Znači kod mene će potop jel da?
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Napomena: This feature currently requires accessing the site using the built-in Safari browser.
Jedan od problema i jest što nekad vode ima previše ali su padavine toliko intezivne da voda samo "preleti" preko zemlje a ne stigne u podzemne rezervoare. Taj problem trebaju riješiti stručnjaci.
Poljoprivredne prakse koje dovode do loše infiltracije (vode) su:
1. Zaoravanje, paljenje ili uklanjanje žetvenih ostataka koje ostavljaju golo tle, podložno eroziji,
2. Mehanička obrada i pomeranje tla koje prekidaju pore povezane sa površinom i sprečavaju nagomilavanje organske materije u tlu,
3. Prelazak mašina i stoke, naročito po vlažnom tlu koje uzrokuje sabijanje tla i smanjuje poroznost.
Nešto će biti, sigurno ne u vidu neke litre samo...više, ali kažem videćemo čemu može uopšte pomoći.Znači kod mene će potop jel da?
Sve je to lepo ali da bi taj humus zadržao tih 190000lit/h iliti 19lit/m² mora prvo da padne sneg ili kiša a toga očigledno nije bilo.Poznato je zašto je tako. Evo jedan brz prevod iz ovog teksta (koji ukratko pokriva temu infiltracije vode u zemljište):
U klimi gde su padavine retke, ali su viskog intenziteta, sposobnost zemlje da upije što više vode je jako bitna. Ako postoji šansa da idemo ka takvoj klimi, prva stvar koju treba da pogledamo su iskustva ljudi koji su u sličnoj klimi već decenijama. Ima toga dosta, uglavnom na engleskom.
Što se konretne zemlje koju obrađujemo tiče, povećanje procenta organske materije u tlu direktno utiče na sposobnost tla da zadrži vlagu, ne samo da je propusti. Uprošćena računica kaže da jedan dodatni procenat organske materije povećava sposobnost tla da zadrži dodatnih 190 hiljada litara vode po hektaru u površinskom sloju.
Da ne davim. Jedini stručnjaci koji ovo mogu da reše su ljudi koji obrađuju tu zemlju. Pogledajte Holandiju kao primer šta se desi kada država i birokrate iz kancelarije krenu da rešavaju stvari.
Ne menja mnogo stvari. Tlo sa više organske materije, malčem ili pokrovom tokom većeg dela godine bi zadržalo više vlage, duže, pa bila i prošlogodišnja. Ne može da trpi stres doveka, ali ga trpi bolje.Sve je to lepo ali da bi taj humus zadržao tih 190000lit/h iliti 19lit/m² mora prvo da padne sneg ili kiša a toga očigledno nije bilo.
Šta da zadrži kad ništa nije palo,a zemlja suva još od prosle godine.
Daleko od Sahare, ali imamo dosta površina koje po nekim kategorizacijama pada pod "visoko degradirano" (sa procentom organske materije ispod 2% ako me sećanje dobro služi).Znači mi koji obrađujemo lošu slabohumoznu zemlju ni ne znamo da živimo u Sahari, zanimljivo veoma zanimljivo.