Kad budem imao više vremena, baš ću analizirati detaljnije taj topliji period godine, pogotovo maj i jun kao padavinski najbitnije mesece, odnosno one sa najviše padavina u proseku.
Momo, Sombor i okolina može se reći su imali samo najviše sreće da dobijaju kišu u pravo vreme u letnjem periodu (poslednjih godina), ali kad se to osrednji na celu godinu izgubi se, odnosno primat preuzmu druge lokacije naknadnim padavinama u hladnijem delu godine.
Jedno je sigurno, najkišnija oblast Vojvodine je svakako krajnji jugoistok Banata, uz rumunsku granicu, posebno taj kraj možda u dolini reke Nere. A zaslugu za to imaju naravno Karpati, ko drugi. Ta oblast generalno najviše gubi površinske vlage jakim vetrovima, pa je nekao i fer prirodno da tu bude najviše padavina.
Padavinski, verovali ili ne, kad se sve to osrednji (posebno posmatrajući celu godinu) nema tu nikakvih novih trendova ni u zadnjih 10, 20 godina. Jednostavno, imaš sušne godine koje iskombinuješ sa jako kišnim (2014,2016 npr) i kad sve osrednjiš sve mu to dođe prilično na isto, nikakvih tu bitnih promena u padavinskim brojkama nema, što je i očekivano, jer srednjak kao matematička osobina nikako ne teži preteranim oscilacijama.
Što se tiče vremena za naredni period, ono ostaje nestabilno i dalje, tu nema šta. Danas će malo da se ogrebe samo krajnji severozapad Bačke, Apatin i Bezdan. Za sutra uveče amerikanac (GFS) daje jake razvoje na severu Banata i delu severa Bačke, kako bi bilo lepo da se ostvari..
Imt, naravno da ima podataka i za ostatak Srbije, ali smo mi ipak nekako van fokusa ove problematike sa padavinama. Naš brdsko-planinski teren nama mnogo pomaže, te smo bliže moru (za padavine u hladnijem delu godine). Neko je pitao da, da li u Srbiji postoje mesta gde redovno padne četvorocifrena količina padavina u godini (1000mm i više). Odgovor je da. Postoje i gradovi koji su jako blizu te cifre (Ljubovija). Sve naše planinske stanice na jugu obično primaju preko 1000mm (Vlasina, Kukavica, Jastrebac,Kopaonik) ponekad i preko 1600mm (Goč 2014.)
Planine itekako imaju uticaj, jer na primer IMT-ova Ćuprija dobija oko 680-700mm padavina godišnje, a okolni planinski tereni na Beljanici (samo 20-ak km istočnije) dobiju blizu spomenutih 1000mm.