Vesti-novosti-obavestenja

[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: contentheading, width: 100%"]Najveći izvoz kukuruza, najveći uvoz gasnih ulja [/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"] [/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"] [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="width: 70%, colspan: 2"] Postavio redakcija [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"] Monday, 05 December 2011 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]
kukuruzdf5.jpg
BEOGRAD(Tanjug) - Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u oktobru zauzima kukuruz, sa 38 miliona dolara, dok su gasna ulja sa vrednošću od 64 miliona dolara prvi uvozni proizvod, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Na drugom mestu izvozne liste su toplo valjani proizvodi - gvožđe i nelegirani čelik u koturovima, sa 31 milionom dolara, dok treće mesto pripada izvozu rafinisanog šećera sa 23 miliona.

Slede nove spoljne gume za putničke automobile sa 19 miliona dolara, setove provodnika za avione, vozila i brodove smo izvezli za 18 miliona, izvoz hula hop čarapa iznosio je 15 miliona, koliki je bio i izvoz lekova za maloprodaju, kao i ploča i limova od rafinisanog bakra.

Izvoz ploča i limova od legura aluminijuma iznosio je 14 miliona dolara, a poslednje mesto zauzima električna energija koju smo izvezli za 12 miliona.

Drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa sa 52 miliona dolara, na trećem mestu uvozne liste su ostale mašine i oprema sa 28 miliona. Ostala laka ulja uvezena su za 23 miliona, a uvoz telefona za mrežu stanica iznosio je 20 miliona dolara.

Rafinisani bakar smo uvezli za 16 miliona dolara, koliko je bio i uvoz lekova za maloprodaju, kao i uvoz tečnog propana.

Uvoz generatora naizmenične struje iznosio je 13 miliona dolara, koliko je bio i uvoz dizel automobila preko 1.500, ali ispod 2.500 kubika. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
Jedan lokalni mesar iz Doboj-a pokupio stoku od seljaka i nije platio!Navodno ga zeznuli bankari pa inspektori pa počeo da ulaže u objekte da pravi paštete,salame itd. da muje narod davo bez para dok se ne zakopiti.Odjednom čujemo da je otišao u Srbiju jer mu prijete i postavio oglas da pridaje kuću i objekte.Danas čujem informaciju da negdje u okolini Beograda ima 3 mesnice navodno oko Zemuna,da je odveo neke famelijaše da rade u mesnicama a duguje oko nas oko 150 000€ narodu,meni lično 650€.Ako neko zna za te mesnice neka javi.NEDAJTE SVOJE BEZ PARA.
 
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: contentheading, width: 100%"]Kilogram kukuruza u novembru koštao 22 dinara [/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"] [/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"] [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="width: 70%, colspan: 2"] Postavio Dejan Budić [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"] Thursday, 08 December 2011 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]
kukuruz3.jpg
BEOGRAD (Tanjug) - U novembru je nastavljen trend dobre ponude prirodno sušenog kukuruza, a dominantna cena te žitarice zadržala se na prošlomesecnom nivou i iznosila je 22 dinara za kilogram, objavljeno je u biltenu Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS).
Prodaja ove značajne komponente za pripremu stočne hrane odvijala se po ceni od 18 do 22 dinara za kilogram (din/kg), u zavisnosti od obima potražnje.

U silosima na području Srbije kukuruz u rinfuzu se mogao pazariti po ceni od 16 din/kg do 18 din/kg u zavisnosti od ponude, ali je dominirao iznos od 16 din/kg.

Ponuda pšenice upakovane u džakove na većini stočnih i žitnih pijaca u Srbiji bila je uobičajena za ovaj period godine.

Dominantna cena po kojoj se mogla pazariti pšenica u džakovima na pijacama bila je 26 din/kg, što je za dva dinara viša cena u odnosu na oktobar.

U silosima je pšenica u rinfuzu roda 2011. najčešće plaćana po ceni od 17 do 19,5 din/kg u zavisnosti od kvaliteta zrna i obima prodaje.

Nivo ponude stočnog ječma upakovanog u džakove nije se značajnije menjao u odnosu na prethodni mesec.Dominantna prodajna cena ove žitarice bila je viša za jedan dinar u odnosu na septembar, a iznosila je 25 din/kg.

Nastavljen je trend dobre ponude i prodaje stočnog brašna, a ovo stočno hranivo moglo se najčešće pazariti po ceni od 16 do 19 din/kg u zavisnosti od obima prodaje ali je dominirao iznos od 19 din/kg.

Zbog loših vremenskih uslova tokom letnjih i jesenjih meseci nastavlja se trend dosta slabe ponude baliranog lucerkinog sena. Dominantne cene su zadržale iznos od 14 din/kg.

Što se tiče ponude baliranog lucerkinog sena na gazdinstvima, obim je bio jako slab, a dominantna prodajna cena iznosila je 13 din/kg, kao i u oktobru.

Sojina sačma mogla se, kao i u oktobru najčešće pazariti po ceni od 55 din/kg, a ponuda i tražnja ove komponente za pripremu stočne hrane bila je prosečna.

Ponuda i tražnja lucerkinog brašna u maloprodajnim objektima je uobičajena za ovaj period godine, a dominantna cena je iznosila 30 din/kg.

Ponuda i tražnja suncokretove sačme bila je bez značajnijih promena, a najčešća prodajna cena bila je viša za jedan din/kg i iznosila je 33 din/kg. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
Evropski stručnjaci pripremaju uvođenje sistema kontrole kvaliteta goriva u Srbiji, kako bi se sprečila prodaja naftnih derivata koji ne zadovoljavaju standarde. Kazna za vlasnike pumpi koji upražnjavaju ovakvu praksu, moglo bi da bude javno objavljivanje, novčani penali i zatvaranje
 
panonac je napisao(la):
Evropski stručnjaci pripremaju uvođenje sistema kontrole kvaliteta goriva u Srbiji, kako bi se sprečila prodaja naftnih derivata koji ne zadovoljavaju standarde. Kazna za vlasnike pumpi koji upražnjavaju ovakvu praksu, moglo bi da bude javno objavljivanje, novčani penali i zatvaranje
Kliknite za proširenje...
Ko ce NIS kontrolisati da mi je znati?
 
Republika Srbija - BDP po stanovniku 385 indeks 100,0

Beogradski region - BDP po stanovniku 69O indeks 179,4

Regione Vojvodine - BDP po stanovniku 366 indeks 95,2

Za pocetak ovoliko. Bilo bi dobro da diskusiju nastaviom na nekoj temi, posto su traktori zatvoreni.
 
Pa to se barem lako izracuna. Za Kosovo nema kompletnih podataka, pa to umanjuje prosek pre svega ostatka Srbije koji nije naveden, a manje kompletne Srbije. Postoje tu jos neki problemi u koje ne bih da ulazim, a koje manje vise svi znamo. A u sustini to nije i vazno i ne narusava statistiku, posebno zbog toga sto je i prosek plata dosta nizi od proseka drzave, pa stoga su njihove plate u skladu sa bdp-om. Sa ovim podacima, zajedno sa onim podacima o budzetu Beograda i vojvodine, sam samo hteo da pokazem kako stoje stvari.

Nadam se da ce @Peet videti ovaj moj post gde nameravam da nastavim diskusiju zapocetu na temi traktora.

@Peet,

Naveo si NIS kao primer.Ajmo ovako, svi znamo da je NIS uglavnom uvoznik, osim ove godine, kada im je pogodovalo da vrse pojacanu eksploataciju kod nas. Inace, nase potrebe za gorivom su nekih 90% vece od mogucnosti nasih lezista nafte i gasa. Pri tome obavezno treba napomenuti da je kvalitet nafte, a posebno gasa dosta los, pa se moraju obavezno mesati sa uvoznim. Prema tome, kunuti se u NIS, kao nekog domaceg proizvodjaca i nema bas puno smisla. Usput treba reci, da su cene te tako nekvalitetne nafte i gasa, iste kao sa uvoznim, pa se onda otvara novo pitanje, a to je koliko su opste potrosaci zbog toga osteceni. Toliko o tome. Druga stvar, nikako mi ne ide u glavu, zasto bi ti iz Lokava, imao veca prava na gas i naftu, od nekog iz npr Leskovca. Ako je vec tako, zasto neko iz Elemira, ili Melenaca ne bi imao jos vece pravo. Evo npr moja malenkost poseduje akcije NIS-a, koje sam kupovao na berzi, pa valjda ja imam veca prava od bilo kog civila. A kupovao sam i prodavao, jer sam mislio da vise vredi. Naveo si da je NIS prodat za 400 miliona eura, i svi znamo da je to dato u bescenje, pa eto sanse za kupovinom akcija i za povracajem izgubljenog. Imao bih pitanje, da li si upoznat kako je potroseno 90% tih para? Verujem da znas kome su otisle.

Sad drugi deo. Videli smo i znamo da je NIS uglavnom uvozna firma, i manje vise svi u sustini placamo uvozno gorivo, i to vrlo papreno, a kako stoje stvari i nasjkuplje u regionu. Drzava ima akcize, a lokalna samouprava odredjene procente. Sa druge strane imamo firmu koja je iskljucivo domaci proizvodjac, koja koristi 50% domace rudno bogatstvo, a delom koristi vodu. Ta firma prodaje svoj proizvod ispod svake cene, od cega svi imamo kao korist. Onih 50% smo rekli da koristi rudu, a kamo srece da i NIS koristi domacu naftu. Ta firma se zove EPS. I taj EPS i pored tako bagatelne prodaje svog proizvoda, je ipak veca firma po prihodima od NIS-a. Kada bi taj EPS prodavao svoj proizvod tj struju, barem 20% vise, koliko bi to tek bila jaka firma. Sad bih ja imao pitanje za tebe, sta treba da kazu ovi iz Kolubare tj Lazarevca? Jel mozda da je to njihovo i da hrane pola Srbije? Jer treba i oni da traze autonomiju i Vladu? Jel treba i oni da kazu braco izede nam Beograd ugalj?

E, sad ti meni reci, ko ima vece koristi, ovi iz Lokava od jeftine struje, ili ovi iz Lazarevca od skupog goriva?
 
ladnoje sad prijatelju da je maj jun ili kraj jula kad nema posla sto se mene tice mozemo i ceo mesec da ostanemo :ppozdrav:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh