Vremenske prilike u 2022-oj godini
- Začetnik teme dobrodol
- Datum pokretanja
- Status
Koja je ovo aplikacija gde se vide kolicine padavina.Padavine, grrrrr opet sever Vojvodine...
Послато са SM-N970F помоћу Тапатока
Ja koristim ovo.Izaber za koliko hoćeš sati unapred da vidiš količinu padavina i onda biraš koji model hoćeš.
meteologix.com
Model charts for Serbia (Accumulated total precipitation) | Europe Swiss HD 4x4 (3 days)
Europe Swiss HD 4x4 (3 days) - Current model charts of parameter "Accumulated total precipitation" for map "Serbia"
meteologix.com
Kod neme juce 14,5l. Nije lose. A stvarno to za Vojvodinu je jako zalosno da nema drveca. Uzmite svako od vas pa umesto kamena na medji posadite bilo kakvo drvo. Em imate marker em ce biti hlada da se .alo odmorite i nikad necete imati problem da li vam je neko uzeo deo zemlje. A i celi krajevi kroz koji idete bice daleko lepsi.
guest 43101
Član
A kako onda džondirevi i clasovi da se okreću na kraju njive?
Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
Posadim drvo i čim poraste da je dobro za šporet dođu i otfikare ga, čak i granje ostave u njivi da ga sklanjaš.Odmara se kod kuće, nema više kopanja da se sedi u hladovini i odmara, sve se radi mehanički i drvo samo smeta kod okretanja, ulaska i izlaska iz parcele.Zamisli da opaučiš granu od prskalice u drvo ili da ti grana skine neku diznu a ti na primer nemaš rezervnu a došao si da prskaš...
milovan vrsac
Član
Zato kupis traktor sa zadnjom kabinom,bplja preglednost i resen problem.
Caco i Matić sve se moze. To je po 1 drvo na kraju njive uz put. Ti valjda vidis to drvo dok prskas pa neces udariti granama od prskalice. A celu sirinu njive imate na putu za okretanja. Ali ok ako tako msl ali onda ne treba da kukate za klimu. Pa i vetar vas nervira a ovako bi imali male barijere. Treba malo msl i o tome kakvu zemlju ostavljate sledecim generacijama.
Не знам за пригнозу можда је и добра али мапа ми се не свиђа она сигурно није добра.
Ne razumeš kako je raditi sa velikom mehanizacijom i koliki ti radijus treba da se okreneš.
Ove godine onako prijateljski smo posadili oko 500 begremova 2. godine, krajem februara vec je 20 posto unisteno od strane divljaca srne uglavnom, svaki kvadrat zemlje se obradjuje, zime su hladne pa socijalna masa se snalazi kako moze i kako ume, sa starih salasa se poseku deblja drva , ali grane se razbacuje to nikom ne treba! Prvo drustvo treba da se menja za drvece lako cemo!
Darko Dren
Član
Mirban imaš li ti drveća uz njivu?
Ajd o smetanju za mehanizaciju, a senka - japad???
Pa onda drvo na skladu, pa kad oreš i treba da odoreš onda tu ostane trbuh, pa kad seješ tu praviš krivinu.
Ja na mojim površinama imam sigurno 1 hektar manje zbog drveća i obalčina, tu samo pšenica može da raste, kukuruz, soja i suncokret nikako. Naročito kukuruz. Ostane na pola metra visine.
Ajd o smetanju za mehanizaciju, a senka - japad???
Pa onda drvo na skladu, pa kad oreš i treba da odoreš onda tu ostane trbuh, pa kad seješ tu praviš krivinu.
Ja na mojim površinama imam sigurno 1 hektar manje zbog drveća i obalčina, tu samo pšenica može da raste, kukuruz, soja i suncokret nikako. Naročito kukuruz. Ostane na pola metra visine.
Koji model se najbolje pokazao?
Sapatnik
Član
Ко има њиву поред атарског пута пре или касније се одлучи за дрворед или копање канала. Код мене у крају за сада предњаче канали али видим да има засада.
Из једне радне јединице комграда саде дрвеће поред пута по катастру и сад се види колико је одорано више. Негде и упорни па саде око младица где може сејачица да прође. Само не знам како ће то покосити.
Из једне радне јединице комграда саде дрвеће поред пута по катастру и сад се види колико је одорано више. Негде и упорни па саде око младица где може сејачица да прође. Само не знам како ће то покосити.
guest 43101
Član
Za okretanje, to je bila šala.
A što se tiče sečenja drveća (krađu) pored puteva itd. Matić je 100% u pravu.
Ne ostanu ni dugmići.
Čim malo sadnica stasa neko je poseče i odnese , pa onda naiđu oni što i granje odnesu ako nije bagremovo....
Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
A što se tiče sečenja drveća (krađu) pored puteva itd. Matić je 100% u pravu.
Ne ostanu ni dugmići.
Čim malo sadnica stasa neko je poseče i odnese , pa onda naiđu oni što i granje odnesu ako nije bagremovo....
Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
Jedne godine su nam drpili veliki bagrem sa kraja bašte!Niti je iko ikoga video niti čuo a tu u dvorištu maltene, šta tek reći za drvo u ataru!?
Volim ja da vidim stari veliki orah, dud, krušku, bagrem, ringlov, brest, hrast u ataru ali su osuđeni na propast na žalost.Jesenas zatrpavali bazen za navodnjavanje i tu je bilo par velikih drveća među kojima ogroman brest, izvukli ga napolje i ostavili sa strane do sutra prekosutra jer nismo momentalno imali vremena da ga sečemo i nosimo kući.Sledećeg dana od njega su ostale grane i panj, isekli su ga kao burek za ovde i odneli, ekspresno.
Volim ja da vidim stari veliki orah, dud, krušku, bagrem, ringlov, brest, hrast u ataru ali su osuđeni na propast na žalost.Jesenas zatrpavali bazen za navodnjavanje i tu je bilo par velikih drveća među kojima ogroman brest, izvukli ga napolje i ostavili sa strane do sutra prekosutra jer nismo momentalno imali vremena da ga sečemo i nosimo kući.Sledećeg dana od njega su ostale grane i panj, isekli su ga kao burek za ovde i odneli, ekspresno.
Da drveća i šume treba tu nema sumnje, ali nisu tako razmišljali kada su ovde posle II sv. rata po Vojvodini otimali ljudima, rušili salaše, krčili i pravili velike poljoprivredne komplekse, poznate PIK-ove.
U Bečeju je bilo preko 2000 salaša rasporedjenoh po velikom ataru, svaki može se reći sa pošumljenom okolinom i to sa kvalitetnim vrstama drveta.
Nije svejedno ni koja vrsta drveta je prisutna.
80-tih su polako počeli da shvataju da će nas bez drveća vetrovi oduvati, pa su PIK i opština počeli da sade drvorede uglavnom pored puteva, asflatnih i atarskih.
Ali su izabrali ponovo "brzo" rešenje, vrstu sibirski brest koja nije iz ovih krajeva i pokazala se vrlo negativno.
Jeste da brzo raste i da kvalitet drveta nije loš kao kod drugih brzorastućih vrsta, ali je zato nepodesan podnevlju.
Ima slabe grane koje vetar lomi, i najgora stvar što je brzo šireća vrsta koja se lako širi i ponaša bukvalno kao korov. Ima ogromnu količinu semenki koje se lako prime posle kiše.
Takodje mesta gde je sadjen nisu podesna. Sad pravi velike probleme pored uskih puteva jer nema dovoljno mesta za mimoilaženje. Grane izlaze na put, češu vozila. Niko to organizovano ne održava i ne orezuje. I kad se to sporadično uradi, tako przo ponovo izraste i izbuja da je to posao bez kraja.
Da ne govorim koliku štetu nanosi parcelama pored.
Ima izuzetno jak korenov sistem koji raste široko i pokupi vlagu i po 25 metara unaokolo.
Senka, pripeka, pored njih nema prinosa nikakvog.
Tako da brza rešenja često nisu valjana.
U Bečeju procentualno ima pošumljenosti i zbog Tise i njenog priobalnog šumskog pojasa, ali eto opet smo medju područjima sa najmanje padavina.
Preko nas ima mnogo preleta aviona što je očigledno i lično verujem da to ima veliki uticaj.
Ali definitivno nepovoljan geografski položaj u uslovima izmenjene i poremećene klime jeste glavni problem.
U Bečeju je bilo preko 2000 salaša rasporedjenoh po velikom ataru, svaki može se reći sa pošumljenom okolinom i to sa kvalitetnim vrstama drveta.
Nije svejedno ni koja vrsta drveta je prisutna.
80-tih su polako počeli da shvataju da će nas bez drveća vetrovi oduvati, pa su PIK i opština počeli da sade drvorede uglavnom pored puteva, asflatnih i atarskih.
Ali su izabrali ponovo "brzo" rešenje, vrstu sibirski brest koja nije iz ovih krajeva i pokazala se vrlo negativno.
Jeste da brzo raste i da kvalitet drveta nije loš kao kod drugih brzorastućih vrsta, ali je zato nepodesan podnevlju.
Ima slabe grane koje vetar lomi, i najgora stvar što je brzo šireća vrsta koja se lako širi i ponaša bukvalno kao korov. Ima ogromnu količinu semenki koje se lako prime posle kiše.
Takodje mesta gde je sadjen nisu podesna. Sad pravi velike probleme pored uskih puteva jer nema dovoljno mesta za mimoilaženje. Grane izlaze na put, češu vozila. Niko to organizovano ne održava i ne orezuje. I kad se to sporadično uradi, tako przo ponovo izraste i izbuja da je to posao bez kraja.
Da ne govorim koliku štetu nanosi parcelama pored.
Ima izuzetno jak korenov sistem koji raste široko i pokupi vlagu i po 25 metara unaokolo.
Senka, pripeka, pored njih nema prinosa nikakvog.
Tako da brza rešenja često nisu valjana.
U Bečeju procentualno ima pošumljenosti i zbog Tise i njenog priobalnog šumskog pojasa, ali eto opet smo medju područjima sa najmanje padavina.
Preko nas ima mnogo preleta aviona što je očigledno i lično verujem da to ima veliki uticaj.
Ali definitivno nepovoljan geografski položaj u uslovima izmenjene i poremećene klime jeste glavni problem.
Onaj drvored od Srbobrana do Bečeja je isto od tog bresta?
Ja sam imao oko kuce pre 10 ak godina par tih sibiraca, pocelo da raste podize betonske staze, lome se grane padaju okolo, bio jedan i blizu kuce. Kad smo videli sta je to, motorku i seci, izlozili smo sve u centralno ali nije neki utisak ostavio pozitivan, kalorija kao kod topole, lose...
@Matić
Nije bilo drvoreda u celoj dužini puta Bečej-Srbobran.
Jeste jednim delom na teritoriji Bečejske opštine, tu je sadjen sibirski brest.
Još uvek postoji na izlazu iz Bečeja prema Srbobranu. Tu je malo dalje od puta i ne smeta.
Deo kod Radičevića je posečen i uklonjen jer je postao opasnost za saobraćaj.
Uglavnom u Bečejskom ataru sibirskog bresta na sve strane i svuda problema sa njim.
Kažu da je to jedna od najinvazivnijih stranih vrszi u Evropi koje potiskuju domaće.
Razmnožava se preko semena, tera izdanke iz korena, raste žbunasto, katastrofa.
Nije bilo drvoreda u celoj dužini puta Bečej-Srbobran.
Jeste jednim delom na teritoriji Bečejske opštine, tu je sadjen sibirski brest.
Još uvek postoji na izlazu iz Bečeja prema Srbobranu. Tu je malo dalje od puta i ne smeta.
Deo kod Radičevića je posečen i uklonjen jer je postao opasnost za saobraćaj.
Uglavnom u Bečejskom ataru sibirskog bresta na sve strane i svuda problema sa njim.
Kažu da je to jedna od najinvazivnijih stranih vrszi u Evropi koje potiskuju domaće.
Razmnožava se preko semena, tera izdanke iz korena, raste žbunasto, katastrofa.
- Status
