi 'na terenu'.