Višnja

Orezivanje treba, možda bi bilo dobro i malo jače tj više da prekratiš da bi naterao da zabujaju, ja sam imao neke zakržljale kalemove trešnje koje nisam hteo da sadim u njivu pa posadio iza garaže, stari 2 godine znači presađeni, prekratio sve 3 ramene grane do dna, ostavio po 3 pupoljka, to kad je izbilo ne veruješ, evo sad su 2.5 metara visine, pune razgranjavanja, prosto ne veruješ :D

Veštačko đubrivo sam ja nekad napamet svima preporučavao, tačnije prepričavao šta drugi pričaju, NPK 8-16-24 na jesen, KAN u 2 navrata - početak aprila i maja. Kada sam video koliko je to koncentrovano a stavi se na tako malo površinu, koliko zemlja od toga propada i otvrdne, pa odgledao i jednu emisiju na TV o Punjabu u Indiji, gde se zemljište sada beli a ni trava ne raste zbog višedecenijskog korišćenja veštačkog đubriva, ne bih više šaku toga stavio kod mene u njivu. Verujem da ko gaji kukuruz, pšenicu i slično ima mnogo veće prinose kad prvo zaore veštaka, nek radi ko šta želi u tom smislu razumem, ali oko trešanja, višanja itd da bacam veštak sve više mislim da je kontraproduktivno osim kao ekstremna mera nakon jako loših rezultata analize zemljišta, u tačno izmerenim količinama a ne "dve šake oko stabla".
 
cao sad sam stavio fasadnu mrezicu na sadnicama sta mislite dali ona nesto pomaze u zastiti protiv zeceva a i grane sve koje sam imo manje i njih sam stavio pa brinem dali ce semtati sto sam grancice stavio isto u mrecizu hvala u napred
 
Sta Mislite Dali je pametno zatravljivati mlad vocnjak kosio bi ga redovno sad Sam Cuo da neko kaze da nije dobro da se frezira posto isusuje zemlju a travu drzi vlagu svaki savet dobro doso
 
Kao sto si i sam napisao i jedan i drugi nacin ima svoje prednosti i mane i u oba slucaja ces naici na razlicita iskustva i odgovre. Evo ja sam se konkretno odlucio na travu u redu ,a frezu izmedju vocaka.

Sad sam ce setio jedne izreke koja se ovde cesto spominje : Ko u vocnjaku travu kosi ,taj rakiju prosi ! Tako da ako zatravnis vocnjak ,nemoj da se nadas rodu ;)
 
Jocica je napisao(la):
Sta Mislite Dali je pametno zatravljivati mlad vocnjak kosio bi ga redovno sad Sam Cuo da neko kaze da nije dobro da se frezira posto isusuje zemlju a travu drzi vlagu svaki savet dobro doso
Kliknite za proširenje...

To sad može biti dosta relativno, u smislu koliko je mlad voćnjak, položaj istog, kvalitet zemlje, vrsta voća i koliko često bi kosio. Jednogodišnji voćnjak ako je zemljište bilo uzorano, ne može imati mnogo jake trave, pa čak ponegde ni druge godine, pa se lako pokosi ili frezira, ali u trećoj se mora odlučiti. Za voćnjake koji su na sunčanoj strani a nema vode za zalivanje, trava je bolja. Vrsta voća u smislu dubine, odnosno plitkosti korenja može biti problematično sa freziranjem i napraviti štetu na voćki (šljiva na primer ima mnogo površinskih žila). Kvalitet odnosno vrsta zemlje takođe mogu pomoći pri donošenju odluke o načinu održavanja voćnjaka. Retka zemlja slabijeg kvaliteta lako dehidrira dok jača i zbijenija mnogo bolje zadržava vlagu. A košenje zavisi od godine, odnosno količini kiše. U sušnim godinama trava će zadržati više vlage, ali u kišnim poput ove mora se kositi češće, jer u kombinaciji sa čestim padavinama visoka trava zbog isparenja kad sunce ogreje, doprinosi razvoju nekih bolesti, prvenstvo mislim na plamenjaču. Lično kod mene voćnjak je zatravljen, klasično okopavanje, a u pitanju su šljive, blagi do veliki nagib, jugoistočna strana. E sad iskreno, jednim delom iz uverenja, a nešto i zbog nemogućnosti mašinske obrade...

Na kraju kad uzmeš u obzir sve te parametre, odluka ipak mora biti samo tvoja...
 
Poslednja izmena:
Pa ovako vocnjak je zasadjen 2014 jesenja sadnja Sto se tice kosenja kupio Sam Mali traktorcic onaj za stadijone od 12.5 konja tako da kod mene je Bas mala trava trudim se da Bude Lepo Sve a Cuo Sam da Voda drzi vlagu zato se nekako vise opredeljujem za zatravljivanje opet sta vi mislite :sta:
 
Izreka: Ko u vocnjaku travu kosi, taj rakiju prosi! U modernom vocarstvu ide pod tepih.

Najbolje je medjuredno zatravljivanje: kosenje trave ili tarupiranje i obrada u redu bocnom frezom ili herbicidima. Medjuredno zatravljen deo ima velike prednosti, kod odrzavanja vocnjaka u losijim vremenskim uslovima, tj kad je kaljavo...
 
Poslednja izmena:
Upravo tako. Mnogo je faktora koji treba da budu predmet razmišljanja prilikom donošenja odluke. Ja sam zato i pokušao kolegi na taj način da pomognem, odnosno napišem svoje mišljenje i iskustvo. Baš zato i kažem da je ova tema dosta relativna i individualna, te je i najbolje da se samostalno odluči, a sve na osnovu samog voćnjaka...
 
Da li bočna freza sabija kao zemlju kao što to čini običan (povrtarski) motokultivator?
 
Ma to o sabijanju zemlje, bar je to moje mišljenje, je čista glupost. Onaj ko zatravni i prostor u redu ili samo prska totalom ili kosi on nije načinio ništa loše, a ja kad freziram pipalicom ili bilo kakvom drugom frezom, sabijam zemlju. Jedino što znam je da kad posle freziranja prođem, meni noga upada u tu penastu zemlju do članaka, i meni to nije sabijena zemlja, bez obzira šta se dešava na 10cm dubine.
 
To je evidentno, mene zanima šta se dešava na dubini ispod tih 10 cm :)

Primetio sam kod mene pošto tanjiram i radim sa motokultivatorom, to je ono što imam od alatki trenutno, da je zemlja na površini sitna i fina, a ako razgrnem motikom, već na 10ak cm je ko beton, ne možeš ašov ubosti...a možda je i takva zemlja, pošto kad je vlažna ašov radi normalnije, tako da nisam siguran da li sabijam ili je zemlja takva da kad je suva obetoni se :)
 
Pa ispod tih 10-15cm sigurno dolazi do sabijanja zemlje, sad za koji vremenski period ne bih znao , podrivanje se radi svakih 4-5god.tako da verujem da je to period za koji se napravi pluzni djon, pa je vrreme da se razbije, ali delim misljenje kolege da ne vidim stetnost toga i ako se zemlja sabije ispod freziranja, i ovako je koren mnogo dublje, bitnije je da je u toj zoni zemlja rastresita i adekvatno pripremljena,a voda ,prihrana i sta vec treba ce proci kroz tu nabijenu zemlju zar ne ?
Ja evo frezirm kultivatorom , tri godine i nisam primetio neko znacajnije sabijanje zemlje ispod dubine freziranja, ali da li ce doci do toga ,verujem da hoce , a da li ce da smeta , ubedjen sam da nece :)
 
Ja sam upravo ubeđen da će smetati, zato i pitam. Najviše iz razloga što sabijena zemlja teško propušta vodu od kiše i navodnjavanja na dole (voda teče po toj površini, beži, zadržava se u vidu blata frezirane površine pa isparava), dok je isparavanje iz dubine lakše (kapilarni sistem zemljišta je spojen, voda ima kuda da ide na gore, polako ali sigurno).

Ako je sabijena na 10cm, onda je sasvim sigurno sabijena i dublje ili će vremenom to postati.

Podrivanje ne može da se radi u blizini sadnica da se ne bi presekao koren, a upravo tu nabijanje zemljišta najviše i smeta.

Zato nabijanje zemljišta u redu smatram jako opasnim, dok u međurednom prostoru ne mislim da je tako strašno.

S tim u vezi sebi od nabavke planiram kosačicu trave i tiler, a od freza raznih ništa. Jednom u par godina platim da mi neko odradi podrivanje i to je to, ne zbog cene podrivača već zbog slabog traktora i arčenja istog :)

Mislim da trava u redu nije toliki problem, radiću i ručno okopavanje dok ne napune nekih 5-6 godina, posle to nije tako kritično, kod kuće imam 3 stare trešnje koje su na travnjaku već 30 godina, nit se đubre nit išta, minimalna zaštita prskanjem pa imaju odlične plodove, osim kad prerode naravno, do 80 kilograma roda budu sve krupne (koliko ta sorta može biti krupna).
 
Nemoguce je odrzavati zemlju rastresitom oko sadnice a da se koren ne unisti. Zemlja oko sadnice i ne treba da bude rastresita na toj dubini, koren je prilagodjen za zivot u takvoj sredini. Vazno je da taj obradivi sloj zemlje bude obradjen kako treba... da nema korova da izvlace vlagu, hranu itd
a da sabijena zemlja ispod ne propusta vlagu mislim da ne treba komentarisati.
Zemlja sama od sebe radi tokom godine, zavisi od godisnjeg doba...
 
Mislim da si u pravu, samo ipak ti komentariši ovo za nepropuštanje vode, pošto ostaje nedorečeno tvoje mišljenje, da li sabijena zemlja, tokom letnjih meseci kad je i tvrda i kad jedva dočekamo kišu, uspe da propusti tu kišu u zonu korena ili ona samo ispari? Imaj još na umu da su letnje kiše obično kratke, nedovoljne a temperature visoke, isparavanje brzo, pa je jako važno da voda što pre i u što većoj količini dospe što dublje.
 
JA stvarno neznam sta ti tu nije jasno?
Ako u tom kako ti kazes sabijenom sloju ima vlage dovoljno tj ako je zemlja maksimalno moguce natopljena sa vodom naravno da nece prolaziti dalje na dole nego ce natapati povrsinski sloj zemlje koji obradjujemo do maximuma i onda ce jednostavno teci dalje ka najblizem potoku, reci itd
A ako nema vlage naravno da ce upijati, ako kolicina padavina bude dovoljna da natopi povrsinaki sloj i da voda kredne na dole...
A ako kolicina padavina ne bude dovoljna nece se desiti da vlaga sidje gde treba...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh