Vesti-novosti-obavestenja

talianu je napisao(la):
Imaš izveštaj od paorpaora na prethodnoj strani.

Vojvođanin ,neka je 8t po ha to je 160 vagona ako ukradu samo 5% to je 80000 kg x 0,15 ec=12000 eura ,Ioje splativo zar ne.
Ja juče kad sam se vraćao iz branja sreo neki krš od auta bele boje i belac u njima sa punim džakovima kukuruza,projurio kao lud.
Bosanske registarske tablice.Nije iz našeg mesta.
Kliknite za proširenje...



ovakvima da sam vlast sekao bi ruke do lakata i bacao u Dunav .Ako nemaju nek crknu ja ne bi u tudje usao da kradem da mi zivot zavisi a tu bagru samo kao besno kuce treba nikako humanije.mada i ja imam mnogo iskustva salopovima ali kod kuce
 
Popis poljoprivrede u Srbiji biće obavljen od 1. oktobra do 15. decembra 2012. godine i to je prvi takav popis od 1960. godine, izjavio je danas direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Dragan Vukmirović.
 
Danas, sreda 2. novembra 2011. godine na ročištu u Privrednom sudu u Zrenjaninu otvoren stečaj u Transpetrolu.

Na ročištu u zrenjаninskom Privrednom sudu pokrenut je postupak stečaja, jer je potvrđeno da za to postoje zakonom predviđeni razlozi. Razloge za uvođenje stečaja nije demantovao ni advokat Transpetrola, Milivoje Stepanov koji je inače bio protiv i poveriocima okupljenim u sudnici stečаjnog sudije Rаdomirа Rаdojčićа predložio dа se stečаj odloži za dvа mesecа. Po rečima Milivoja Stepanova odlaganjem stečaja postoji velika mogućnost da Transpetrol uspe da veliki deo dugovanja izmiri poveriocima i to izlovom i prodajom ribe a posebno prodajom silosa i sušare novosadskoj firmi ”Glenkor Srb”. Beogradski advokat Brаnislаv Rаjić, zаstupnik „Mrkšićevih sаlаšа“ kаo formаlnog podnosiocа zаhtevа zа pokretаnje stečаjа u „Trаnspetrolu“, ovаj predlog je odbаcio pа sudiji Rаdojčiću nije preostаlo ništа drugo do dа otvori stečаjni postupаk. On je istovremeno Drаgicu Arsić odredio zа stečаjnog uprаvnikа firme ”Transpetrol” čije se sedište nаlаzi u Sečnju.
Inače, po zаhtevu preduzeća „Mrkšićevi sаlаši“ u „Trаnspetrolu“ je prethodni stečаjni postupаk otvoren još 20. oktobrа. Tаdа je konstаtovаno dа je rаčun firme od 18. аvgustа 2010. u blokаdi oko 480 milionа dinаrа i dа od tаdа ne izmiruje svoje finаnsijske obаveze. Sudijа Rаdojčić je 20. oktobrа „Trаnspetrolu“ zаbrаnio dа rаspolаže svojom pokretnom i nepokretnom imovinom, а zа privremenog stečаjnog uprаvnikа „Trаnspetrolа“ tada odredio Drаgicu Arsić, nаloživši joj dа popiše imovinu stečаjnog dužnikа i finаnsijsko stаnje firme.
Odlukom o stečаju svim rаdnicimа „Trаnspetrolа“ po аutomаtizmu prestаje rаdni odnos, аli uprаvnicа će pojedine ponovo аngаžovаti kаko bi odrаdili neodložne poslove u preduzeću. Po Zаkonu o stečаju, o sudbini „Trаnspetrolа“ odlučivаće većinski poverioci koji mogu predložiti plаn reorgаnizаcije ili bаnkrot firme, odnosno rаsprodаju njene imovine kаko bi se tаko dobijenim sredstvimа nаmirili svojа potrаživаnjа.

Znam da na forumu ima dosta oštećenih pa zarad njihovih informacija evo vesti.
 
Sad lepo u ruke zakon o stecaju i privrednim drustvima. Dobro proucite, skupite dokumentaciju i ispostujete zakonske rokove. To vam je po zakonu. Iskustveno? Taj sto insistira na stecaju, ne radi to uzalud. U normalnim drzavama, pronasli bi se neka veza, a kod nas, zna se.
 
[h=1] Tehnologija pravljenja kozijeg sira [/h] Obaveštavamo članove udruženja i sve zainteresovane
za sastanak na temu kozarstva.
Gosti sastanka će biti
Prof. Dr Popović Vranješ Anka,
redovan profesor Fakulteta za Poljoprivredu
odsek stočarstvo,
i dipl. ing Novaković Zoran, PSS Novi Sad
zadužen za stočarstvo.
Sastanak će se održati u Subotu 05.11.2011.
sa početkom u 12 časova
u aneks sali CFK Drago Jovović, u Vrbasu.
 
Za ono šta je Diklofen pisao u vezi pumpe Transpetrola u Sečnju već par dana radi opet sve renovirano i prefarbano neki kažu da je isti gazda samo naziv firme je promenjeno bar tako pričaju.
 
Evo sta se kod nas na istoku slavonije desava Gospodin koji radi zemlje ni sam nezna koliko pola atara u toj okolici, i dalje grabi sada Gospodin Vukoja tj. njegov mlađi brat ide samnom u srednju školu mi je prico o ovome a o Gospodinu koji to radi cuo sam za njega i znam ga onako, tako da je u reportazi navedeno da zemlja nije poorana niti je išta rađeno Gospodin (Brčić) ćija zemlja na papiru nije je taj dan oso i poorao ...
Neznam šta bih reko kod nas je sve manje zemlje, tako da neznam šta će tu biti još i kod nas u općini se takve stari dešavaju neko sve uzima a neko ništa !
Evo naletio sam na video dok je covijek bio u drugoj emisiji ..
 
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: contentheading, width: 100%"]Korovske biljke - PSSS Požarevac [/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"] [/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"] [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="width: 70%, colspan: 2"] Postavio redakcija [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"] Wednesday, 16 November 2011 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]
korov.jpg
Seme korovskih biljaka se raznosi na razne načine (vetrom, vodom, životinjama, mehanizacijom, preko semena za setvu i sl.) i dospeva u razne uslove sredine zemljišta. Biološki je otporno na gubitak klijavosti i svoju klijavost može očuvati dugi niz godina, pošto sva količina semena ne klija odjednom.


Trajanje vitalnosti semena nekih korovskih biljaka
• hoću-neću, rusomača 16-35 godina
• pepeljuga više od 39 godina
• bulka više od 12 godina
• bokica 16 godina
• poponac 22 godine
• štavalj 70 godina
• muhar 39 godina
• gorušica 35 godina
• pomoćnica 39 godina
• mišjakinja do 10 godina

Period mirovanja nastupa kada seme ne dospe u povoljne uslove sredine za klijanje ili u sledećim slučajevima:
- prirodni period mirovanja (nedozrelo seme neće klijati jedan duži vremenski period bez obzira što dospe u povoljne uslove sredin).
- prinudni period mirovanja na koji čovek utiče (duboko oranje, zatrpavanje semena na veću dubinu)
- veliki broj korova javlja se skoro isključivo u pojedinim usevima (kukolj u pšenici, bokvica u lucerki)
Najveći broj semena korovskih biljaka na našim njivama klija na dubini od 1-5 cm (95 %), a na dubine većoj od 5 cm mali broj korovskih biljaka klija ili ne klija uopšte u toj godini. Uslove koje stvaramo za klijanje i nicanje gajenih biljaka takođe su povoljni i za seme korovskih biljaka.
Produkcija semena korovskih biljaka
Ukoliko vremenski uslovi dozvole da dođe do nicanja korovskih biljaka, a ne bivaju uništeni hemijskim ili mehaničkim merama, dolazi do osemenjavanja sa proizvodnjom velike količine semena. Iz sledeće tabele možemo videti kolike količine semena proizvode pojedine korovske biljke.
Vrsta korova sem./ 1 biljka
• Štir 3.560.000
• Loboda 600.000
• Šafranika 270.000
• Pepeljuga 123.000
• Vilina kosica 20.000
• Digitaria-svrakonj 49.000
• Veliki muhar 51.000
• Lubeničarka 18.000
• Veliki lisac 14.750
• Muharika 15.000
• Pomoćnica (kokošije grožđe) 40.000
• Divlji sirak 11.000
• Zečija detelina 420.000
Uzimajući u obzir i faktor očuvanja klijavosti semena u zemljištu, možemo reći da ne postojičista njiva već poljoprivredni proizvođač mora biti stalno na oprezu da ga neki korov koga nije bilo desetinama godina ne iznenadi.

Dipl. ing. Jorgovanka Vlajkovac
PSSS Požarevac
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
Zimska Škola

Obaveštavamo sve ovčare i kozare da UOOK Bikara počinje sa zimskom školom predavanja.
Prvo predavanje ove zimske sezone je 3. Decembar i održaće se u Kanjiži.

Molimo odgajivače da prate dešavanja jer možda smo sutra u vašoj blizini.
 
Zimska Brazda Znanja uz 100p+

Svi zainteresovani clanovi foruma su pozvani na skup 100p+ u Novom Beceju,
uz prisustvo prof.Lazica i predstavinka 100p+ Vojislava Malesevica da dodju u subotu 3.decembra u sali radnickog univerziteta sa pocetkom u 08:30.

Svi koji su zainteresovani za dolazak,neka mi se obrate ako neznaju tacnu lokaciju mesta odrzavanja!
 
PANČEVO - Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavio je danas da će u pančevačku Azotaru biti uloženo 80 miliona evra kako bi se podigao nivo proizvodnje đubriva na 1,2 miliona tona godišnje.
 
Citat:
Шта све треба да знамо о Попису пољопривреде?


На територији Републике Србије последњи свеобухватни Попис пољопривреде спроведен је 1960. године, док је наредни (1969) спроведен на узорку. Од тада Попис пољопривреде није био спровођен самостално, већ су у оквиру Пописа становништва (1971, 1981, 1991. и 2002) прикупљани основни подаци о домаћинствима која имају пољопривредну производњу.
Подаци добијени Пописом омогућиће преглед стања пољопривреде у Републици Србији на националном, локалном и на нивоу газдинстава, као и формирање квалитетног оквира за спровођење истраживања на узорку, која ће, заједно са Пописом пољопривреде, представљати окосницу система пољопривредне статистике. Попис пољопривреде биће основа за обезбеђивање информација од значаја за вођење економске политике и за придруживање ЕУ.Јединица посматрања у Попису пољопривреде јесте пољопривредно газдинство, дефинисано као технички и економски самостална производна јединица која има јединствено управљање и на којој привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, предузетник или породично пољопривредно газдинство обавља пољопривредну производњу.
Пописом ће бити обухваћена:
1. породична пољопривредна газдинства која имају најмање 0,5 хектара пољопривредног земљишта на којем обављају пољопривредну производњу, без обзира на то да ли је пољопривредна производња намењена тржишту;
2. породична пољопривредна газдинства која имају мање од 0,5 хектара пољопривредног земљишта на којем обављају пољопривредну производњу намењену тржишту: ратарску, сточарску, воћарску, виноградарску, повртарску производњу укључујући и печурке, производњу цвећа, осталог украсног биља, као и друге облике пољопривредне производње;
3. привредна друштва, земљорадничке задруге, и други облици организовања са статусом правног лица, као и предузетници, који су регистровани да претежно обављају делатности пољопривредне производње, и
4. привредна друштва, установе и друга правна лица, као и предузетници, регистровани у другој делатности који имају организоване огранке или друге организационе делове у којима се обавља делатност пољопривредне производње на територији Републике Србије.

Попис ће се спровести у складу са Законом о попису пољопривреде 2011. године („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11). Свако одбијање давања података или давање нетачних података повлачи прекршајну одговорност и новчану казну.Сви су учесници Пописа, у складу са чланом 20. Закона о попису пољопривреде 2011. године, дужни да чувају као службену тајну све податке прикупљене од јединица које се обухватају Пописом а који се односе на личне, породичне, имовинске и економске прилике. Свако поступање супротно од поступања дефинисаних Законом о попису пољопривреде 2011. године повлачи прекршајну одговорност и новчану казну.Појединачни подаци прикупљени Пописом у складу с овим законом могу се користити искључиво у статистичке сврхе, а објављују се у збирном (агрегираном) облику.Заштита поверљивих података и ограничење приступа поверљивим подацима регулисана је чланом 46. и чланом 47. Закона о званичној статистици.Тачност одговора добијених у Попису допринеће стицању сазнања у вези са реалним стањем у пољопривреди Републике Србије. То је од посебног значаја за све будуће кориснике агрегираних података, а посебно за даваоце података – јединице Пописа, који ће моћи да боље планирају пољопривредну производњу, да се пријављују код националних и европских фондова за подршку у пољопривреди и добијају сазнања о томе у коју би пољопривредну грану требало инвестирати.У циљу што боље припреме предстојећег Пописа пољопривреде у Републици Србији, Републички завод за статистику организовао је и спровео Пробни попис пољопривреде, у периоду 01 – 15. децембра 2009. године, као и Претпописни тест пописа пољопривреде (Претест), у периоду 02 – 16. новембра 2010. године.Уколико имате додатна питања у вези са Пописом пољопривреде можете нам се обратити на један од следећих начина:◊ поштом, и то на адресу:
РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА СТАТИСТИКУ СРБИЈЕ,
са назнаком
ЗА ПОПИС ПОЉОПРИВРЕДЕ
МИЛАНА РАКИЋА бр. 5, 11000 БЕОГРАД, или◊ на и-мејл: stat@stat.gov.rs, или◊ путем телефона: 011 2410 397 ​
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh