Ja uspevam sa tri freziranja, jednom u martu nakon djubrenja, drugi put sredinom maja takodje nakon djubrenja (u berbi bude trave skoro do kolena ali nema blata ako padne kisa kao i svake godine kad ja berem) i treci put nakon berbe i to im je...
Višnja
- Začetnik teme bojan65
- Datum pokretanja
Ja samo da podvučem, vi kako hoćete.
Bacajte to ljudi, nabavite tilere, oni su pravljeni za voće, ne freze.
Rad sa frezom je kao rad u bazenu, površinski sloj, jednu istu zemlju stalno vrti, sitno, ravno, lepo, a ispod njega beton.
Od skora sam na forumu a citao sam da je vec vodjena rasprava o frezama... Moje misljenje (kao gradjevinskog inzenjera sto ne smatram ispravnim, poljoprivrednici su merodavniji) je da je zemlja propustni materijal. Voda roni i unistava stene a kroz zemlju prolazi. Zemlja je vodopropustni materijal koji moze da se prezasiti vodom ali je i dalje propustna. U mom kraju i u literaturi nisam cuo niti procitao da je zemlja vodonepropustljivi materijal. Ja nikada nisam cuo za 'beton' koji se stvara prilikom freziranja, verujem u to da se zemlja sabija freziranjem ali i ne da stvara vodonepropustni sloj. Ja recimo uvek u jesen podrivam visnje (vocnjak) i ako taj 'beton' postoji ja smatram da ga razbijam i omogucujem vodi da sidje u donje slojeve. Ovo je moje misljenje i nisam zapeo...a spreman sam za diskusiju da bi smo unapredili proizvodnju, nas je cilj da sto manje radimo i ulazemo a da imamo sto veci rod i zato treba da razmenjujemo iskustva a ne kao neki tamo u drugim temama da se svadjamo... Veliki pozdrav za sve vocare!
ubovicratko
Član
mislim da covek prica o ovoj pojavi
marceta.b.
Član
Mislim da itekako ima pored unštavanja trave,sitnjenja zemlje,ubacivanja đubriva u zemlju...jedan od naj bitnijih učinaka freze a i raznih tilera ili podrivača jeste sprečavanje ovoga na slici.Ove pukotine znaju biti baš duboke i dolazi do brzog gubitka vlage iz zemlje.
Odlično što ga ne smatraš ispravnim
Postoje nauke koje se time bave a to sigurno nije građevina.
Pedolgija je jedna od tih, tu treba potražiti odgovor na pitanje šta je to plužni đon, kako nastaje, koji su mu efekti, i kako se ti efekti mogu izbeći.
Nije dobro kad se odgovori traže tamo gde im nije mesto, jer ono što se u građevini smatra propusnim u nekim drugim naukama se smatra nepropusnim, jer ne propusta dovoljno, ne onoliko koliko je potrebno, i taj nedostatak se manifestuje na život biljke.
Termin beton u ovom kontekstu je, naravno, pročitan doslovnom smislu, pogrešan. Ali onom ko neće ili ne može da shvati da je beton u ovom slučaju pre pridev nego imenica, ne vredi i nema smisla objašnjajvati.
Takođe, ako neko nauku stavi pod noge i kaže nauka za Šumadiju ne važi, to je njegovo legitimno mišljenje ma koliko bilo naopako.
Vredi li objašnajvati da nauka važi i za Šumadiju?
Svaka.
Pošto ne postoji ništa idealno svako delovanje na zemljište ima pozitivnih ali i negativnih efekata, nema čaše meda bez čaše žuči, a mudrost je delovati na zemljište tako da čaša meda bude što veća a čaša žuči što manja.
Kako to postići objašnajva nauka pedologija, a ne građevina.
To zavisi od mnogo faktora, a osnovni su princip delovanja mašine na zemljište i njene težine. Postoje primarni i sekundarni plužni don, neke mašine prave primarni, neke sekundarni
Pravi ga i plug i tanjirača, tiler najmanje. Pravi ga traktor pri oranju gaženjem otvorene brazde pa su nove tendencije takve konstrukcije plugova da traktor dok ih vuče ne ide brazdom nego "ledinom", neuzoranim delom. Prave ga mnoge mašine a feza pravi katastrofu. Zemljište najmanje sabijaju podrivači i oni se zbog koriste za razbijanje tog sloja, a tiler je podrivač.
Ova slika ime veze sa frezom isto koliko ja sa Napoleonom... Ono je slika poplavljene povrsine sa koje se brzo povukla voda i gde je poceo da nice kukuruz, neznam kakve veze ima sa visnjom i obradom zemlje... Freza je nezamenljiva u obradi vocnjaka, moze da prica ko sta hoce... naravno ako se pravilno koristi....
kanački
Član
ironman, da li su na vocarskim tilerima , na krajevima opruga koplja ili pacija noga i sta se bolje pokazalo u praksi za obradu vocnjaka ?
Na kojoj dubini se radi u zoni korena ?
Na kojoj dubini se radi u zoni korena ?
Gorski Car
Član
Onda bar objasni cime obradjujes redove. Tiler za medjuredno je OK.
I dalje stojim iza toga da zemlja koja je ispucala u toku leta razbija pluzni djon.
Ne postoji jedan, najtačniji, najispravniji, odgovor na ovo pitanje. Zavisi od mnogih faktora.
Ako je razmak sadnje usalgašen sa raspoloživom mehanizacijom, ili obratno, ako je nabavljena ona mehanizacija koja može da radi u konkretnom voćnjaku, ako nagib zemljišta i tip dozvoljavaju , onda se i u redu može obrađivati tilerom npr.
Postoje naravno i druga rešenja, rotodrljače ili druge mašine čiji radni delovi rotiraju oko vertikalne ose (takve mašine imaju manji efekat plužnog đona).
Ako se ipak radi frezom mora se na najmanju moguću meru svesti širina tog pojasa koji se tako obrađuje, jer se i tako, smanjenjem površine obrađene frezom, smanjuje efekat plužnog đona....
Moguće je taj uzan pojas tretirati herbicidima jer je i to, posebno na težim, zbijenijim zemljištima, bolje nego praviti "beton".
Ja tako obrađujem voćnajke, u jesen tiler u dva smera, u proleće tanjirača, drljača pa valjak, onda pojas u redu herbicidima a međuredno rastojanje malčer.
To je najefikasniji i najbolji način u uslovima koja ja imam, naravno da postoje i bolji načini obrade, ali to podrazumeva nabavku drugih skupljih mašina, ali sam ja zaključio da moja porodična, poslovna, finansijska.....situacija nije takva da ima potrebe za drugim investicijama.
Freza dobro lomi ,sitni zemljište, i ona je dobra mašina za pravljnenje tzv setvenog sloja, ali za tim slojem ima potrebe u ratarstvu, povrtarstvu, a i tu ona pravi samo tzv sekundarni plužni đon (jer radi na manjoj dubini od dubine na kojoj rade druge mašine pri pri premizemljišta za sejanje, plug npr) pa taj plužni đon biva svake godine razbijen.
Za tim slojem u voćnjaku nema potrebe, ništa se ne seje, pa stvarno ne postoji razlog da se upotrebljava mašina koja ima dosta negativnih efekata, kad postoje druge mašine sa manje tih štetnih efekata a više pozitivnih.
Razlog za upotrebu freze to što posle nje površina lepo izgleda, je besmislen. Razlog da neko tu mašinu ima pa kad je već ima da ne kupuje drugu može biti prihvatljiv ali samo u tom smislu, imam je jbg, ajd da teram, ali to i dalje nije dobro rešenje.
Svaka obrada koja koja uništava insekta tako što otvara mesta na kojima prezimljava ima neke neke efekte u suzbijanju tog insekta.
.
Ima već objašnjene
- - - - - - - - - -
Izvini sad videh ovaj komentar- pitanje.
Ja radim sa kopljem, pošto radim samo u jesen pa mito više odgovara. Pačje noge bolje podsecaju i dobre su za podsecanje npr korova, ali to ne radim.
Dubina, pa ne preko 15 cm, nema potrebe.
Nekada je u prvom prolazu nemoguće ni tu dubinu postići, ali ako je zemljište rastesitije, (što ove godine posle ovoliko padavina i gaženja po vlažnom zemljištu prilikom brebe i kupljenja sigurno neće biti) može to dosta duboko da ide.
Ako strahujeđ od povređivanja korena nema razloga za strah. Ne valja povrediti osnivne žile u zoni bliže satblu, jer se tako može umanjiti stabilnost stabla, a sitnije žile, dalje od stabla, nisu nikakv problem.
Kao sto kazes sve ima svoje prednosti i mane... Sad pitanje je da li obrada frezom ima vise negativnih strana od obrade nekom drugom metodom... Mozda joj je formiranje pluznog djona mana ali pored toga ima dosta prednosti, neko je gore lepo naveo da se ne ponavljam....
Ako hocemo da idemo toliko daleko u tu tematiku ne moze se zanemariti cinjenica da u sloj zemlje, u kojem je koren, ni jedna masina ne prodire i da ta zemlja sama od sebe postaje "djon".... a sad izbegavati frezu koja ima toliko pozitivnih efekata zato sto pravi djon mozda nije najbolja odluka...
Ako hocemo da idemo toliko daleko u tu tematiku ne moze se zanemariti cinjenica da u sloj zemlje, u kojem je koren, ni jedna masina ne prodire i da ta zemlja sama od sebe postaje "djon".... a sad izbegavati frezu koja ima toliko pozitivnih efekata zato sto pravi djon mozda nije najbolja odluka...
Jedno pitanje... Ja obradjujem visnje frezama jer njih imam ali obavezno posle jesenjeg djubrenja prodjem podrivacima medjuredno a nekada i u maju pre najave vecih kisa bas da bi vlaga sisla u zemlju. Ja tako verovatno razbijam djon koji se stvara freziranjem...? U redu obradjujem samo frezom i onda verovatno uvek stoji pluzni djon, e sad, ja mislim a mozda i gresim, ispravite me, da vlaga iz medjurednog prostora ne silazi u donje slojeve bas vertikalno nego nekom kosom vertikalom prema redu pa se tako i zemlja ispod samih stabala dosta vlazi? Nikad nisam primetio da im nedostaje vlage, to je mozda i do zemlje i terena...mada mislim da u mom slucaju nije.
Moje misljenje nije sporno, vec tvoje koje se razlikuje od vecine vocara... ja volim da cujem i druga misljenja, lako menjam i svoje misljenje ako cujem dobre argumente...
Da ima nesto bolje to bi se proizvodilo i koristilo, Italijani koji su doktorirali poljoprivredi rade medjurednu obradu frezama(bar ja sto sam video) tako da dok njih "pratim" mislim da sam na dobrom putu...
Naravno.
To je bočno kapilarno kretanje vode u zemljištu.
Svakako da je vertikalno na dole kretanje najbrže (tu osim kapilarnih sila deluje i sila gravitacije) ali to nije jedini pravac kretanja vode u zemljištu, ona se kreće i svim pravcima pa i u smeru ka gore.
Zemljište se u tom slučaju ponaša slično kao sunđer, ako kapaš sunđer na jednom mestu on će postati vlažan i bočno od mesta kapanja, ne samo vertikalno dole.
Da li će ceo pojas iznad koga se nalazi đon biti snabdeven vodom zavisi od količine vode i od širine tog pojasa, i zato je bolje da taj pojas bude što uži.
Onda je sve u redu, onda se i kod tebe kao i kod ratara javlja taj sekundarni đon koji nije naročito problematičan.
Problem je kad se radi isključivo frezom i cela površina.
Još ako je zemljište zbijeno onda tu leba od voća nema.
- - - - - - - - - -
Super, samo ga zanemari.
