Višnja

Ako si bacio stajnjak mislim da nema potrebe sada bacati i vestacko...
 
Koje je vreme bolje za djubrenje sa vestakom posto nisam u mogucnosti da I u jesen Bacam pa I u prolece mogu samo jednom da bacam ja se nekako opredeljujem za prolece kad polako krece vegetacija ipak Svaki savet od iskusnijih I starjijih vocara dobro dosao hvala u napred
 
Jocica je napisao(la):
Koje je vreme bolje za djubrenje sa vestakom posto nisam u mogucnosti da I u jesen Bacam pa I u prolece mogu samo jednom da bacam ja se nekako opredeljujem za prolece kad polako krece vegetacija ipak Svaki savet od iskusnijih I starjijih vocara dobro dosao hvala u napred
Kliknite za proširenje...

Najbolje ti je da nadjubris u jesen, neku kombinaciju tipa 8:16:24, mozes i 15:15:15 ili dobro nadjubri stajnjakom(stajnjak je zakon). Kad dobro nadjubris u jesen u prolece mozes ali i ne moras nista da bacas. Jesenje djubrenje je zakon, preko zime sidje dublje do korenovog sistema biljka ga bolje usvoji...
 
8:16:24 odnosno više Kalijuma je dobro ako su voćke na rodu, ako su još mlade onda je bolje sa više azota tj 15:15:15 ili slično.

Naravno tačna formulacija i količina se ne može znati bez analize zemljišta.

Ako će se samo jednom bacati đubrivo, plus ako ima mogućnosti da se nabavi, onda samo stajsko u jesen bacati.
 
Tintoreti je napisao(la):
freziranje povrsinskog sloja se radi da bi se prekinuo kapilarni sloj i da nebi vlaga isparavala (zatvaranje zimske brazde). Svakakve gluposti oko "djona" nemaju veliki znacaj. Ako se dovoljna kolicina vlage nakupi tokom zime u donjim slojevima, freza je tu da to sacuva i nista vise , tacka. Letnje kise nemaju veliki znacaj u vocarstvu ako nisu ceste kao ove godine pa ih mozemo i nazvati "jesenje kise". Ako uzmemo prosek to je tako. Sad na vlasniku zasada je da odluci dali ce daditi taj pojas frezom ili ce mozda ceo vocnjak da izfrezira. Treba naci kompromis, da se sacuva vlaga ali da ne bude blato kad treba da se udje u vocnjak.
Kliknite za proširenje...

Đon je "nepropusni" sloj koji se razbija obradom. Freza je ubica voćnjaka u mom kraju i definitivni saranitelj traktora i jedan od ozbiljnijih kreatora đona. Navodnjavanje je osnovna agrotehnička mera i ne postoji ta freza koja će sačuvati zimsku vlagu do juna.
1. Đon je kao što rekosmo nepropusni sloj zemljišta. Za postizanje sigrnog prinosa zemljište mora da diše, da vlaga iz gornjih slojeva pređe preko korena i dalje u one slojeve koje biljka ne koristi. Ukoliko se vlaga zadrži u korenom sistemu dolazi do gušenja biljke od prevelike vlage i u ekstremnim slučajevima sušenja iste. Problem "ispranih" žila se može regulisati upotrebom mineralnih đubriva. Razbacivanje stajnjaka u zasade SVAKE godine veoma bitno kako bismo izbegli opasnost da biljka od prevelike vode ne ostane sa ispranim žilama.
2. U našim krajevima, freza je najgora alatka koju jedan voćar može da koristi. Parcele su u 90% slučajeva pod nekim nagibom. Kada obradimo frezom sa savijenim motičicama one naprave sloj sitnog zemljišta i sloj dvrdog zemljišta ispod motičica. Kod velikih i "plaovitih" kiša sitno zemljište sleti sa njive i ostaje nam tvrdi deo zemljišta. Mi smo imali prilike da to vidimo u svom vinogradu kada nam je voda odnela svu situ ispod zasada. Upotreba podrivača i tanjirače je jedini način da se ovo spreči.
3. Navodnjavanje preko cele godine je trećina posla u svakom voćnjaku. Druga bitna stvar je đubrenje a treća upotreba neophodnih hemijskih sredstava kako bi zasad neometano izgurao rod.
 
Freza moze i da ne unistava traktor. Ja recimo freziram kada je malo vlazno i traktor je ne oseca i nema da poskakuje freza a imam pipalicu a i siroku medjurednu od 2m...
 
Nije bitno ko ima koliko pod zasadom, nećemo da se frljamo sa "ja imam više pa zato bolje znam". Sve što je čovek naveo je tačno.

Mene u toj izjavi zanima jedno, zar i tanjirača ne pravi đon? Misliš li da travu suzbijamo tanjiračom, a povremeno odradimo podrivačem?
 
Itekako je bitno, nisi shvatio poentu pitanja. Nije isto ako ima zasad visnje ili nema, iz prostog razloga sto da ga ima znao bi kolike su godisnje potrebe visnje za vodom, pa bi znao na kojoj dubini je koren visnje, pa bi znao da ima veze dali je na magrivi ili na sopstvenom korenu, pa bi znao kolika je cena u odkupu i dali se isplati ekonomski postavljati sistem kap po kap i ostalo.... Da ne pricam koliko je bitna freza u borbi protiv zilogriza i ostalih stvari...... ima ih mali milion. Ja nisam osoba koja slepo prati trendove ali nisu ludi vocari u drugim razvijenijim zemljama sigurno. Veoma je bitno kad pises nesto ovako u temi o visnji da imas bar osnovna saznanja a ne da bi se ja sa nekim raspravljao ciji je duzi, stoga i moje pitanje, ako sam vec citiran moram imati predstavu sa kime pricam
Oktopode nisam se tome od tebe nadao da ces pomisliti da je moje pitanje upuceno da bi "merili ciji je duzi":sjasi::haha:

Podrivac nema sta da trazi u toj zoni gde ide freza (u vrsti)
 
Poslednja izmena:
Duke;928791[B je napisao(la):
]Đon je "nepropusni" sloj koji se razbija obradom[/B]. Freza je ubica voćnjaka u mom kraju i definitivni saranitelj traktora i jedan od ozbiljnijih kreatora đona. Navodnjavanje je osnovna agrotehnička mera i ne postoji ta freza koja će sačuvati zimsku vlagu do juna.
1. Đon je kao što rekosmo nepropusni sloj zemljišta. Za postizanje sigrnog prinosa zemljište mora da diše, da vlaga iz gornjih slojeva pređe preko korena i dalje u one slojeve koje biljka ne koristi. Ukoliko se vlaga zadrži u korenom sistemu dolazi do gušenja biljke od prevelike vlage i u ekstremnim slučajevima sušenja iste. Problem "ispranih" žila se može regulisati upotrebom mineralnih đubriva. Razbacivanje stajnjaka u zasade SVAKE godine veoma bitno kako bismo izbegli opasnost da biljka od prevelike vode ne ostane sa ispranim žilama.
2. U našim krajevima, freza je najgora alatka koju jedan voćar može da koristi. Parcele su u 90% slučajeva pod nekim nagibom. Kada obradimo frezom sa savijenim motičicama one naprave sloj sitnog zemljišta i sloj dvrdog zemljišta ispod motičica. Kod velikih i "plaovitih" kiša sitno zemljište sleti sa njive i ostaje nam tvrdi deo zemljišta. Mi smo imali prilike da to vidimo u svom vinogradu kada nam je voda odnela svu situ ispod zasada. Upotreba podrivača i tanjirače je jedini način da se ovo spreči.
3. Navodnjavanje preko cele godine je trećina posla u svakom voćnjaku. Druga bitna stvar je đubrenje a treća upotreba neophodnih hemijskih sredstava kako bi zasad neometano izgurao rod.
Kliknite za proširenje...


Djon u sumadijskoj zemlji ne predstavlja nikakav problem zato sto zemlja svako leto ispuca na sve strane(izuzev ove ekstremno kisne godine). Tako dobijemo prirodno razbijanje djona, s jesnjim kisama voda ulazi kroz pukotine do dubokih slojeva zemlje i tako cuva vlagu. To je bar moje misljenje, ali sto ljudi sto cudi :osmeh:

Sto se tice ovog drugog podebljanog, pitanje sa cime obradjivati visnje umesto freze, kako se resiti izdanaka ? Cime ti to radis?
Po mom misljenju postoje dve solucije, bocna freza ili motika, trece nema :ppozdrav:
 
Postoji i treća solucija a to je Total. E sad ako je Total bolji u voćnjaku neka bude, ali ja sam oduvek smatrao da ako obradu u redu radim frezama radim bolju stvar od prskanja totalom. A o obradi motikama neću ni da komentarišem, to je moguće samo u hobi voćnjacima do 100 komada.
 
On covek kaze da su mu parcele 90% pod nagibom, jos ako je zemlja takva da se lako spira ja ga potpuno razumem... Ali ne treba generalizovati stvari, freza na tim terenima nije dobra ali na ostalim svakako da je nezaobilazna... Postavlja se i pitanje koliko je pametno praviti zasade na takvim terenima, ali to je drugo pitanje...

Jer koristi neko onaj totalni herbicid, zaboravio sam kako se zove kosta litar oko 2500 dinara, koji biljke usvajaju iskljucivo preko lista i koji sprzi biljku za 3-4 dana?
To mislim da je odbra solucija u suzbijanje korova u vocnjacima...
 
Koristis ili si koristio Parakvate ali su oni zabranjeni od nedavno. :veseljak::Po meni totalno su nepotrebni jer ne zavrsavaju posao trajno a dozvoljena je upotreba jednom u godini na parceli, i mnogo su skupi.
Sto se tice obrade u vrsti freze ili roto tanjirace je zakon za visnju, sto se mene tice. Srednji deo zatraviti ili ici podrivacem kako se kome svidi. meni licno zatraviti sredinu a u vrsti freza.
Parcele pod velikim nagibom se mogu koristiti za vocarstvo ako se formiraju spratovi toga ima svugde pa i kod nas a jedan vocar ovde sa foruma je postavljao i slike takvog zasada. Nista nije nemoguce ako je covek uporan.
 
Cekaj a sta zavrsava posao trajno? Ni total ne zavrsava posao trajno, posle mesec dana opet pocinje trava da raste, a o masinskoj obradi da ne pricamo, do prve kise... Ovo sredstvo jeste skuoa ali je koncentracija mnogo manja tako da dodje slicno kao total...
Parcele na kjima su formirani spratovi moraju da se obradjuju rucno, tako da nema neke ralike...
 
Total je bolje resenje za suzbijanje od parakvata i jeftinije visestruko, to je moje misljenje. Stvar licnog izbora. Parakvati su zabranjeni i vise ih nema u prodaji to govori samo za sebe o takvim preparatima.....:ppozdrav:
Pa tamo gde je ispiranje zemljista veliko netrba ni raditi obradu nego podizati spratove.
 
Ti selektivni herbicidi, ja sam koristio Gramakson, su više puta skuplji od običnog totala, a kao što reče kolega tintoreti, uopšte ne završavaju posao. Naime kad se oprska sve je suvo nakon 3 dana, ali posle 15 ili 20 dana već raste nova trava, jer oni ne ubijaju biljku do žila, nego samo suše onaj nadzemni deo, a sve što već sutra novo nikne nesmetano raste. Ja sam probao i nisam zadovoljan. Moje mišljenje je da u voćnjaku treba kombinovati tj. 1 godišnje raditi totalom u toku leta, a u proleće i u jesen isfrezirati ( obično posle bacanje vešt. đubriva, pa onda uklopiti to da se zafrezuje đubrivo), a međuredno se potpuno slažem sa goreiznešenom ocenom, ili podrivači ili zatravnjeno, a to zavisi isključivo od toga kakva vam je zemlja na parceli. Ukoliko je to neka crna zemlja koja dobro i dugo drži vlagu, morate travniti da biste mogli da prođete između redova kad prskate, berete i sl. A ukoliko je neka peskovita zemlja koja se za par sati posle kiše suši, onda podrivači, jer vam neće smetati kiša za obradu, jer podrivači takva laka zemljišta dobro i lako obrađuju, i da ne biste ionako malo vlage koja se zadrži trošili na travu. Na ovo možete raditi neke varijacije tipa, koju ćete baš mašinu ili oruđe da koristite, ali voćnjak na kraju ipak treba tako da izgleda. I ako ga tako sredite ne može vam niko reći da je to loše urađen voćnjak, niti ćete primetiti da je nazadovao, naprotiv.
 
ZICAPROM je napisao(la):
Postoji i treća solucija a to je Total. E sad ako je Total bolji u voćnjaku neka bude, ali ja sam oduvek smatrao da ako obradu u redu radim frezama radim bolju stvar od prskanja totalom. A o obradi motikama neću ni da komentarišem, to je moguće samo u hobi voćnjacima do 100 komada.
Kliknite za proširenje...

Sto se tice motike to sam izneo vise kao salu :osmeh:. Sto se tice izdanaka ko ne radi velike povrsine moze i trimerom da zavrsi posao.
 
Ja verujem da ce i glifosati uskoro biti zabranjeni , zato sto se javljaju u plodovima na svim kulturama gde je zemlja tretirana ,pa se posle cak javlja i u urinu ljudi .. Ali to je neka druga tema..

Nego sam hteo da pitam , da li stvarno uspevate da odrzite prostor izmedju vocaka cistim sa dva freziranja i jednim totalom ?
Ja to nisam uspeo , jesam isao jednom totalom letos , ali sam frezu vozio vise od 4-5puta..
Manje sam kosio medjureno gde sam posejao travu i zadovoljan sam sa tim , ali izmedju vocaka posle par dana od freze krecu novi korovi , posle tretmana totalom sam bio miran duzi vremenski period..
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh